UN proširuje svoje moći radi „kontrole globalnih kriza“

Ujedinjene nacije su nedavno objavile sažetak politike o dvanaestoj obavezi Naše zajedničke agende – Platforma za hitne slučajeve. Ova posvećenost uspostavlja potrebu za poboljšanjem pripravnosti u više oblasti osim globalnih zdravstvenih kriza (kao što su pandemije) i daće UN široka ovlašćenja u novoj kriznoj situaciji.

Platforma za hitne slučajeve ne bi bila stalno telo ili entitet, već skup protokola koji bi se mogli aktivirati kada je to potrebno.

Platforma za hitne slučajeve se odnosi na skup protokola koji treba da se aktiviraju u slučaju „kompleksnog globalnog šoka“. Kada se aktivira, platforma okuplja lidere iz država članica, Ujedinjene nacije, ključne grupe članica (kao što su G7, G20), međunarodne finansijske institucije (MMF, Svetska banka), regionalne organizacije (npr. EU, ASEAN), civilno društvo, privatni sektor, preduzeća, istraživački instituti i drugi stručnjaci.

Platforma je namenjena da ispuni sledeće:

• Brz, predvidljiv i strukturiran međunarodni odgovor
• Maksimiziranje jedinstvene sazivačke uloge Ujedinjenih nacija
• Kataliziranje političkog vodstva kroz mreže voljnih država članica;
• Multisektorska, interdisciplinarna koordinacija u okviru multilateralnog sistema
• Angažovanje više zainteresovanih strana i odgovornost u globalnom odgovoru
• Ojačana odgovornost za ispunjavanje obaveza i uvođenje koherentnosti u međunarodni pristup

U slučaju složenog šoka, svi delovi multilateralnog sistema biće odgovorni za implementaciju i delovaće jedinstveno. Platforma će „deliti blagovremene, tačne podatke, analize i preporuke za politiku kako bi podržala globalno zagovaranje i izgradila međunarodni politički konsenzus o putu napred;

Tim tehničkih stručnjaka će blisko sarađivati sa panelom, a kadrovski resursi će biti dostupni „odmah i automatski“.

Pošto nezavisnost, teritorija i politička nezavisnost država članica ne mogu biti narušene, prema Povelji UN, odgovornost je svake nacije da učini ono što je potrebno da se suprotstavi efektima identifikovane krize na građane te zemlje.

„Složeni globalni šok“ se definiše kao „događaj sa ozbiljnim razornim posledicama za značajan deo globalne populacije koji dovodi do sekundarnih uticaja u više sektora“. Primeri kriza ove vrste su COVID-19 i povećani globalni troškovi života koji su se desili 2022. godine (kriza troškova života).

U pregledu, Ujedinjene nacije navode sedam mogućih budućih kriza koje bi mogle opravdati aktiviranje platforme.

1. Veliki klimatski ili ekološki događaji
2. Buduće pandemije sa kaskadnim sekundarnim uticajima
3. Događaji sa velikim uticajem koji uključuju biološki agens (namerni ili slučajni)
4. Događaji koji dovode do poremećaja globalnih tokova robe, ljudi ili finansija
5. Destruktivne i/ili ometajuće aktivnosti velikih razmera u sajber prostoru ili poremećaji u globalnoj digitalnoj povezanosti
6. Veliki događaj u svemiru koji uzrokuje ozbiljne poremećaje u jednom ili nekoliko kritičnih sistema na Zemlji
7. Nepredviđeni rizici (događaji „crnog labuda“)

U sažetku politike se navodi da takvi globalni šokovi – i odgovor na njih – mogu dovesti do ograničenja ljudskih prava, uključujući strukturnu diskriminaciju i druge nejednakosti.

Izveštaj daje pregled negativnih posledica koje je COVID-19 imao za svaki od globalnih ciljeva. Između ostalog, povećao je siromaštvo, doveo do gubitka poslova i „nejednake distribucije vakcina“. Izveštaj sugeriše da efikasan i međunarodno koordinisan odgovor na buduće krize može ublažiti bilo koji od ovih negativnih efekata.

…pandemija je pokazala da su nacionalne vlade i globalni multilateralni sistem loše opremljeni da se efikasno nose sa obimom i složenošću ove vanredne situacije. Rezultat je bio globalni odgovor na COVID-19 koji nije bio dovoljno koordinisan i nije vođen međunarodnom solidarnošću.

Da bi bile bolje pripremljene za šokove, Ujedinjene nacije će takođe poboljšati svoje strateško predviđanje osnivanjem „Laboratorije za budućnost“ i redovnim objavljivanjem globalnih izveštaja o rizicima. Cilj je da svi na planeti imaju pristup sistemu koji upozorava na moguće krize do 2027. godine.

Izdavanje globalnih izveštaja o rizicima je po uzoru na partnera UN-a Svetski ekonomski forum, koji objavljuje Globalne izveštaje o rizicima godišnje od 2006. godine, i Fondaciju za globalne izazove (partner panela na visokom nivou UN-a o efektivnom multilateralizmu), koja je objavila Globalne katastrofalne rizike ( neki u saradnji sa Institutom za budućnost čovečanstva transhumaniste Nika Bostroma) godišnje od 2016.

Bliske veze između ovih organizacija ukazuju na to odakle će se crpiti stručnost. Prošle godine, član odbora Fondacije za globalne izazove Johan Rokstrem, zajedno sa Tomasom Homerom Diksonom iz kanadskog instituta Cascade, predložili su uspostavljanje međunarodnog istraživačkog programa o „polikrizama“ kao pomoć Laboratoriji za budućnost UN.

Stoga predlažemo naučnu saradnju širom sveta… Konzorcijum bi povezao i ojačao postojeće istraživačke grupe kroz projekat širom sveta za razradu generalizovane nauke o globalnim sistemima; i delovao bi kao međunarodna naučna dopuna Laboratoriji za budućnost UN koju je predložio generalni sekretar, koja bi integrisala „rad oko predviđanja, megatrendova i rizika“ celog čovečanstva.

Konzorcijum ima za cilj da razazna uzročne mehanizme koji mogu da dovedu do polikrize i predloži mere koje se mogu preduzeti za ublažavanje ovog rizika. Ovo je upravo ono što kaskadni institut ima za cilj. Kao što je navedeno na njihovoj veb stranici:

Koristeći napredne metode za mapiranje i modeliranje složenih globalnih sistema, analiziramo interakcije između sistemskih rizika, predviđamo buduće krize i prilike i razvijamo intervencije visoke poluge u društvenim sistemima koje bi mogle brzo da promene kurs čovečanstva ka pravednom i održivom prosperitetu.

I fizički svet i čovečanstvo se posmatraju kao sistem na koji se može uticati i usmeravati u željenom pravcu. Institut Cascade osnovan je ubrzo nakon što je pandemija proglašena 2020. kroz grant kanadske Mekonel fondacije za identifikaciju ključnih akcija koje mogu da ublaže „klimatske promene“.

Rokstrem, koji je član naučnog savetodavnog odbora Cascade-a, takođe određuje granice za ljudske aktivnosti preko Zemaljske komisije u grandioznom projektu Global Commons Alliance savetnika za filantropiju Rokfelera (dok Potsdamski institut vodi sopstvenu laboratoriju za budućnost).

Može se pretpostaviti da će i Rokstrom i Homer-Dikson biti deo novonastalog naučnog sveštenstva koje će izračunati nosivost planete, kreirati algoritme koji analiziraju podatke Futures Lab-a i, na osnovu toga, upozoriti UN o tome koja globalna katastrofa i rizici se moraju rešiti.

Predlažem da Generalna skupština da generalnom sekretaru i sistemu Ujedinjenih nacija stalno ovlašćenje da sazove i automatski operacionalizuje platformu za hitne slučajeve u slučaju budućeg složenog globalnog šoka dovoljnog obima, ozbiljnosti i dometa. (Antonio Gutereš)

Odluku o sazivanju platforme za vanredne situacije donosi generalni sekretar u konsultaciji sa predsednikom Generalne skupštine, predsednikom Saveta bezbednosti, nacionalnim vlastima, regionalnim organizacijama i relevantnim agencijama UN, i drugim multilateralnim institucijama sa posebnim odgovornostima za specifičnu krizu. Platforma neće biti trajna, ali njen mandat može produžiti generalni sekretar ako smatra da je potrebno.

Sve je usko povezano sa radom UN-a koji je orijentisan na budućnost, o čemu se govori u istovremeno objavljenom sažetku politike „Misliti i delovati za buduće generacije“.

Odluke o predlozima naše zajedničke agende biće donete na globalnom samitu UN „Samit budućnosti“ u septembru 2024.

Ukratko, ovo stvara mehanizam koji rizikuje da postane opasniji za čovečanstvo od kriza koje bi trebalo da rešava. Pogotovo imajući u vidu da se naši pojedinačni ugljenični otisci smatraju toliko neodrživim da, prema Rimskom klubu, Potsdamskom institutu i ​​Global Commons Alliance-u, to garantuje planetarnu vanrednu situaciju. Čak je i generalni sekretar UN Antonio Gutereš usvojio ovu retoriku.

Podseća na scenario „Svet tvrđave“ iz izveštaja Grupe za globalne scenarije Velika tranzicija: Obećanja i mamci našeg vremena:

Koristeći obnovljene Ujedinjene nacije kao svoju platformu, proglašeno je vanredno stanje na planeti. Kampanja ogromne sile, grube pravde i drakonskih policijskih mera širi žarišta sukoba i nezadovoljstva.

Nulta Tačka/Technocracy