Uhvaćen u laži! Sećate se kako je Vučić rekao da rudnik litijuma u Finskoj koji se nalazi u naseljenom području radi – E PA NE RADI
Rudnik u Finskoj, koji je predsednik Srbije naveo kao primer da eksploatacija litijuma može biti izvedena u blizini naseljenih područja, još nije započeo s radom, a pitanje kada – ili čak da li će uopšte – biti otvoren, ostaje neizvesno. Dosadašnji planovi za otvaranje su odloženi zbog zabrinutosti u vezi sa uticajem na životnu sredinu.
Nekoliko dana nakon što je predsednica Skupštine Ana Brnabić pozvala poslanike da posete Finsku i Nemačku kako bi se upoznali s rudnicima litijuma, predsednik Srbije je tokom susreta sa građanima u Malom Zvorniku izjavio da se u Finskoj rudnik nalazi blizu grada.
„Nije tačno da nema rudnika litijuma u blizini gradova. U Finskoj se rudnik nalazi tri kilometra od centra grada, u zemlji koja ima najviši nivo zaštite životne sredine. Radi se o površinskom rudniku, a ne o podzemnom“, rekao je Aleksandar Vučić nedavno u Malom Zvorniku, prenosi N1.
Vučić je spomenuo projekat „Keliber“, za koji nije jasno kada će, ili da li će uopšte, biti pokrenut. Prema poslednjim podacima objavljenim na sajtu kompanije Sibanye-Stillwater, koja vodi ovaj projekat, početak rada rudnika je sada planiran za drugu polovinu 2025. godine. Ipak, ovo nije prva najava otvaranja, jer je ranije bilo predviđeno da rudnik počne s radom početkom 2025.
Istina u predsednikovoj izjavi je da se u blizini potencijalnih ležišta litijuma, kojih ima četiri, zaista nalazi naseljeno mesto. Reč je o opštini Kaustinen u regionu Centralna Ostrobotnija, sa oko 4.300 stanovnika, koja se prostire na površini od 361,12 kvadratnih kilometara, od čega 7,09 km² čini vodena površina. Gustina naseljenosti iznosi 11,68 stanovnika po kvadratnom kilometru.
Trenutno, u Evropi, uključujući Finsku, ne postoji aktivan rudnik litijuma, bilo da se rudnik oslanja na eksploataciju iz stena ili vode. Konstantin Ilijević, docent Hemijskog fakulteta u Beogradu, nedavno je za N1 istakao još nekoliko razlika između ovog potencijalnog rudnika u Finskoj i projekta Jadar u Srbiji.
„Rudnik litijuma u Finskoj još nije otvoren. Gustina naseljenosti u Finskoj je pet puta manja nego u Srbiji, a zemlja nije poznata kao žitnica Evrope. Rudnik neće biti smešten u voćarskom ili stočarskom području, već će biti okružen gustom šumom i divljinom“, rekao je Ilijević.
Neke od dodatnih razlika su i to što je u finskom rudniku planirana četiri puta manja proizvodnja litijuma u odnosu na Jadar, i što nije predviđena masovna ekstrakcija izuzetno toksičnog bora.
Kompanija specijalizovana za rudarstvo i hemikalije za baterije planira proizvodnju od 15.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje. Za poređenje, Rio Tinto je najavio proizvodnju od 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona izuzetno toksične borne kiseline i 255.000 tona natrijum sulfata.
Ekološka studija za projekat Keliber predata je krajem 2022. godine, prema navodima kompanije. Iako su tvrdili da je studija prihvaćena, određeni uslovi koji sprečavaju početak eksploatacije još uvek nisu ispunjeni, a javnosti nisu dostupne informacije o tim uslovima. Dostupan je samo tehnički izveštaj.
Litijum planiran za eksploataciju u Finskoj, prema najavama, imaće manji ugljenični otisak od konkurencije, zahvaljujući činjenici da se rafinerija nalazi 70 km od rudnika i da više od polovine električne energije u finskoj nacionalnoj mreži dolazi iz obnovljivih izvora energije. Planirano je zapošljavanje 500 ljudi za izgradnju rudnika, dok bi u samom procesu eksploatacije radilo 350 radnika.
Vlasništvo nad rudnikom je delom u rukama finske državne kompanije Finiš mineral grups, koja drži petinu udela.
