Тунижанин који је осуђен на смрт због критичних објава на друштвеним мрежама пуштен је из затвора након председничког помиловања, у драстичном преокрету који илуструје крхко стање слободе изражавања у свету.
Сабер Бен Шушан, 51, ослобођен је након што је његов случај изазвао међународну осуду и открио сурове методе владе у криминализовању неслагања. Прогоњен је због објава на Фејсбуку који су сматрани увредљивим за тунижког председника Каиса Саида и друге званичнике.
Бен Шушан је ухапшен у јануару 2024. године, а суд у Набелу, граду источно од Туниса, га је касније осудио на смрт.
Његов адвокат Оусама Бутела навео је да је оптужен за „увреду председника, министра правде и судства“, ширење „лажних вести“ и подстицање насиља на основу активности на Фејсбуку.
Садржај његових објава никада није објављен, нити је представљен доказ да су угрозили јавну безбедност или националну сигурност.
Међународни одговор
Првобитна пресуда изазвала је шок код организација за људска права. Бутела је рекао да је био „шокиран и запањен“ одлуком, што су подржале и групе за заштиту права, које су сматрале смртну казну грубим кршењем слободе говора.
Након месеци међународног и домаћег притиска, пут за помиловање био је отворен када је Бен Шушан повукао правну жалбу. Након тога је пуштен и враћен породици.
Декрет 54 и кршење слободе изражавања
Оптужбе су засноване на Декрету 54, закону о сајбер-криминалу који је председник Саид увео у септембру 2022. године, криминализујући ширење „лажних вести“ и увреде према јавним званичницима. Од када је Саид 2021. распустио изабрани парламент и владао декретима, овај закон постао је главни инструмент за прогон критичара.
Тунижанска организација за људска права ЦРЛДХТ (CRLDHT) описала је пресуду као „озбиљан преседан“, док је Амнести Интернешенал оценило да је смртна казна у овом случају „грубо кршење људских права“.
Иако помиловање завршава личну драму Бен Шушана, оно не брише поруку коју је првобитна пресуда послала.
Случај илуструје опасност злоупотребе правних система за обрачун са политичким критичарима, што је глобални феномен.
Случај такође показује интензивирање притисака на неслагање у земљи која је некада сматрана једином демократијом изазваном Арапским пролећем. Тунижанска примена Декрета 54 све више личи на политички инструмент него на независно судство, при чему су грађани, новинари и адвокати циљани због критике власти.
Овај догађај подсећа да је право на слободу изражавања, темељ демократског друштва, и даље под сталном претњом закона који критичарство мешају са криминалом.
