Usamljenost i nesanica povezane sa radom sa sistemima veštačke inteligencije
Ljudi koji često rade sa veštačkom inteligencijom (AI) mogu biti usamljeni, što može dovesti do nesanice i povećanog pijenja alkohola posle posla, pokazalo je novo istraživanje.
Istraživanje je objavljeno onlajn 12. juna u časopisu Journal of Applied Psichology.
Istraživači su primetili da ovi nalazi uspostavljaju korelacije i ne dokazuju da rad sa sistemima veštačke inteligencije izaziva usamljenost ili druge reakcije, već samo da su povezani. Studija, sprovedena u različitim kulturama u Sjedinjenim Državama, Tajvanu, Indoneziji i Maleziji, sastojala se od četiri eksperimenta. Nalazi su bili konzistentni u različitim kulturama.
„Brzi napredak u sistemima veštačke inteligencije izaziva novu industrijsku revoluciju koja preoblikuje radno mesto sa mnogim prednostima, ali i nekim neutvrđenim opasnostima, uključujući potencijalno štetne mentalne i fizičke uticaje na zaposlene“, rekao je vodeći istraživač Pok Man Tang, docent menadžmenta na Univerzitetu Džordžija.
„Ljudi su društvene životinje, a izolovanje rada sa sistemima veštačke inteligencije može imati štetne efekte prelivanja u lične živote zaposlenih“.
Međutim, rad sa sistemima veštačke inteligencije može imati neke pozitivne aspekte. Istraživači su otkrili da će zaposleni koji često koriste AI sisteme verovatnije ponuditi pomoć svojim kolegama, ali ova reakcija može biti izazvana njihovom usamljenošću i potrebom za društvenom interakcijom.
Istraživači su takođe otkrili da su učesnici sa visokim nivoom anksioznosti vezanosti, što je sklonost da se osećaju nesigurno i zabrinuti zbog društvenih veza, prijavili da je posao sa sistemima veštačke inteligencije povećao verovatnoću da pomažu drugima. Takođe su patili od usamljenosti i nesanice.
👉 Osnivač Tvitera Džek Dorsi: VR će od nas napraviti kreacije koje “piju hranu kroz slamčicu” https://t.co/xctvXs5Yae
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 19, 2023
U jednom eksperimentu, 166 inženjera u tajvanskoj biomedicinskoj kompaniji koja radi sa sistemima veštačke inteligencije pitano je o njihovom osećaju usamljenosti, anksioznosti vezanosti i osećaju pripadnosti tokom tri nedelje. Kolege su ocenile svakog pojedinca na osnovu njegovog korisnog ponašanja, dok su članovi porodice izveštavali o njihovoj nesanici i konzumiranju alkohola nakon posla. Rezultati su pokazali da zaposleni koji češće komuniciraju sa sistemima veštačke inteligencije imaju veću verovatnoću da dožive usamljenost, nesanicu i povećanu konzumaciju alkohola posle posla. Međutim, pokazali su i pozitivno ponašanje, spremnost da pomognu svojim kolegama.
U drugom eksperimentu sa 126 konsultanata za nekretnine u indonežanskoj kompaniji za upravljanje imovinom, polovini je rečeno da ne koriste AI sisteme tri uzastopna dana, dok su ostali ohrabreni da rade sa AI sistemima što je više moguće. Nalazi za ljude koji su radili sa AI bili su slični prethodnom eksperimentu, osim što nije postojala povezanost između učestalosti upotrebe AI i konzumacije alkohola nakon posla.
Bilo je sličnih otkrića iz onlajn eksperimenta sa 214 radnika sa punim radnim vremenom u Sjedinjenim Državama i još 294 zaposlena u malezijskoj tehnološkoj kompaniji.
Tang je sugerisao da bi programeri AI tehnologije trebalo da razmotre opremanje AI sistema društvenim karakteristikama, kao što je ljudski glas, da bi oponašali interakcije slične ljudima. Poslodavci takođe mogu ograničiti učestalost rada sa AI sistemima i ponuditi mogućnosti za druženje zaposlenih.
„Programi svesnosti i druge pozitivne intervencije takođe mogu pomoći u ublažavanju usamljenosti“, rekao je Tang. „AI će se nastaviti širiti, tako da moramo odmah da delujemo kako bismo smanjili potencijalno štetne efekte za ljude koji rade sa ovim sistemima“.
U međuvremenu, nedavni izveštaj glavnog doktora SAD, „Naša epidemija usamljenosti i izolacije“, otkrio je da je usamljenost nešto isto toliko opasno kao pušenje 15 cigareta dnevno.
Usamljenost je više od običnog lošeg osećaja. To šteti zdravlju pojedinca i društva, navodi se u izveštaju. Povezano je sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, demencije, moždanog udara, depresije, anksioznosti i prerane smrti. Uticaj na smrtnost društvene nepovezanosti je slično pušenju do 15 cigareta dnevno i čak je veći rizik od gojaznosti i fizičke neaktivnosti.
Velike populacione studije su dokumentovale da među prvobitno zdravim ljudima praćenim tokom vremena, oni koji su društveno povezaniji žive duže, dok oni koji doživljavaju socijalne deficite, uključujući izolaciju, usamljenost i loše veze, imaju veću verovatnoću da umru ranije, bez obzira na uzrok smrti, navodi se u izveštaju.
„Svako od nas može početi sada, u svom životu, jačanjem naših veza i odnosa. Naši individualni odnosi su neiskorišćeni resurs — izvor lečenja koji se krije na vidiku. Oni nam mogu pomoći da živimo zdravije, produktivnije i ispunjenije. Odgovori na telefonski poziv od prijatelja. Odvojite vreme da podelite obrok. Slušajte bez ometanja vašeg telefona. Izvršite uslugu drugom. Izrazite se autentično. Ključevi ljudske veze su jednostavni, ali izuzetno moćni“, napisao je doktor Vivek Murti.
