Poruka „ukucajte pin“ uskoro bi mogla da ode u zaborav. Odbrojani su praktično dani bankarskim karticama sa čipovima i pin-kodovima koje su vlasnici unosili prilikom plaćanja i podizanja novca.
Banke će uskoro preći na izdavanje biometrijskih platnih kartica, piše „Miror“. Imajući u vidu da su banke u Srbiji najčešće u vlasništvu evropskih ili svetskih giganata, pre ili kasnije ovakvu praksu treba očekivati i u našoj zemlji.
Kod biometrijskih kartica sve što treba da uradite jeste da odete u banku i ostavite otisak kažiprsta. Taj otisak se registruje samo na platnoj kartici, tako da niko ne može da je koristi bez vaše dozvole.
Kada plaćate u radnji, potrebno je da stavite kažiprst na karticu u automatu kako bi odobrili isplatu.
Prodavnice neće morati da menjaju mašine za plaćanje, jer će nove biometrijske platne kartice moći da se koriste i na sadašnjim platnim terminalima.
Kada ovakvu praksu očekivati u Srbiji?
Dušan Uzelac sa portala „Kamatica“ kaže da u Evropi još ima standarda u bankarstvu koji ne postoje u Srbiji, ali da u našoj zemlji u ovoj oblasti postoji savremen pristup.
„Narodna banka Srbije je već prepoznala biometriju i koristi je u otvaranju računa. Nekoliko banaka ima ovakvu praksu i omogućile su građanima da otvaraju račun sa video-pozivom, a iza svega upravo stoji biometrija“, kaže Uzelac za „Blic biznis“.
On dodaje i da Srbija nije regulatorno daleko od prakse koja se najavljuje, ali da bi problem mogla da bude implementacija.
„Sve što dozvoli NBS ne mora da znači da će banke i prihvatiti“, kaže Uzelac.
Singapurska banka OCBC uvela je u upotrebu biometrijsku tehnologiju prepoznavanja lica za usluge na bankomatima, bez potreba za nošenjem platnih kartica još prošle godine. Banka tvrdi da je prva u jugoistočnoj Aziji primenila facijalnu biometriju za uslugu upita stanja na računu na osam bankomata na području Singapura.
Ovaj potez je usledio nakon što je u julu 2019. uvela tehnologiju kju-ar koda za podizanje gotovine na bankomatima. Skenirano lice klijenta se proverava i verifikuje u nacionalnoj biometrijskoj bazi podataka Singapura koja sadrži fotografije i identitete četiri miliona stanovnika ovog grada-države.
Verifikacija lica sadrži bezbednosnu funkciju za sprečavanje prevara, koja uključuje i tehnologiju za detekciju živog organizma, čime se blokira eventualna zloupotreba fotografija, video-zapisa ili maski tokom postupka verifikacije.
