Регулатори у Великој Британији одобрили су прва клиничка испитивања блокатора пубертета код деце након што је њихова употреба у клиникама за родни идентитет забрањена прошле године.
Овај корак изазива озбиљну забринутост стручне и родитељске јавности, јер се ради о експерименталној терапији код деце чији је развој још увек у току.
OSTALO JE JOŠ MALO VREMENA! Srbi i Rumuni zajedno protiv AGENDI | Codrin Goia | Mario Zna, EP. 373
др Хилари Кас (NHS England, 2020–2024) јасно је указала да је доказна база за употребу хормонских третмана код деце „слабо утемељена“. Упркос томе, одлучено је да се поново омогући употреба ових лекова у оквиру клиничких испитивања, остављајући децу и њихове породице у позицији да учествују у експерименту са непознатим дугорочним последицама.
Контроверза и ризици
Блокатори пубертета могу довести до губитка коштане масе, проблема са плодношћу и потенцијално утицати на развој мозга током критичног периода пубертета.
Број деце упућене у клинике за родни идентитет порастао је са 210 годишње 2011. на више од 5.000 годишње 2022, што указује на растући притисак на младе и њихове породице.
Чак и лекарске групе изразиле су забринутост да би експериментална терапија могла бити неетична због непознатих ризика.
Трансродне групе тврде да је нега која потврђује родни идентитет корисна, али чињеница је да су потенцијални ризици овог лека веома озбиљни и недовољно испитани.
Шта испитивање подразумева
Испитивање „Путеви“ (Pathways) обухвата 250 деце млађе од 16 година, која морају имати најмање две године родне неконгруенције и започету пубертетску фазу.
Учесници ће примати или блокаторе пубертета уз немедицинску подршку или само немедицинску подршку, а праћење траје две године.
Иако се ради о забрани ван клиничког испитивања, нека деца ће можда наставити терапију ако се сматра „клинички прикладном“.
Још једно испитивање, „Путеви – Конекција“, пратиће развој мозга деце, али и ово подсећа на експеримент који уводи ризик у животе младих људи.
Др Рони Чанг, педијатар који није укључен у студију, примећује да су критеријуми за укључивање строго постављени, али упозорава на неизвесност у вези са ризиком и користима.
Проф. Емили Сајмонoф, главни истраживач: „Медицинска нега мора увек бити заснована на доказима“, али баш тај аргумент указује да тренутни докази о сигурности и ефектима блокатора пубертета код деце не постоје у довољној мери.
Министарство здравља и социјалне заштите Велике Британије тврди да се ради о висококвалитетној нези, али јавност и родитељи имају право да се запитају: Да ли је у реду експериментисати са хормонским лечењем деце у пубертету, са непознатим дугорочним последицама?
Нулта Тачка/Медији
