U poslednjih godinu dana potrošeno skoro dve milijarde dolara na virtuelno zemljište u Metaverzumu

Korporacije, špekulanti i fizička lica prošle godine su potrošili skoro dve milijarde dolara na virtuelne parcele.

U poslednjih 12 meseci potrošeno je skoro dve milijarde dolara na virtuelno zemljište.

Ljudi i kompanije utrkuju se da zauzmu prostor u metaverzumu, pokazuje istraživanje.

Ali mi smo još godinama udaljeni od trenutka kada će se metaverzum nametnuti kao jedinstveni živopisni prostor u kom ljudi mogu da žive, rade i igraju se u virtuelnoj realnosti.

Da li je onda otimanje za zemljištem jedna velika kocka?

„Izlažem vlastita dela“

Sa ogromnom tamnocrvenom „čirokanom“ i večitom cigaretom, avatar umetnice Endži Tompson ne izgleda kao tipični mogul nekretnina.

Ali ona je jedna od sve brojnijeg soja ljudi koji potražuju udeo u novim virtuelnim svetovima.

„Kupila sam prvi plac u metaverzumu u julu 2020. i platila za njega oko 1.500 funti (1.700 evra).

„Kupila sam ga da bih izlagala vlastita dela, ali i da bih organizovala događaje u metaverzumu koji će promovisati moja umetnička dela, baš kao i tuđa“, kaže ona.

Endži, iz Brajtona, izgradila je dve galerije pune neobičnih i predivnih digitalnih umetničkih dela, koja se prodaju za kriptovalute, na njenom zemljištu u svetu Voksels.

Endžine parcele su veličine male porodične kuće (ako ih uporedite sa veličinom njenog avatara).

Najviši se prostire na više od tri sprata i ima krovnu terasu sa crno-belim pešačkim prelazom i ružičastim taksijem koji večito vozi tamo i nazad samo iz zabave.

Ali iz vazduha možete da steknete pravi utisak razmera ovog sveta.

„Pritisnite taster F i možete da se dignete u vazduh da razgledate moj komšiluk“, objašnjava Endži.

Iznad njene galerije možete da vidite hiljade identičnih kocki zemljišta koje se prostiru po čitavom horizontu.

Voksels je jedan od desetine virtuelnih svetova koji sebe opisuju kao metaverzumi.

To je zbunjujuće, zato što ljudi često pričaju o „metaverzumu“ kao da postoji samo jedan.

Ali dok jedna platforma ne počne da dominira ili se ovi raznovrsni svetovi ne spoje u jedan, kompanije prodaju zemljište i iskustva u vlastitim verzijama.

Istraživači iz analitičara metaverzuma Dep Radara kažu da je samo prošle godine na kupovinu virtuelnog zemljišta potrošeno kriptovaluta u vrednosti od 1,93 milijarde dolara, a oko 22 miliona od toga potrošeno je na oko 3.000 parcela zemlje u Vokselsu.

Dep Radar može da prati ovo zato što je Voksels izgrađen na sistemu kriptovaluta etereum, u kom je, kao i kod svih virtuelnih kriptovaluta, svaka transakcija zabeležena i objavljena u javnom blokčejnu.

Jedan od najpopularnijih svetova je Decentralend koji podseća na crtani film.

Lansirane 2020, njegove parcele zemljišta prodaju se za hiljade, ponekad za milione dolara.

Samsung, UPS i Sotebiz su među onima koji su kupili zemljište i izgradili tamo prodavnice i centre za posetioce.

Luksuzni modni brend Filip Plejn takođe poseduje plac otprilike veličine četiri fudbalska terena, za koji se nada da će na kraju sadržati galeriju i prodavnicu u metaverzumu.

Međutim, vlasnik Plejn kaže da njegova majka nije bila ubeđena u razboritost njegove kupovine vredne 1,5 miliona dolara.

„Moja majka me je pozvala i rekla: ‘Šta si to uradio? Zašto, jesi li lud? Zašto trošiš toliko novca, šta je ovo?'“, kaže on.

Plejn više od godinu dana prodaje robu onlajn u 24 različite kriptovalute.

Početkom 2022, otvorio je novu prodavnicu u londonskom Old Bond Stritu prodajući odeću i neke nezamenjive tokene (NFT) u zamenu za kriptovalute kao što su bitkoin i eterea, baš kao i funte.

On kaže da mu je prodavnica pomogla da nauči više o metaverzumu i dodaje: „Napravio sam hrabar korak potrošivši toliko novca na parče zemlje.“

„Ali razmišljao sam da imam više od 24 godine sa svojim brendom i šta bih sve morao da uradim da krećem ispočetka?“

Međutim, sa opštim padom vrednosti kriptovaluta, Dep Radar kaže da je vrednost nekretnina u metaverzumu blizu najnižoj za godinu dana.

U Sendboksu, još jednom kripto metaverzumu, Adidas, Atari, Ubisoft, Bajnens, Vorner mjuzik i Guči samo su neke od multinacionalnih kompanija koje kupuju zemlju i grade iskustva za prodaju i promociju proizvoda i usluga.

Guči je gradio i u Robloksu, koji se, pored drugih velikih gejming platformi kao što su Majnkraft i Fortnajt, doživljava kao jedna od najpopularnijih među metaverzumima u razvoju.

Ove gejming korporacije ne prodaju zemlju i vode se bez upotrebe bilo kakve blokčejn tehnologije.

Međutim, one već imaju neke od ključnih sastojaka za koje pisci naučne fantastike tvrde da su nam potrebni za pravi metaverzum:

• mogućnost za druženje i igru
• vlastite valute u okviru sveta
• mogućnost da se zaradi novac na platformi
• ogromne zajednice u porastu

Guči Taun je imao više od 36 miliona poseta u godini otkako je otvoren, dok je Najk Lend zabeležio više od 25 miliona za 11 meseci.

U Guči Taunu, igrači mogu da kupe odeću za avatare pravim novcem.

U Najk Lendu mogu da dođu do majica i cipela za avatare za poene koje zarade igranjem igara.

Modna industrija deluje najspremnije da iskoristi priliku i rizikuje u vezi sa metaverzumom.

Isključivo digitalna modna kuća Fabrikant, iz Amsterdama, pravi odeću samo za avatare, dizajnirajući kolekcije i odeću po narudžbi za korisnike u Decentralendu, Sendboksu i drugim kirpto metaverzumima.

„Kad smo započinjali, svi su govorili da smo ludi, jer su mislili: ‘Šta će vam to?’ Ali mi smo iskreno verovali u ideju da će ljudi u budućnosti nositi digitalne artikle“, kaže suosnivačica i glavna dizajnerka Amber Džej Sloten,

Rekordna prodaja Fabrikanta do sada je digitalna haljina za 19.000 dolara, mada je prodata kao NFT – digitalno umetničko delo – i nije je nosio avatar vlasnika.

Kompanija je upravo obezbedila 14 miliona dolara od investitora koji su se kladili na ideju da će mnogi od nas uskoro živeti deo svog života u metaverzumu.

Ali nije izvesno da li i kada će se to desiti.

Kripto metaverzumi su generalno retko naseljeni i stvarno se koriste samo kad se održavaju događaji, a čak i tad prisustvuju hiljade, a ne milioni ljudi.

Čak i u virtuelnom svetu u koji Meta, vlasnik Fejsbuka i Instagrama, ulaže milijarde dolara, procureli dopisi pokazuju da se ljudi ne zadržavaju dugo.

Ali Sloten je uverena da kako se ovi svetovi budu razvijali, ljudi će početi da dolaze.

„Sigurno će postojati masovno tržište u ovome zato što mlađe generacije već igraju igre.

„Za njih nema razlike između virtuelnog i stvarnog sveta. Ali on i dalje mora da se izgradi.“

Nulta Tačka/B92