UNESCO nastoji da reguliše sav internet sadržaj
Digitalna tehnologija je omogućila ogroman napredak u slobodi govora. Ali platforme društvenih medija su takođe ubrzale i pojačale širenje lažnih informacija i govora mržnje, predstavljajući velike rizike po društvenu koheziju, mir i stabilnost. Da bismo zaštitili pristup informacijama, moramo bez odlaganja regulisati ove platforme, istovremeno štiteći slobodu izražavanja i ljudska prava.
Akcioni plan UNESCO-a rezultat je konsultativnog procesa bez presedana u okviru sistema Ujedinjenih nacija, sa preko 10.000 priloga iz 134 zemlje prikupljenih u poslednjih osamnaest meseci. Na četrdesetak stranica navodi principe koji se moraju poštovati, kao i konkretne mere koje moraju da sprovode svi akteri: vlade, regulatorni organi, civilno društvo i same platforme.
Predstavnici nezavisnih regulatora već su pozdravili inicijativu UNESKO-a, a nekoliko njih – posebno u Africi i Latinskoj Americi – nagovestilo je da su spremni da počnu da primenjuju ove mere. U tom cilju, UNESCO će sredinom 2024. godine organizovati prvu Svetsku konferenciju regulatora.
Organizacija će takođe podržati svoje države članice u transponovanju ovog akcionog plana u svoje zakone i propise. U tu svrhu, UNESCO mobiliše namenska finansijska sredstva, uključujući 1 milion evra koje je već obećala Evropska komisija.
7 osnovnih principa koje treba poštovati
UNESKO-ove mere su organizovane oko 7 principa koji se moraju poštovati:
- Uticaj na ljudska prava postaje kompas za donošenje svih odluka, u svakoj fazi i od strane svih zainteresovanih strana.
- Nezavisni, javni regulatori su uspostavljeni svuda u svetu, sa jasno definisanim ulogama i dovoljnim resursima za obavljanje svoje misije.
- Ovi nezavisni regulatori rade u bliskoj koordinaciji kao deo šire mreže, kako bi sprečili digitalne kompanije da iskoriste razlike između nacionalnih propisa.
- Moderiranje sadržaja je izvodljivo i efikasno u velikim razmerama, u svim regionima i na svim jezicima.
- Odgovornost i transparentnost uspostavljeni su u algoritmima ovih platformi, koji su prečesto usmereni ka maksimalnom angažovanju po cenu pouzdanih informacija.
- Platforme preuzimaju više inicijative da obrazuju i obuče korisnike da kritički razmišljaju.
- Regulatori i platforme preduzimaju jače mere tokom posebno osetljivih trenutaka kao što su izbori i krize.
Sloboda izražavanja mora biti zaštićena
„Naš rad je vođen jednim centralnim zahtevom: zaštitom slobode izražavanja i svih drugih ljudskih prava u svakom trenutku. Ograničavanje govora bilo bi užasno rešenje. Posedovanje nezavisnih, kvalitativnih i besplatnih medija i informacionih alata najbolji je dugoročni odgovor na dezinformacije“, istakao je generalni direktor.
Američke banke imaju nerealizovane gubitke od 650 milijardi dolara, a to znači da je katastrofa veoma blizuhttps://t.co/d07VIHBbWK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 12, 2023
Konkretno, platforme moraju imati timove kvalifikovanih moderatora, u dovoljnom broju i koji govore sve glavne jezike svojih društvenih medija, kako bi mogli da vrše pouzdanu i efikasnu kontrolu sadržaja koji se objavljuje na mreži. Oni moraju da obezbede transparentnost procesa moderiranja, uključujući i kada je automatizovan putem algoritama. Takođe moraju olakšati njihovu upotrebu, na svim glavnim jezicima zemlje u kojoj posluju, i izveštavati o žalbama korisnika.
Delovi ove strategije su takođe posvećeni merama potrebnim za garantovanje izbornog integriteta – posebno kroz procenu izbornog rizika, jasno označavanje sadržaja i veću transparentnost političkog oglašavanja i njegovog ciljanja – i za reagovanje na vanredne situacije, kao što su oružani sukobi i katastrofe.
Uključeni su i elementi specifični za kulturni sektor, naglašavajući rizike sa kojima se susreću umetnici i potrebu za onlajn pristupom „različitim kulturnim sadržajima“ kao osnovnom ljudskom pravu koje treba da bude zaštićeno – s obzirom na Deklaraciju koju su jednoglasno usvojile države članice Uneska u Konferencija MONDIACULT u septembru 2022.
Globalna anketa potvrđuje hitnu potrebu za akcijom
Objavljivanje Uneskovog akcionog plana prati i istraživanje javnog mnjenja koje je IPSOS sproveo za UNESCO, sa preko 8.000 ispitanika u 16 zemalja u kojima će se održati izbori 2024. godine. To pokazuje da je 85% građana zabrinuto zbog uticaja onlajn dezinformacija, u vreme kada su platforme društvenih medija postale primarni izvor informacija za veliku većinu njih.
Isto istraživanje pokazuje da 87% građana veruje da su ove dezinformacije već imale veliki uticaj na politički život njihove zemlje i strahuju da će uticati na rezultate izbora u njihovoj zemlji u narednoj godini. Kao rezultat toga, 88% poziva vlade i regulatore da brzo reše ovaj problem regulisanjem društvenih medija.
