USPON BRICS-a i PAD G20
Kada je 1999. godine stvorena G20 ili Grupa 20, Sjedinjene Države su bile veliki „tigar“ za stolom i videle su ovaj novi entitet kao još jedan forum/alat koji Vašingtonu daje veću de fakto kontrolu nad međunarodnim finansijskim sistemom — stvorenim nakon Drugog svetskog rata u cilju koordinacije međunarodne ekonomske politike sa američkim dolarom kao rezervnom valutom — preko Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije .
Nije slučajno što sastanak G20 u Indiji dolazi odmah nakon uspešnog samita BRICS-a pre dve nedelje u Južnoj Africi.
Kakav kontrast! BRICS raste i ima dugu listu zemalja sa globalnog juga koje traže članstvo, dok G20 gubi svoj sjaj i moć.
Sadašnje članice G20 čine:
Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Meksiko, Rusija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Južna Koreja, Turska, UK i SAD.
NOVO! DA LI JE HRVATSKO DRUŠTVO STALO NA STRANU RUSIJE?
Takođe uključuje još dve regionalne organizacije — Evropsku uniju i Afričku uniju (upravo dodate) — kojima je dozvoljeno da prisustvuju i daju doprinos diskusiji.
Sutra u ovo vreme imaćemo konačno saopštenje konfabacije G20, ali rani izveštaji pokazuju da nema sporazuma da se osudi ruska vojna operacija u Ukrajini uprkos pritiscima Sjedinjenih Država i Evrope. Ovo je ključni pokazatelj da napori SAD da izoluju i kazne Rusiju imaju povratne rezultate.
Pre dve godine Rusija i Kina su se mučile da budu taoci američkog dolara da bi obavljali međunarodnu trgovinu i nisu imale nikakvu održivu alternativu. Ta realnost se sada menja, i to brzo. Najmanje 6 članica G20 intenzivno radi na uspostavljanju trgovinskih režima koji funkcionišu nezavisno od dolara. Neverovatna upotreba sankcija od strane Sjedinjenih Država i Evrope protiv Rusije i Kine slomila je temelje G20 i stvorila rastući pokret među najvećim zemljama (u smislu broja stanovnika) koje više nisu spremne da se pokore SAD koristeći dolar za kažnjavanje njih.
Ne mislim da većina zapadnih finansijskih gurua shvata značaj ozbiljnog napora zemalja BRICS-a da stvore alternativu dolaru. Oni računaju da će zemlje BRICS-a propasti i da će biti prinuđene da budu pod palcem međunarodnog finansijskog poretka predvođenog SAD. Mislim da prave tešku grešku.
Status američkog dolara kao rezervne valute zasniva se prvenstveno na verovanju. Sve dok strane zemlje veruju da nemaju izbora osim da se povinuju korišćenju dolara za međunarodnu trgovinu, sistem ostaje netaknut. Ali to uverenje se ozbiljno dovodi u pitanje. Ne mislim da će se sistem srušiti preko noći, ali se ubrzavaju potezi Kine, Indije, Saudijske Arabije, Brazila, Južne Afrike, Irana i Argentine da plaćaju naftu i druge proizvode bez korišćenja dolara.
Postoji samo jedna situacija u kojoj se sankcije mogu efikasno koristiti da se prinude promene u politici ili ponašanju druge zemlje — zemlja koja uvodi sankcije mora imati monopolsku kontrolu nad valutom ili robom koja je potrebna drugoj zemlji ili zemljama. Dok neki strani investitori nastavljaju da uzimaju američke dolare i državne obveznice, Kina i Saudijska Arabija se oslobađaju imovine zasnovane na dolarima. Živimo kroz prekretnicu u istoriji u kojoj se međunarodni finansijski poredak stvoren pod vođstvom SAD na kraju Drugog svetskog rata dovodi u pitanje održivim, moćnim alternativama.
Ne podstiče nezadovoljstvo samo animozitet Zapada prema Rusiji. Kina, Iran i Saudijska Arabija su tri velike ekonomije koje su redovno bile na meti američkih sankcija. I postoji mnoštvo drugih nacija, posebno u Africi, koje sebe vide kao žrtve američkog ekonomskog imperijalizma. Verujem da je svet dostigao kritičnu masu gde je kombinacija zemalja bogatih prirodnim resursima i robama sada prilično voljna da sledi vođstvo Rusije i Kine u zaobilaženju maltretiranja Vašingtona.
Samo pogledajte ovaj video Huavei prodavnice telefona/računara u Kini, direktnog konkurenta Apple-a. Nakon godina sankcionisanja od strane Sjedinjenih Država, Huavei je odlučio — dosta. Sada pravi svoje čipove i koristi istu nacionalističku retoriku koju su SAD izgovarale u prošlosti da bi opravdale svoje postupke. Pretpostavljam da ovo nije dobar znak za Apple i njegovu buduću zaradu.
Na rat u Ukrajini ne treba gledati kao na izolovanu pojavu bez uticaja na globalni ekonomski poredak. Rat u Ukrajini je simptom sloma međunarodnog poretka „zasnovanog na pravilima“ kojim dominira Zapad i ovaj poremećaj odjekuje širom sveta. Nedavni državni udari u Africi, na primer, još su jedan znak da vazali zapadnih feudalaca više nisu voljni da de fakto budu kolonijalni podanici. Oni žele izvesnu meru nezavisnosti i okreću se Rusiji i Kini da pronađu izlaz.
Piše Lari Džonson
