Budućnost: pretvaranje ljudi u predajnike
Kroz sveprisutnu bežičnu povezanost koju obećava Internet stvari (IoT) čovečanstvo i svako živo biće pretvoreno je u bežični „predajnik“. Pošto se to trenutno radi bez pune saglasnosti stanovništva, širom sveta – to izaziva zabrinutost iz zdravstvene perspektive i perspektive ljudskih prava.
Vlade koje brzo uvode 5G nam govore da smernice za izloženost koje podržava Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obezbeđuju da smo svi bezbedni u okviru „postavljenih granica“ i da spremno podržavaju bežični IoT u svrhu razvoja budućnosti zasnovane na podacima koju predstavlja pametni grad, „viziju“ novog društva koju pokreće politika UN o „klimatskim promenama“ i „održivosti“.
Kina je već postigla društvo zasnovano na podacima. Međutim, Kina tehnološki potiskuje pojedinačne ideje, glasove i društvene grupe kako bi sve umove i akcije uskladila sa „ciljevima“ kineskih vlasti.
Nije iznenađujuće da „Kina sada igra značajnu ulogu u oblikovanju interneta stvari“. Podstaknute Kinom, vlade Velike Britanije već uvode tehnologije za prepoznavanje lica, konfigurišu zakone o cenzuri na Internetu, a za sopstvenu korist čak su planirale da revidiraju Zakon o ljudskim pravima, koji omogućava građanima da pozivaju vladu na odgovornost. Svet se brzo menja i, nažalost, tehnološki napredak favorizuje neviđene prilike za pojavu totalitarnog sistema vlasti. Pokojni društveni teoretičar Pol Virilio je jednom rekao da je „totalitarizam latentan u tehnologiji“. Očigledno je da ima pravo.
Džordž Soroš će preuzeti kontrolu nad više od 200 radio stanica samo nekoliko nedelja pre izbora u SAD https://t.co/s7wR3oj0b7
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2024
Jedan svet – pod „bežičnim internetom“
Ujedinjene nacije (UN) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nastoje da oblikuju IoT i vlade u skladu sa globalističkim pogledom na „jedan svet“ i shvataju da se svetske nacije konačno guraju u centralizovani globalni poredak. Bežična tehnologija predstavlja mogućnosti za brzu promenu društva.
Vlade širom sveta reaguju na tehnološke i ekološke politike UN-a usklađene sa konceptom „održivosti“ UN-a i one pokreću ekspanziju 5G, predviđajući sve više automatizovano tehnološko društvo koje u velikoj meri zavisi od bežičnih mreža.
UN želi da prilagodi celo društvo da živi u okruženju sa visokim stepenom radiofrekventnog zračenja i da je podređeno doktrini „održivosti“, dok je SZO fokusirana na digitalna zdravstvena rešenja i usklađivanje nacija sa svojim doktrinama „spremnosti za pandemiju“ i „tehnoloških rešenja“. Obe organizacije zanemaruju široko rasprostranjenu zabrinutost u vezi sa potencijalnim zdravstvenim uticajima radiofrekventnog zračenja (RFR) – iako je široko prihvaćeno da su deca, stariji i ljudi sa elektromagnetnom preosetljivošću (EHS) veoma ranjivi na RFR. Nisu svi ljudi tretirani jednako u ovom globalističkom pogledu na zdravlje i ljudska prava.
Mnogi od nas pretpostavljaju da su Ujedinjene nacije i Svetska zdravstvena organizacija branioci naših sloboda i blagostanja. Međutim, oni su pre svega „forum“ za članove da utiču na politiku. Stoga je tačnije reći da ove organizacije dozvoljavaju industrijama i političkim organizacijama da upravljaju političkim ishodima koji utiču na naše slobode i blagostanje, kroz svoje članstvo, donacije i finansiranje. Iz ove perspektive, bežična industrija ima veliki uticaj na UN i SZO (ako ne i carte blanch da oblikuju politiku u svoju korist), kao što ćemo videti.
