UDARNO! Američko Ministarstvo unutrašnje sigurnosti NAREDILO sprovođenje CENZURE NA FACEBOOK-u, Twitter-u, Vikipediji
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost radi na uticaju na velike tehnološke platforme. Ovo je prvobitno postalo očigledno kada je Bajdenova administracija pokrenula nesrećni Odbor za upravljanje dezinformacijama početkom 2022. godine, ali je bio u fokusu njihovih napora čak i izvan te sada nepostojeće jedinice, a i ranije.
Državni tužilac Misurija Eric Schmitt podneo je tužbu koja je kroz priloženi zapisnik sa sastanka otkrila da je bivši izvršni direktor Majkrosofta Met Masterson, koji je ranije bio zvaničnik DHS-a, rekao direktoru DHS-a u februaru 2022. da „Platforme moraju da se prilagode vladi. zaista interesantno koliko su neodlučni.“
Pre 2020. godine, objavljeno je da se DHS sastao sa Tvitter-om, Facebook-om, Vikipedijom i drugim platformama kako bi koordinirao operacije „moderiranja sadržaja“. Ovi sastanci su bili deo tekuće inicijative koja je videla dosluh i saradnju između DHS-a i velikih tehnologija kako bi se utvrdilo kako će se „dezinformacije“ rešavati na tim platformama.
Oblasti koje su bile pod ovim delokrugom uključivale su povlačenje iz Avganistana, koje je katastrofalno preduzeo predsednik Džo Bajden u avgustu 2021, kao i poreklo virusa Covid-19, koji je postao dovoljno kontroverzan da su korisnici bili izbačeni sa platformi društvenih medija zbog izražavanja hipoteze da je virus nastao u laboratoriji u Vuhanu u Kini. U izveštaju Senata prošle nedelje je utvrđeno da je ovo najverovatniji scenario. Na meti su bile i informacije koje bi mogle da naruše poverenje u finansijske institucije.
ONI žele da mi VEČNO budemo bolesni- SISTEM radi na FRAGMENTACIJI čoveka
Zakon o agenciji za sajber bezbednost i infrastrukturnu bezbednost, koji je potpisao predsednik Donald Tramp, otvorio je vrata za ovo jer je formirao novi ogranak unutar DHS-a, koji je potom preuzeo da se bavi onlajn „dezinformacijama“. CISA je izjavila da shvata da je misija tog ogranka DHS-a „razvijena“ i ima za cilj da saopšti svoju zabrinutost u vezi sa „dezinformacijama“ u kompanijama društvenih medija. Kompanije društvenih medija verovale su DHS-u na reč.
DHS je koristio zabrinutost zbog „marginalizovanih zajednica“ da opravda svoj domet.
Veliki deo ovih napora postao je dokaz kao rezultat pokušaja „borbe protiv dezinformacija“ uoči predsedničkih izbora 2020. I izvršni direktor Fejsbuka Mark Zakerberg i tadašnji izvršni direktor Tvitera Džek Dorsi govorili su o nastojanju njihove platforme da potisne i cenzuriše izveštavanje Njujork posta. Delimično su to uradili zato što je FBI rekao ovim platformama da paze na dezinformacije.
Tokom izbora održane su „nedeljne telekonferencije radi koordinacije aktivnosti obaveštajne zajednice u cilju suzbijanja dezinformacija u vezi sa izborima“. Od tada, sastanci se održavaju svake dve nedelje.
Vlada je imala prste u svim društvenim mrežama. DHS bi rekao kompanijama društvenih medija šta žele od platformi putem „zahteva za uklanjanje“, a zatim bi platforme podnosile izveštaje vladi. Bili bi pozvani da ‘obrade izveštaje i daju pravovremene odgovore, uključujući uklanjanje prijavljenih dezinformacija sa platforme gde je to moguće.’“
Ovo je posebno učinjeno sa informacijama o izborima, koje bi označili državni izborni zvaničnici, a koji su dostavljeni DHS-u. , koji bi zatim rekao kompanijama društvenih medija da ga povuku.
Zvaničnik FBI-ja Lora Demlou izrazila je zabrinutost u martu što velike tehnološke kompanije nisu odgovorne vladi, rekavši da nam je potrebna medijska infrastruktura koja se smatra odgovornom.
FBI agent Laura Dehmlow was in communications w Facebook that led to the suppression of the Hunter Biden laptop story in 2020 over the false allegation that it was “disinfo.” This year, she met w/ Twitter/DHS to stress “we need a media infrastructure that is held accountable.” pic.twitter.com/17LqhEyMN0
— Lee Fang (@lhfang) October 31, 2022
„Postoji i formalizovan proces za vladine zvaničnike da direktno označe sadržaj na Fejsbuku ili Instagramu i zatraže da se on uguši ili suzbije preko posebnog Facebook portala koji zahteva da se koristi imejl vlade ili organa za sprovođenje zakona. U vreme pisanja ovog teksta, „ Sistem zahteva za sadržaj’ na facebook.com/ktakedovns/login je i dalje aktivan. DHS i Meta, matična kompanija Fejsbuka, nisu odgovorili na zahtev za komentar. FBI je odbio da komentariše“, piše Intercept.
„U kojoj meri inicijative DHS utiču na dnevnu društvenu percepciju Amerikanaca je nejasno. Tokom izbora 2020. godine, Američka vlada je označila brojne postove kao sumnjive, od kojih su mnogi potom uklonjeni, dokumenti citirani u tužbi državnog tužioca Misurija. „- prenosi Intercept
Kada je izbila priča o laptopu Hantera Bajdena, otkrivajući uticaj porodice Bajden na trgovinu i sumnjive prekomorske poslove sa Ukrajinom i Kinom, platforme društvenih medija su preuzele mamac od vlade i odbacile priču. Brojni drugi mejnstrim mediji su sledili njihov primer, otišavši tako daleko da su izveštavali o tome navodeći da je to produkt „hakovanja“, „dezinformacija“ i „ruske zavere“.
Sve ovo je bilo netačno, i mnogi mediji, uključujući The Nev York Times, morali su to da priznaju.
Kao rezultat dokumenata otkrivenih u Šmitovoj tužbi, sada je očigledno da su zvaničnici DHS-a u stvari „predvodili napor da prošire domet američke vlade na dezinformacije“, i da je vlada „takođe igrala tihu ulogu u oblikovanju odluka društvenih medija“. Ankete nakon izbora pokazale su da mnogi Amerikanci ne bi glasali za Džoa Bajdena da su znali da je priča o laptopu Hantera Bajdena činjenica, a ne zavera dezinformacijama.
