Velika subota: Dan tišine, nade i iščekivanja Vaskrsa
Velika subota, jedan od najznačajnijih dana pravoslavnog Velikog posta, posvećena je uspomeni na pogreb Isusa Hrista i Njegov silazak u Ad. Ova subota označava kraj starozavetnog vremena kada se svetkovala subota, i uvertiru u novi vek spasenja, u kome se slavi dan Hristovog Vaskrsenja – nedelja.
Jutrenje Velike subote se u novije vreme služi uveče, na Veliki petak. Vernici uz sveće, tamjan i tišinu stoje pred Hristovim grobom, dok se uz čitav 118. (119.) psalam pevaju statiје, pesme tuge, nade i vere. Ove pesme proslavljaju Hrista kao pobednika nad smrću, dok se tuga Presvete Bogorodice pretače u nadanje u Vaskrsenje.
Кroz Liturgiju Svetog Vasilija Velikog, koja se služi na ovaj dan, crkva simbolično prelazi iz tame u svetlost. Sveštenik prvo nosi crnu odeždu, a nakon čitanja Apostola – belu, jer ova liturgija ujedno označava početak praznika Vaskrsa.
Narodni običaji i verovanja na Veliku subotu
U pravoslavnoj tradiciji, Velika subota je vreme tišine i pripreme za pobedonosno Vaskrsenje. Vernici poste strogo kao i na Veliki petak, bez ulja, a dan provode u molitvi i unutrašnjem miru.
U nekim delovima Srbije, jaja se farbaju upravo na ovaj dan, najčešće u crvenu boju, simbol Hristove prolivene krvi. Odatle i narodni naziv crvena subota, koji je prisutan u Bosanskoj krajini i Hercegovini.
U Homolju i Banatu se mese vaskršnji kolači i nose na groblje kao pomen na upokojene. U Leskovačkom kraju, ovaj dan nazivaju dugačka subota, zbog dugih muka kroz koje je Gospod prošao.
Prema narodnom verovanju, na Veliku subotu se ne rade ručni radovi, ne šije, ne plete, niti se obrađuje zemlja. Klanje stoke i veselja su takođe zabranjeni. Dan treba da protekne u tišini, molitvi i spremanju doma za Vaskrs.
Veruje se da bi tog dana trebalo da se učini neko dobro ili milosrdno delo, kako bi se u životu otvorile nove, blagoslovene mogućnosti.
Dan nade i tihe radosti
Velika subota jeste dan tuge, ali i tihe radosti – jer znamo da dolazi Vaskrs.
To je vreme unutrašnje pripreme, ćutanja i vere u pobedu života nad smrću. Poštovanjem crkvenih pravila, običaja i činjenjem dobrih dela, vernici koračaju ka prazniku svih praznika – Hristovom Vaskrsenju.
Nulta Tačka/SPC/Mediji
