Sve vesti Svet

UPOZORENJE! Tviter zapošljava alarmantan broj FBI agenata

UPOZORENJE! Tviter zapošljava alarmantan broj FBI agenata

Tviter je u poslednje vreme bio u regrutaciji, angažujući mnoštvo bivših federalaca i špijuna. Proučavajući brojne veb-sajtove za zapošljavanje, MintPress je utvrdio da je gigant društvenih medija poslednjih godina regrutovao desetine pojedinaca iz državne nacionalne bezbednosti da rade u oblastima bezbednosti, poverenja, sigurnosti i sadržaja.

Glavni među njima je Federalni istražni biro. FBI je opšte poznat kao domaća bezbednosna i obaveštajna snaga. Međutim, nedavno je proširio svoj delokrug na sajber prostor. „FBI-jev istražni organ je najsveobuhvatniji od svih federalnih agencija za sprovođenje zakona“, obaveštava čitaoce odeljak „O nama“ na njegovoj veb stranici. „FBI je podelio svoje istrage na brojne programe, kao što su domaći i međunarodni terorizam, strana kontraobaveštajna služba i sajber kriminal“, dodaje se.

Na primer, 2019. godine, Dawn Burton (bivša direktorka operacija u Vašingtonu za Lockheed Martin) je otišla sa svog posla višeg savetnika za inovacije direktora u FBI-u da bi postala viši direktor strategije i operacija za pravne, javne politike, poverenje i bezbednost na Tviteru. Sledeće godine, Karen Volš je sa 21 godinom provedenom u birou postala direktorka korporativne otpornosti u gigantu iz Silicijumske doline. Zamenik generalnog savetnika Tvitera i potpredsednik pravnog sektora, Džim Bejker, takođe je proveo četiri godine u FBI-ju između 2014. i 2018. godine, gde se u rezimeu navodi da je dospeo do uloge višeg strateškog savetnika.

U međuvremenu, Mark Jaroševski je okončao svoju 21-godišnju funkciju nadzornog specijalnog agenta u oblasti zaliva da bi preuzeo poziciju na Tviteru, uzdigavši se do direktora korporativne bezbednosti i rizika. A Daglas Tarner je proveo 14 godina kao viši specijalni agent i vođa SWAT tima pre nego što je regrutovan da služi u Twitter-ovim korporativnim i izvršnim bezbednosnim službama. Prethodno je Tarner takođe proveo sedam godina kao specijalni agent tajne službe u Ministarstvu za unutrašnju bezbednost.

Ovo je opasnije od VIRUSA i RATA-Kontrola uma kroz APOKALIPTIČNE NASLOVE

Na pitanje da prokomentariše MintPress, bivši agent FBI-ja i uzbunjivač Kolin Rouli rekla je da „uopšte nije iznenađena“ što vidi agente FBI-a koji sada rade za upravo one tehnološke kompanije koje agencija nadgleda, navodeći da sada postoji „most“ između FBI i oblasti koje pokušavaju da regulišu. Ovo je stvorilo ozbiljan sukob interesa u njenom umu, jer mnogi agenti imaju samo jedan interes na poslovima nakon penzionisanja. „Istina je da je u FBI-ju 50% svih normalnih razgovora koje su ljudi vodili bilo o tome kako ćete zaraditi novac nakon penzionisanja“, rekla je ona.

Mnogi bivši zvaničnici FBI-a imaju uticajne uloge na Tviteru. Na primer, 2020. godine Metju V. je napustio 15-godišnju karijeru kao menadžer obaveštajnog programa u FBI-u da bi preuzeo mesto višeg direktora poverenja za proizvode na Tviteru. Patrick G., sa 23 godine staža kao nadzorni specijalni agent FBI, sada je šef korporativne bezbednosti. A Tviter-ov direktor za insajderske istrage i bezbednosne istrage, Brus A., bio je progonjen zbog svoje uloge specijalnog agenta za nadzor u birou. U njegovom rezimeu se navodi da je u FBI-u imao „[različite] uloge u obaveštajnim službama i sprovođenju zakona u SAD, Africi, Evropi i na Bliskom istoku“ i da je bio „regionalni specijalista za ljudske obaveštajne i kontraobaveštajne službe“. (Na sajtovima za zapošljavanje kao što je LinkedIn, mnogi korisnici odlučuju da ne otkriju svoja puna imena.)

U međuvremenu, između 2007. i 2021. Džef Karlton je izgradio istaknutu karijeru u mornaričkom korpusu Sjedinjenih Država, uzdigavši se do višeg obaveštajnog analitičara. Između 2014. i 2017., napominje se na njegovom LinkedIn profilu, radio je i za CIA i za FBI, autor je desetina zvaničnih izveštaja, od kojih je neke pročitao predsednik Barak Obama. Karlton opisuje svoju ulogu kao „onog koji rešava probleme“ i tvrdi da je radio u mnogim „dinamičnim okruženjima pod visokim pritiskom“ kao što su Irak i Koreja. U maju 2021. napustio je zvaničnu službu i postao viši programski menadžer na Tviteru, odgovoran za bavljenje „eskalacijom poverenja i bezbednosti sa najvećim rangom kompanije“.

Ostalo bivše osoblje FBI zaposleno je na Tviteru, kao što su Cherrelle I. kao specijalista za oblast politike i Laura D. kao viši analitičar u globalnoj obaveštajnoj službi rizika.

Mnogi od gore navedenih bili su aktivni u FBI-jevim programima za informisanje javnosti, praksi koja se predstavlja kao inicijativa za izgradnju poverenja u zajednici. Međutim, prema Rouli, oni takođe funkcionišu kao „načini da zvaničnici upoznaju važne ljude koji bi im dali posao nakon penzionisanja“. „To u suštini dovodi do velikog sukoba interesa“, rekla je ona za MintPress. „To iskrivljuje i izopačuje rad kriminalne istrage koji agenti obavljaju dok još rade kao agenti jer očekuju da će dobiti unosne poslove nakon što odu u penziju ili napuste FBI.

Rouli – koja je 2002. godine, zajedno sa još dvojicom uzbunjivača, proglašena za osobu godine časopisa Tajm – bila je skeptična o postojanju nečega ozbiljno podlog u vezi sa angažovanjem tolikog broja agenata FBI-a, sugerišući da bi Tviter mogao da ih koristi kao izvor informacija i obaveštajnih podataka. Ona je izjavila:

Penzionisani agenti su često održavali dobre odnose i imali mreže sa sadašnjim agentima. Tako da mogu da pozovu svog starog druga i saznaju stvari… Sigurno je bilo slučajeva da su penzionisani agenti, na primer, pokušavali da saznaju da li postoji istraga o tome i tome. A ako radite za kompaniju, toj kompaniji će se svideti taj uticaj.

Rouli je takođe sugerisala da im je angažovanje ljudi iz različitih agencija sa tri slova povećalo kredibilitet. „Ove [tehnološke] kompanije koriste mitsku auru FBI. Oni mogu pokazati na nekoga i reći „o, možete nam verovati; naš izvršni direktor ili finansijski direktor je iz FBI“, objasnila je ona.

Tviter je svakako podržao FBI kao kredibilnog aktera, dozvoljavajući toj organizaciji da igra ulogu u regulisanju globalnog širenja informacija na svojoj platformi. U septembru 2020. objavili su izjavu u kojoj se zahvaljuju saveznoj agenciji. „Želimo da izrazimo našu zahvalnost Radnoj grupi za uticaj FBI-ja na njihovoj bliskoj saradnji i kontinuiranoj podršci našem radu na zaštiti javne komunikacije u ovom kritičnom trenutku“, navodi se u saopštenju.

Mesec dana kasnije, kompanija je objavila da je FBI hrani obaveštajnim podacima i da ispunjava njihove zahteve za brisanjem naloga. „Na osnovu informacija koje je obezbedio FBI, sinoć smo uklonili otprilike 130 naloga za koje se činilo da potiču iz Irana. Oni su pokušavali da poremete javni razgovor tokom prve predsedničke debate u SAD 2020.“, napisao je tim za bezbednost Tvitera.

Ipak, dokazi koje su pružili o ovoj navodnoj pretnji američkoj demokratiji bili su izrazito slabi. Sve četiri poruke iz ove iranske operacije koje je sam Tviter podelio pokazale su da nijedna od njih nije dobila lajkove ili retvitovanje, što znači da ih u suštini niko nije video. To je, drugim rečima, bila potpuno rutinska operacija čišćenja beznačajnih trolova naloga. Ipak, ova najava je omogućila Tviteru da predstavi FBI kao na strani demokratije i plasira u javnu psihu ideju da su izbori pod pretnjom stranih aktera.

Iran je u prošlosti bio omiljena Tviter meta. U 2009. godini, po nalogu američke vlade, odloženo je rutinsko održavanje sajta, što bi zahtevalo da bude isključen. To je bilo zato što je antivladin protestni pokret u Teheranu koristio aplikaciju za komunikaciju, a SAD nisu želele da se spreči mogućnost promene režima na demonstracijama.

FBI je daleko od jedine državne bezbednosne agencije koja popunjava Tviter redove. Ubrzo nakon što je napustio 10-godišnju karijeru analitičara CIA-e, Majkl Skot Robinson je angažovan da postane viši menadžer politike za integritet, poverenje i bezbednost sajta.

Aplikacija sa sedištem u Kaliforniji takođe je u velikoj meri regrutovala ljude iz Atlantskog saveta, organizacije koja je ogranak NATO-a koja služi kao istraživački centar vojnog saveza. Savet sponzoriše NATO, predvođen višim generalima NATO-a i redovno izvodi scenarije promene režima u neprijateljskim državama, kao što je Kina.

Atlantski savet je bio povezan sa mnogim postavkama lažnih vesti u poslednjih nekoliko godina. Objavio je seriju jezivih izveštaja u kojima se navodi da su praktično sve političke grupe u Evropi koje osporavaju status kvo – od Laburističke partije pod vođstvom Džeremija Korbina i UKIP-a u Velikoj Britaniji do PODEMOS-a i Voksa u Španiji i Sirize i Zlatne zore u Grčkoj – sve tajno „ trojanski konji Kremlja“. Zaposlenik Atlantskog saveta Majkl Vajs je takođe vrlo verovatno bio tvorac sumnjive organizacije PropOrNot, grupe koja je anonimno objavila listu veb sajtova sa lažnim vestima koji su redovno plasirali da su to dezinformacije Kremlja. Na ovoj listi bili su gotovo svi antiratni alternativni mediji koji se mogu zamisliti – od MintPresa do Truthout-a, TruthDig-a i The Black Agenda Report-a. Uključene su i pro-Trampove veb stranice kao što je The Drudge Report, i slobodarski poduhvati poput Antiwar.com i Instituta Ron Paul.

PropOrNot-ova lista je odmah objavljena u korporativnoj štampi i bila je osnova za sveobuhvatnu promenu algoritma u Google-u i drugim velikim tehnološkim platformama, promenu u kojoj se saobraćaj ka alternativnim medijskim sajtovima srušio preko noći, tako da se nikada ne oporavi. Dakle, tvrdnja o ogromnom (ruskom) pokušaju uticaja na medije, sponzorisanom od strane države, sama po sebi predstavlja obaveštajnu operaciju američke države nacionalne bezbednosti.

Kanišk Karan je 2020. napustio posao istraživačkog saradnika u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja (DFR) Atlantskog saveta da bi se pridružio Tviteru kao specijalista za integritet informacija i bezbednost – u suštini pomažući da se kontroliše ono što Tviter vidi kao legitimne informacije i podle dezinformacije. Još jedan diplomac DFR Lab-a koji je postao zaposlenik na Tviteru je Danijel Vajmert, koji je sada viši saradnik za javnu politiku u Rusiji – ključnoj meti Atlantskog saveta. U međuvremenu, Sarah Oh je istovremeno viši saradnik Atlantskog saveta DFR Lab-a i savetnik na Tviteru, a njena biografija na društvenim mrežama napominje da radi na „pitanjima poverenja i bezbednosti visokog rizika“.

U 2019, Tviter je takođe angažovao Grega Andersena direktno iz NATO-a da radi na politici sajber kriminala. Malo je informacija o tome šta je Andersen radio u NATO-u, ali, alarmantno, njegov profil na LinkedIn-u jednostavno je naveo da je radio na „psihološkim operacijama“ za vojnu alijansu. Nakon što je MintPress istakao ovu činjenicu u članku u aprilu, on je uklonio svako pominjanje „psiholoških operacija“ sa svog profila, tvrdeći da je sada samo radio kao „istraživač“ NATO-a. Andersen je napustio Twitter u leto prošle godine da bi radio kao menadžer politike proizvoda za popularnu video platformu TikTok.

Tviter takođe direktno zapošljava aktivne oficire vojske. Godine 2019. otkriveno je da je Gordon Makmilan, šef redakcije za čitav region Evrope, Bliskog istoka i Afrike, oficir u ozloglašenoj 77. brigadi britanske vojske – jedinici posvećenoj onlajn ratovanju i psihološkim operacijama. Ova velika vest je uporno ignorisana u medijima.

Položaji moći i kontrole

Sa skoro 400 miliona globalnih korisnika, nema sumnje da je Tviter izrastao u platformu koja je dovoljno velika i uticajna da zahteva opsežne bezbednosne mere, jer akteri svih vrsta pokušavaju da iskoriste uslugu da utiču na javno mnjenje i političke akcije. Takođe nema sumnje da postoji ograničen broj ljudi kvalifikovanih u ovakvim oblastima.

Ali regrutovanje uglavnom iz američke države nacionalne bezbednosti suštinski podriva tvrdnje Tvitera o svojoj neutralnosti. Vlada SAD je izvor nekih od najvećih i najobimnijih uticajnih operacija na svetu. Još 2011. godine, The Guardian je izveštavao o postojanju masovne, svetske kampanje američkog vojnog uticaja na internetu u kojoj je dizajnirao softver koji je omogućio njenom osoblju da „tajno manipuliše stranicama društvenih medija koristeći lažne onlajn ličnosti da utiču na internet razgovore i širenje proameričke propagande“. Program se hvali da je kredibilitet ovih ličnosti toliko ubedljiv da vojnici psiholoških operacija mogu biti sigurni da mogu rade „bez straha da će ih otkriti sofisticirani protivnici“. Ipak, izgleda da Twitter regrutuje ljudstvo iz izvora problema.

Ovi bivši državni službenici za nacionalnu bezbednost nisu zaposleni u politički neutralnim odeljenjima kao što su prodaja ili služba za korisnike, već u oblasti bezbednosti, poverenja i sadržaja, što znači da neki imaju značajan uticaj na to koje poruke i informacije se promovišu, a šta potiskuju, degradiraju ili brišu.

Moglo bi se reći da krivolovci koji su postali lovočuvari često igraju ključnu ulogu u bezbednosti i zaštiti, jer znaju kako loši akteri misle i deluju. Ali postoji malo dokaza da je bilo koji od ovih operativaca državne bezbednosti promenio svoje stavove. Tviter ne zapošljava uzbunjivače ili disidente. Čini se, dakle, da neki od ovih ljudi u suštini rade isti posao koji su radili i ranije, ali sada u privatnom sektoru. I malo ko čak priznaje da ima išta loše u prelasku sa velike vlade na veliku tehnologiju, kao da su američka državna nacionalna bezbednost i četvrta vlast saveznici, a ne protivnici.

To što Tviter već tako blisko sarađuje sa FBI-jem i drugim agencijama olakšava im regrutaciju iz saveznog fonda. Kako je Rouli rekla, „tokom vremenskog perioda ovi ljudi će biti potpuno usklađeni sa načinom razmišljanja Tvitera i drugih platformi društvenih medija. Dakle, sa stanovišta kompanije, oni ne zapošljavaju nekog novog. Oni već poznaju ovu osobu. Oni znaju na čemu stoje stvari”.

Ima li problema?

Neki bi se mogli zapitati „U čemu je problem sa Tviterom koji aktivno regrutuje ljude od FBI, CIA-e i drugih agencija sa tri slova?“ Oni su, na kraju krajeva, stručnjaci za proučavanje onlajn dezinformacija i propagande. Da su poverenjem, bezbednošću i moderiranjem sadržaja u ruskoj aplikaciji društvenih medija upravljali bivši agenti KGB-a ili FSB-a da li bi i dalje insistirali da je to politički neutralna platforma, ceo svet bi se smejao.

Ali pored toga, ogroman priliv osoblja državne bezbednosti u Tviterove redove za donošenje odluka znači da će kompanija početi da posmatra svaki problem na isti način kao i američka vlada – i da se ponaša u skladu sa tim. „U pogledu njihovih pogleda na svet i pitanja dezinformacija i internet bezbednosti, ne možete dobiti bolje polje profesionalaca koji će skoro inherentno biti usklađeniji sa perspektivom vlade“, rekla je Rouli.

Stoga, kada kontrolišu platformu za kampanje dezinformacija i uticaja, bivši agenti FBI i CIA-e i kolege iz Atlantskog saveta uvek izgleda da ih pronalaze samo iz neprijateljskih država, a nikada iz same vlade SAD. To je zato što ih njihovo poreklo i izgledi uslovljavaju da Vašington smatraju jedinstvenom silom za dobro.

Kina je upravo postigla da AI kompjuter radi kao mozak

Ovaj jednostrani pogled na dezinformacije može se videti proučavanjem izveštaja koje je Tviter objavio o informativnim operacijama vezanim za državu. Celokupna lista zemalja koje je identifikovala kao uključene u ove kampanje je sledeća: Rusija (u 7 izveštaja), Iran (u 5 izveštaja), Kina (4 izveštaja), Saudijska Arabija (4 izveštaja), Venecuela (3 izveštaja), Egipat (2 izveštaja), Kuba, Srbija, Bangladeš, UAE, Ekvador, Gana, Nigerija, Honduras, Indonezija, Turska, Tajland, Jermenija, Španija, Tanzanija, Meksiko i Uganda.

Ne možemo a da ne primetimo da je ova lista prilično usko povezana sa pogotkom protivnika američke vlade. Sve zemlje u određenoj meri sprovode kampanje dezinformisanja. Ali malo je verovatno da će ovi „bivši“ federalci uperiti prst u svoje bivše kolege ili sestrinske organizacije ili istražiti njihove operacije.

Hladni (sajber)rat

Tviter je odrazio neprijateljstvo SAD prema državama poput Rusije, Kine, Irana i Kube, pokušavajući da potisne domet i uticaj njihovih državnih medija dodavanjem poruka upozorenja na tvitove novinara i naloge koji su povezani sa tim vladama. „Državni mediji su definisani kao mediji u kojima država vrši kontrolu nad uređivačkim sadržajem kroz finansijska sredstva, direktne ili indirektne političke pritiske i/ili kontrolu nad proizvodnjom i distribucijom“, navodi se.

U prilično bizarnom dodatku, objašnjeno je da se to neće učiniti i državnim medijima ili ličnostima iz drugih zemalja, a ponajmanje američkim „medijskim organizacijama koje finansira država sa uređivačkom nezavisnošću, kao što su BBC u UK ili NPR u SAD, na primer, koji nisu definisani kao mediji povezani sa državom za potrebe ove politike“. Nije objašnjeno kako je odlučeno da kubanski, ruski, kineski ili iranski novinari nemaju uređivačku nezavisnost, ali britanski i američki imaju – to se podrazumevalo. Efekat akcije bio je gušenje ideja i narativa iz neprijateljskih država i pojačanje onih koji dolaze iz zapadnih državnih medija.

Kako SAD pojačavaju tenzije sa Pekingom, tako je i Tviter agresivno ugasio prokineske glasove na svojoj platformi. Godine 2020. zabranio je 170.000 naloga za koje je rekao da „šire geopolitičke narative u korist Komunističke partije Kine“, kao što su hvaljenje njenog postupanja sa pandemijom Covid-19 ili izražavanje protivljenja protestima u Hong Kongu, od kojih su oba mišljenja većine u Kini. Važno je da kompanija iz Silicijumske doline nije tvrdila da ove naloge kontroliše vlada; samo deljenje ovih mišljenja bio je dovoljan osnov za brisanje.

Grupa koja stoji iza odluke Tvitera da zabrani te kineske naloge bio je Australijski institut za stratešku politiku (ASPI), duboko kontroverzni trust mozgova koga finansiraju Pentagon, Stejt department i mnoštvo proizvođača oružja. ASPI je stalno plasirao teorije zavere o Kini i pozivao na jačanje tenzija sa azijskom nacijom.

Međutim, možda najistaknutija bila je prošlogodišnja najava Tvitera da briše desetine naloga zbog novog kršenja „podrivanja vere u NATO savez“. Korisnici su ovu izjavu naveliko ismevali na internetu. Ali malo ko je primetio da je odluka zasnovana na partnerstvu sa Internet opservatorijom Stenford, istraživačkim centrom za borbu protiv dezinformacija, popunjenim bivšim državnim zvaničnicima, a na čelu sa osobom koja je u savetodavnom odboru NATO-ovog Centra izvrsnosti za kolektivnu sajber bezbednost. To što Tviter tako blisko sarađuje sa organizacijama koje su očigledno sredstvo za obaveštajnu industriju trebalo bi da brine sve korisnike.

Ne samo Tviter

Iako bi neki mogli biti uznemireni što Tviter neguje tako prisan odnos sa FBI-jem i drugim grupama koje pripadaju tajnoj državi, možda je nepravedno izdvajati to, jer mnoge platforme društvenih medija rade isto. Facebook je, na primer, stupio u formalno partnerstvo sa Istraživačkom laboratorijom za digitalnu forenziku Atlantskog saveta, pri čemu ova platforma ima značajan uticaj na vesti od 2,9 milijardi korisnika, pomažući da se odluči koji sadržaj da promoviše, a koji sadržaj da potisne. Organizacija NATO-a sada služi kao „oči i uši“ Fejsbuka, navodi se u saopštenju za štampu Fejsbuka. Glasovi protiv rata i establišmenta širom sveta su prijavili ogroman pad saobraćaja na platformi.

Ovaj gigant društvenih medija je takođe angažovao bivšeg sekretara za štampu NATO-a Bena Nimoa za šefa obaveštajne službe. Nimo je kasnije iskoristio svoju moć da pokuša da skrene izbore u Nikaragvi od levičarske Sandinističke partije ka krajnje desničarskoj, pro-američkom kandidatu, izbrisavši stotine levičarskih glasova u nedelji izbora, tvrdeći da se bave “neautentičnim ponašanjem”. Kada su se ovi pojedinci (uključujući neke dobro poznate ličnosti) izlili na Tviter, snimajući video poruke koje dokazuju da nisu botovi, Tviter je izbrisao i te naloge, u onome što je jedan komentator nazvao „štrajkom dvostrukim klikom“ u Silikonskoj dolini.

Aprilska studija MintPress-a otkrila je kako je i TikTok svoju organizaciju popunjavao bivšim studentima Atlantskog saveta, NATO-a, CIA-e i Stejt departmenta. Kao i kod Tvitera, ovi novi zaposleni u TikTok-u uglavnom rade u veoma politički osetljivim oblastima kao što su poverenje, bezbednost, sigurnost i moderiranje sadržaja, što znači da ovi državni operativci imaju uticaj na smer kompanije i koji sadržaj se promoviše, a šta potiskuje.

Slično tome, 2017. godine, sajt za agregaciju sadržaja Reddit odabrao je Džesiku Ašu iz Radne grupe za bliskoistočnu strategiju Atlantskog saveta da postane njen novi direktor politike, uprkos činjenici da je imala malo relevantnih kvalifikacija ili iskustva u ovoj oblasti.

I u korporativnim medijima, videli smo raširenu infiltraciju bivših bezbednosnih zvaničnika u više ešalone novinskih organizacija. Toliko je normalizovan prodor državne nacionalne bezbednosti u medije koji bi trebalo da je pozivaju na odgovornost, da je malo ko reagovao 2015. godine kada je Dawn Scalici napustila posao menadžera nacionalne obaveštajne službe za zapadnu hemisferu – direktora nacionalne obaveštajne službe da bi postala globalni poslovni direktor međunarodnog novinskog konglomerata Thomson Reuters. Scalici, sa radom od 33-godine kao veteranka CIA-e koja je napredovala da postane direktorka u organizaciji, bila je otvorena u vezi sa svojom ulogom. U postu na blogu na sajtu Rojtersa, ona je napisala da je bila tu da „zadovolji različite potrebe vlade SAD“ – izjava koja je u suprotnosti čak i sa najosnovnijim novinarskim konceptima nepristrasnosti i pozivanja moćnih na odgovornost.

U međuvremenu, kablovske vesti rutinski zapošljavaju širok spektar „bivših“ agenata i mandarina kao ličnosti od poverenja i stručnjake. Među njima su bivši direktori CIA Džon Brenan (NBC, MSNBC) i Majkl Hejden (CNN), bivši direktor Nacionalne obaveštajne službe Džejms Klaper (CNN) i bivša savetnica za unutrašnju bezbednost Frensis Taunsend (CBS). A vesti za toliko Amerikanaca stižu preko bivših pripravnika CIA-e poput Andersona Kupera (CNN), kandidata CIA-e poput Takera Karlsona (Foks) ili Mike Bžežinski (MSNBC), ćerke moćnog savetnika za nacionalnu bezbednost. FBI takođe ima svoje bivše agente na TV-u, sa licima kao što su Džejms Galjano (Foks), Aša Rangapa (CNN) i Frank Figliuci (NBC, MSNBC) postaju poznata imena. Ukratko, nekada se državna nacionalna bezbednost infiltrirala u medije. Danas su, međutim, nacionalna bezbednosna država mediji.

Društveni mediji imaju ogroman uticaj u današnjem društvu. Iako se u ovom članku ne navodi da je bilo ko od pomenutih loš akter ili da mu nije iskreno stalo do širenja dezinformacija, on naglašava očigledan sukob interesa. Preko svojih agencija, američka vlada redovno podmeće lažne vesti i lažne informacije. Stoga, društveni mediji koji angažuju pojedince direktno iz FBI-a, CIA-e, NATO-a i drugih grupa da rade na regulisanju dezinformacija je fundamentalno pogrešna praksa. Jedna od primarnih funkcija medija je da služe kao četvrta vlast; sila koja radi na tome da vladu i njene agencije pozove na odgovornost. Ipak, umesto da to čini, sve više sarađuje sa njima. Vremenom su sve više isprepletene te veze tako da je sve teže videti gde prestaje velika vlada a gde počinju veliki mediji.

Nulta Tačka/ZeroHedge