Velika Britanija razmatra zabranu prodaje pametnih telefona deci mlađoj od 16 godina
Procurela informacija u kojoj se tvrdi da britanska vlada razmatra zakon o zabrani prodaje pametnih telefona mlađima od 16 godina podelila je konzervativce i libertarijance, rastrgane između pokušaja da upravljaju sve očiglednijom štetom izazvanom novom tehnologijom ili povlačenja i prepuštanja tržištu da odlučuje.
„Kao što konzervativci znaju, nisu sve promene napredak“, kaže istaknuti poslanik Torijevaca o šteti koju generaciji mladih nanosi nesmetani pristup društvenim medijima dok se pojavljuju tvrdnje. Odeljenje za nauku, inovacije i tehnologiju radi na zabrani prodaje pametnih telefona deci mlađoj od 16 godina. Vlada je rekla samo da neće komentarisati spekulacije, ali da je „Naša posvećenost da Ujedinjeno Kraljevstvo bude najbezbednije mesto gde je dete onlajn je nepokolebljivo“.
Uticajni insajderski blog iz Vestminstera Gvido Foks, koji je prvobitno objavio vesti o očiglednoj zabrani prodaje telefona, ismejava ideju kao „orvelovsku… neliberalnu“ i osuđenu na neuspeh.
Naravno, zakon se lako može zaobići, a većinu telefona za decu ionako već kupuju roditelji. Ali, kako neki posmatrači koji podržavaju promenu napominju, zakon je dragoceno sredstvo za izgradnju novih normi i da upotreba pametnih telefona nije prikladna za razvoj umova i vlada bi tu poziciju mogla podržati statutom.
Poslanica Konzervativne stranke Miriam Kejts, koja je čvrsto na pro-porodičnom krilu stranke, rekla je, uprkos negativnim percepcijama među delovima desnice kada je reč o zabrani stvari, u zemlji nema stvarnih primedbi na zabranu seksa sa decom ili protiv toga da deca mogu da voze automobile na javnim putevima, pokazujući da je opšte poznato da su neka ponašanja očigledno štetna.
Napisala je o potencijalnoj zabrani: „Libertarijanci će se prirodno protiviti zabrani pametnih telefona za decu. Ali to bi trebalo da bude muzika za uši konzervativaca… regulacija je neophodna da bi se zaštitila deca… Sada postoji toliko dokaza da pametni telefoni i društveni mediji nanose neprihvatljivu štetu deci — gubitak vitalnih razvojnih iskustava, povećanje broja samoubistava, anksioznosti i seksualno zlostavljanje — da bi bilo nepromišljeno ne delovati. Kao što konzervativci znaju, nisu sve promene napredak”.
Ketrin Birbalsing, istaknuta učiteljica i autorka popularna kod Torijevaca zbog svog pristupa obrazovanju i privlačnosti tradicionalnoj nastavi, takođe je pohvalila plan. Osvrćući se direktno na kritiku korisnosti zabrana, rekla je: „Da, roditelji bi i dalje mogli da kupuju telefone svojoj deci, ali ovakav zakon bi pomogao da se zemlja pomeri kulturno. Roditelji treba da shvate koliko su pametni telefoni štetni za decu.
Evropski parlament odobrio kontroverzni migracioni pakt prema kojem će države morati da plate kaznu za svakog migranta kojeg odbiju https://t.co/fEPbjcy4ql
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 12, 2024
Bivši policajac, vojni oficir i vođa UKIP-a Henri Bolton primetio je da bi „mnogi roditelji“ pozdravili promenu zakona jer bi se borio protiv osećaja „straha od propuštanja“ među decom kada je u pitanju pristup digitalnim uređajima u mladosti. Napisao je da se roditelji „suočavaju sa njihovim detetom koje govori ‘zašto ja ne mogu da imam telefon, svi ostali ga imaju’, a škole govore učenicima da preuzmu aplikacije. Same škole pretpostavljaju i očekuju da učenici imaju pametne telefone. To je ludilo.”
Zaista, izveštaj Gardijana o navodnoj novonastaloj politici primećuje nedavne rezultate istraživanja da se većina roditelja slaže da pametne telefone treba zabraniti mlađim od 16 godina i da četiri petine roditelja veruje da su pametni telefoni „štetni“ za decu.
Politika i ankete dolaze usred diskusija o šteti koju pametni telefoni, neometan pristup internetu, društvene mreže i pornografija nanose deci. Dugoočekivani Kasov izveštaj o dečjoj transrodnosti objavljen je u sredu i istražuje „online izazivače stresa i štetu“ koji doprinose ozbiljnom pogoršanju mentalnog zdravlja dece, posebno kod mladih devojaka.
List je primetio da je više društvenih medija koje deca svakodnevno koriste praćeno „postepenim povećanjem rezultata depresivnih simptoma“, dok se citiraju brojna istraživanja koja otkrivaju korelaciju između „upotrebe pametnih telefona i društvenih medija u mentalnoj nevolji i samoubistvu među mladim ljudima, posebno devojčicama, sa jasnim odnosom doza-odgovor”.
Takođe se raspravljalo o sveprisutnosti pornografije u životima dece, citirajući izveštaj iz 2023. godine u kojem se navodi da je „pornografija toliko rasprostranjena i normalizovana da deca ne mogu da se ‘odvrate’… Prosečna starost kada deca prvi put vide pornografiju je 13 godina, ali 10% je videlo do 9 godina, a 27% do 11… Neki istraživači (Nadrovski, 2023) sugerišu da istraživanja sa mladima koja postavljaju pitanja o rodu treba da uključi razmatranje njihovog angažovanja sa pornografskim sadržajem.”
Odvojeno, najprodavanija knjiga publicistike Njujork Tajmsa o „uticaju na mentalno zdravlje koje život preko telefona ima na decu“ otkrio je da su „između 2010. i 2015. godine detinjstvo i adolescencija ponovo promenjeni. Kako su tinejdžeri menjali svoje preklopne telefone za pametne telefone prepune aplikacija za društvene mreže, vreme na mrežama je poraslo, dok je vreme druženja licem u lice sa prijateljima i porodicom naglo opadalo, a isto tako i mentalno zdravlje.
Kako je objavljeno prošle godine, pedijatrijska studija u Sjedinjenim Državama otkrila je „značajnu korelaciju između prekomernog vremena ispred ekrana i kašnjenja u razvoju kod dece“, dok je 2022. godine utvrđeno da prosečno dete u Britaniji provede četiri sata dnevno pred ekranom, ali samo 40 minuta napolju.
