Vakcinisani imaju 27% veći rizik od gripa, otkriva rezenzirana studija
Studija, koja je prošla proces recenzije, sprovedena od strane istraživača Klivlendske klinike, objavljena u petak, pokazuje da vakcinisani odrasli u radnoj dobi imaju 27% veći rizik od oboljenja od gripa. Studija jasno zaključuje da vakcina protiv gripa za sezonu 2024-2025 povećava stopu infekcija, dovodeći u pitanje njenu efikasnost.
Fokusirajući se na sezonu respiratornih virusa 2024-2025, istraživanje je imalo za cilj da proceni koliko efikasno vakcina štiti od infekcija. Ipak, autori su otkrili da vakcinacija „nije bila efikasna u prevenciji gripa ove sezone“, što je izazvalo zabrinutost u vezi sa trenutnim strategijama imunizacije.
Kako izveštava Modernity.news, zaposleni Klivlendske klinike koji su radili u Ohaju od 1. oktobra 2024. godine bili su uključeni u studiju.
Slučajevi gripa među vakcinisanim i nevakcinisanim osobama upoređivani su tokom narednih 25 nedelja.
Za procenu zaštite vakcine, korišćena je Cox regresija, što znači da je njen efekat modeliran u zavisnosti od vremena kada je pojedinac primio vakcinu.
Od 53.402 zaposlenih, 43.857 (82,1%) je primilo vakcinu protiv gripa.
Tokom studije, 1.079 (2,02%) zaposlenih je obolelo od gripa.
Iako je kumulativna incidencija gripa bila slična za vakcinisane i nevakcinisane na početku studije, tokom njenog trajanja, „incidenca gripa povećala se brže među vakcinisanim nego među nevakcinisanima“, navodi se u studiji.
POGLEDAJTE: Mađarski premijer Viktor Orban ozbiljno udario na Soroša! 🇭🇺🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/26m77pR0WX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 7, 2025
Značajno je da su vakcinisani imali značajno veći rizik od oboljenja od gripa u odnosu na nevakcinisane.
Podaci su pokazali povećanje rizika za 27% nakon vakcinacije, dok je efikasnost vakcine bila izračunata na -26,9%, što znači da je vakcina bila povezana sa lošijim ishodima u ovoj grupi.
Rizik od gripa „bio je značajno veći kod vakcinisanih u poređenju sa nevakcinisanim (HR, 1,27; 95% C.I., 1,07 – 1,51; P = 0,007), čime je izračunata efikasnost vakcine od −26,9% (95% C.I., −55,0 do −6,6%)“, piše u studiji.
„Među 53.402 zaposlenih u Klivlendskoj klinici radne dobi, nismo mogli da utvrdimo da je vakcina protiv gripa bila efikasna u prevenciji infekcije tokom sezone respiratornih virusa 2024-2025.“
Nakon toga, izveštaj na TrialSiteNews.com potvrdio je da rezultati studije ne mogu biti rezultat testnog pristrasnog mišljenja, jer su „vakcinisani pojedinci bili skloniji testiranju, ali je njihov procenat pozitivnih testova bio gotovo identičan onima koji nisu vakcinisani, što ukazuje na pravi višak infekcija“.
Izveštaj je takođe ukazao na to da vakcinisani pojedinci imaju veći rizik od gripa, bez ikakvog dokaza o zaštiti u bilo kojem trenutku, što izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućih negativnih efekata vakcine, naročito imajući u vidu snažan i dosledan signal u zdravoj, usklađenoj i relativno mladoj populaciji:
„Rezultati su duboko zabrinjavajući. Negativna efikasnost vakcine (VE), koja sugeriše štetu umesto zaštite, protivreči porukama javnog zdravlja i postavlja ozbiljna pitanja o neskladu sojeva, imunoj interferenciji ili mogućoj osetljivosti na vakcinu. Ovo nije bila marginalna statistička greška. Signal je bio prisutan u nezavisnim i prilagođenim modelima i detektovan je rano korišćenjem vremenski zavisnih metoda. Nema zaštitnog efekta uopšte.“
„Štaviše, ovo nije bila pogrešna populacija. Kohorta je bila mlada (prosečna starost 42 godine), uglavnom zdrava, sa visokom radnom usklađenošću. Podaci su bili dovoljno robusni da odbace uobičajenu odbranu da odnosi šansi u ‘test-negativnim’ studijama preuveličavaju zaštitu – jer je ovde direktan rizik bio meren.“
Nadalje, izveštaj ističe potrebu da se preispita godišnja vakcinacija protiv gripa.
„Ova snažna analiza iz stvarnog sveta sugeriše da vakcina protiv gripa 2024-2025. nije samo neuspešna u zaštiti odraslih radne dobi, već je možda povećala njihov rizik od infekcije. U eri rastućeg skepticizma i zamora vakcinama, vlasti za javno zdravlje moraju da se suoče sa podacima kao što su ovi – a ne da ih odbace. Strategije godišnje vakcinacije protiv gripa možda će morati ozbiljno da se preispitaju, naročito u godinama kada je nesklad sojeva veliki. Bar bi praćenje efikasnosti u stvarnom vremenu trebalo da postane nacionalni prioritet, a ne poslednja stvar na spisku.“
S obzirom na ove nalaze, pitanje više nije da li godišnje vakcine protiv gripa treba da budu preispitane – već koliko će još javni zdravstveni zvaničnici ignorisati jasne podatke i signale da vakcina ove godine možda više škodi nego što pomaže.
Nulta Tačka/ModernityNews
