Visa se prijavljuje za patent za biometrijsku autentifikaciju
Visa – jedan od dva najveća svetska procesora plaćanja – čini se da prelazi na autentifikaciju zasnovanu na biometrijskim podacima, barem prema patentu za koji je podnela zahtev. A Visa tvrdi da bi ovo bilo u potpunosti prilagođeno privatnosti.
Visa se na ovaj način pridružuje Mastercard-u, ali i Majkrosoftu i Guglu, koji svi istražuju na kraju krajeva slične metode, zarad, kako kažu, sprečavanja fizičke krađe podataka i zloupotrebe deepfake-a.
A Google-ove, Apple-ove i Samsung-ove usluge plaćanja već pružaju takozvano besprekorno iskustvo plaćanja – dok Just Walk Out aplikacija Amazona zamenjuje plaćanje sa onim što je rečeno da je „slično iskustvo” onome što Visa planira da postigne.
Aleksandar Pavić: Krenuli su udari ali nema predaje! 262 Mario Zna, UŽIVO
Ako Visa patent – dizajniran, prema podnesku giganta, da obezbedi „biometrijske šablone za autentifikaciju očuvanja privatnosti“ – bude odobren i sproveden, krajnji rezultat bi bila zamena PIN-ova biometrijskom identifikacijom.
Metod bi se koristio na bankomatima, kasama za plaćanje, a Visa je vodila računa da se upotreba tehnologije može proširiti na otključavanje stanova ili puštanje ljudi u prostore poput pozorišta, zabavnih parkova itd.
Ovi poslednji scenariji omogućili bi Visi da unovči patent putem licenciranja drugim kompanijama.
Rečeno je da je razlog za korišćenje ovakvog sistema poboljšanje bezbednosti korisničkih informacija u fizičkim prostorima.
Njujork tajms: CIA je izgradila „12 tajnih špijunskih baza“ u Ukrajini i vodila rat protiv Rusije u poslednjoj deceniji https://t.co/yn2lr9hn3O
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 26, 2024
U patentu se navodi da bi sistem funkcionisao tako što bi se korisnici upisali u program, što znači kreiranje „biometrijskog šablona“ na njihovom uređaju.
Ovi podaci su šifrovani i potpisani, a taj potpis, a ne biometrijske informacije, koristi „pristupni uređaj“ za verifikaciju potpisa.
Ovo je, kaže Visa u podnesku, ono što čuva privatnost, pošto se šabloni čuvaju na korisničkom uređaju, a ne „u nekoj ogromnoj bazi podataka“.
Čini se da je ovo ključna poenta koju kompanija pokušava da istakne predloženim patentom i pažljivo je naglasila da kršenje bezbednosti takvih baza podataka dovodi do „katastrofalnih” posledica.
To je zato što je upotreba biometrije istovremeno bezbednija od upotrebe PIN-ova i lozinki, ali i mnogo rizičnija, s obzirom na to da neovlašćeni pristup obezbeđuje onima koji stoje iza hakovanja velike količine ličnih podataka.
