Sve vesti UFO

“VOZILA” VEĆA OD ZEMLJE LEBDE OKO SATURNA, KAŽE BIVŠI NAUČNIK NASE

„Postoje neidentifikovani leteći objekti. Odnosno, postoji niz dokazanih slučajeva možda 20 do 30 procenata u različitim studijama – za koja nema objašnjenja… Možemo samo zamisliti koja je svrha iza aktivnosti ovih tihih, bezazlenih krstarećih objekata koji se iznova i iznova približavaju zemlji. Čini mi se da je najverovatnije objašnjenje to što oni jednostavno posmatraju šta nameravamo”. – Margaret Mead „NLO-i posetioci iz svemira?“, Redbook, vol. 143, septembar 1974.

Šta je to u ljudskoj psihi koja označava „neverovatnim“ i „marginalnim “ hipoteze, mišljenja i dokaze kao lažne ili nemoguće? Zašto imamo poteškoća u prihvatanju otkrića koja se ne uklapaju u okvir prihvaćenog znanja? Nadalje, ko je odgovoran za postavljanje granica prihvatljivog znanja? Zašto se pravi fenomen ismevao tokom čitave ljudske istorije?

Pre nekoliko stotina godina Katolička crkva i država etiketirali su naučnike kao jeretike. Nova otkrića naišla su na oštre kritike, a naučnici su čak osuđeni i optuženi za širenje lažnih informacija. To je zato što nove informacije uvek štete percepciji stvarnosti koju nam daju „intelektualni autoriteti“. U mnogim slučajevima to može ugroziti moć koju su akumulirali.

Na mnogo načina naš svet se nije promenio, još uvek imamo autoritarnu i orvelovsku „proveru činjenica“ koja patrolira internetom govoreći ljudima šta je, a šta nije istina. Među mnogim oružjima koje ovi alati za proveru činjenica koriste za kreiranje percepcije ljudi o onome što se danas dešava u našem svetu, podsmeh je jedno od njih.

Ismejavanje se dugo koristilo za razotkrivanje ideje da postoje neidentifikovani leteći objekti (NLO-i), sada poznati kao „nepoznati fenomen Ariel“ ili UAP-i. Stavljanje teme u kontekst „teorije zavere“ bila je taktika koju su vlade i obaveštajne agencije koristile da obeshrabre nezavisnu istragu o fenomenu za koji su više od 75 godina bili svesni.

Roscoe Hillenkoetter, prvi direktor Centralne obaveštajne agencije priznao je to, tvrdeći da je došlo do „službene kampanje ismejavanja i tajnosti“. Drugi istraživači NLO-a, poput dr. Jacques Vallee-a, i uzbunjivači poput Richard Dotty-ja, bivšeg obaveštajnog oficira vazdušnih snaga, opisali su svoje saznanje o tome kako vlada inscenira otmice vanzemaljaca u svrhe psihološkog rata.

Objekti koji izvode manevre i putuju brzinama koje nijedna poznata mašina koju je napravio čovek ne može, prkoseći našem razumevanju aerodinamike i onoga što je fizički moguće, često izvodeći manevre izbegavanja kako bi izbegli naše avione, zaista su „stvarni, a ne vizionarski ili izmišljeni“, kao što je general Nejtan Tvining opisao, bivši načelnik štaba Vazdušnih snaga Sjedinjenih Država 1947. godine. Evo sjajnog primera iz 1976. ako želite da zaronite duboko u jedan, ali čini se da su to svakodnevne pojave širom sveta.

Danas su Pentagon i vlade iz celog sveta priznale ovu realnost i objavile proverene video snimke, dokumentaciju, podatke o praćenju radarom i još mnogo toga. Ideja o „srušenim letelicama“ čak je postala mainstream.

Na primer, Eric W. Davis, poznati astrofizičar koji je radio na programu NLO-a u Pentagonu, izjavio je da je dao poverljiv brifing agenciji Ministarstva odbrane, tek u martu 2020, o preuzimanjima iz „vozila koja nisu napravljena na ovoj Zemlji”.

Christopher Mellon, bivši zamenik pomoćnika ministra odbrane za obaveštajne poslove od 1997. do 2002. godine potvrdio je da je bio prisutan tokom ovog svedočenja. On sam je prilično otvoreno govorio o ovom fenomenu u poslednjih nekoliko godina. Dr David Clarke, istraživački novinar, čitalac i predavač na Univerzitetu Sheffield Hallam, koji je takođe bio kustos za Nacionalni arhivski projekat NLO-a od 2008–2013, naišao je na neke zanimljive dokumente koji sugerišu da je Velika Britanija očajnički htela da preuzme tehnologiju NLO-a.

Ali zašto sada? Američka vlada, kao i drugi, već su ili su u procesu uspostavljanja službenih ogranaka vlasti za proučavanje ovog fenomena, ali mnogi istraživači NLO-a već su otkrili činjenicu da su oni godinama proučavali taj fenomen.

Većina onoga što je poznato i ono što je otkriveno o ovom fenomenu ostaje poverljivo, a s obzirom na dosadašnje rezultate koje vlada ima u širenju istine javnosti, ono što dobijamo od njih u vezi sa ovom pojavom jeste i najverovatnije će biti veoma razvodnjena, dezinfikovana verzija obelodanjivanja. Važno pitanje koje treba postaviti je da li vlade pokušavaju da oblikuju našu percepciju fenomena, kao što to rade sa mnogim drugim glavnim temama radi svojih motiva?

Slika velikog neidentifikovanog svetlosnog izvora koji lebdi u blizini jednog od Saturnovih prstenova. Slika iz knjige „Saturnovi prstenovi“ dr Normana Bergruna

“Vozila” veća od Zemlje lebde oko Saturna?

Jednu stvar koju ne vidimo u mainstream svetu otkrivanja NLO-a su mnoga svedočanstva, priče i iskustva koja su nekoliko astronoma i naučnika iz ministarstva odbrane pričala tokom godina. Glavni tok vesti je prenosio da se vojni susreti sa NLO-ima dešavaju i da su stvarni, ali i dalje ignorišu svedočenja nekih veoma zanimljivih ljudi koji bi imali određeno znanje o prirodi fenomena, uključujući vojno osoblje sa visokim činovima koji su govorili tokom više decenija.

Jedan od tih ljudi bio je pokojni dr Norman Bergrun. Bergrun je bio viši naučnik u NASA-inom istraživačkom centru Ames. On je bio pionir u metodologiji projektovanja sprečavanja termalnog leda. Takođe mu se pripisuju zakoni o stabilnosti rolanja aviona i projektila. Bergrun je bio rukovodilac planiranja i analize ispitivanja Polaris podvodnog lansirnog raketnog sistema i procenjivao je aplikacije satelitskog sistema u Lockheed Martin-u.

Bergrun u svojoj knjizi „Saturnovi prstenovi“ pruža fotografske dokaze snimljene svemirskim sondama Vojadžer 1 i 2, o onome što naziva velikim vanzemaljskim „vozilima“. Naravno, to može biti nešto neobjašnjivo, a ne vanzemaljsko vozilo, ali ono što intrigira je njegovo čvrsto uverenje da su to zaista “vozila”. Postavlja se pitanje, kako on to zna? Da li je bio upoznat sa više informacija osim fotografskih podataka predstavljenih u njegovoj knjizi?

Prema njegovim rečima,

“Postojanje vanzemaljskih svemirskih vozila ogromne veličine i snage je činjenica čiji je značaj teško shvatiti, a kamoli proceniti”. – Ringmakers

On dokumentuje kako su čudni svetlosni izvori viđeni oko Saturna bili uobičajena tema tokom istorije astronomije.

“Zapaženi su svetlosni izvori na Saturnu, posebno su ih zabeležili Herschel, Knight i Ainslie. U jednom slučaju, vatreni izvor se iznenada udaljio od spoljne ivice A-prstena. U drugom nepovezanom slučaju, svetli, izduženi izvor koji sledi pravolinijski kurs ušao je u spoljnu ivicu A-prstena. Nakon ovih dramatičnih događaja, svetlosni izvori nisu postali specifičan predmet istraživanja kako se moglo očekivati – to jest sve do ove analize mnogo godina kasnije”. – Ringmakers

Svetlosni izvori ili „vanzemaljska vozila“ na koje Bergrun aludira su ogromni. Saturnovi prstenovi su široki na desetine Zemljinih prečnika. Slika ispod dolazi iz Bergrun-ove knjige putem fotografskih podataka Vojadžera. Prikazuje neidentifikovane objekte koji izgledaju veći od planete Zemlje. Prema njegovim rečima, oni se “uvećavaju” kako vreme prolazi.

Ispod je ilustracija iz njegove knjige koja pokazuje koliko su velika ta misteriozna „vozila“, kako ih on naziva.

Norman je ovu knjigu objavio 1986. godine, a više od dve decenije kasnije dao je  intervju za projekat Camelot. U tom intervjuu govorio je o pričama i slikama koje je video i čuo od svojih kolega o NLO-ima i kako su ove slike pod oznakom tajnosti. U tom intervjuu on takođe govori o letećim tanjirima koji su snimljeni i u Zemljinoj atmosferi, i o navodnom vanzemaljskom susretu Apolo 11 sa visokim bićima tamne kože nalik ljudima.

Sve je ovo možda „prilično tamo“ za ljudsku psihu, iako više nije tabu govoriti o NLO-ima, razmišljanje o postojanju vozila većih od naše planete moglo bi biti malo previše za neke ljude u ovom trenutku.

Ono što je zanimljivo u vezi sa ovim tvrdnjama i Bergurnovom prošlošću je to što on nije jedini koji iznosi takve nezamislive tvrdnje. Postoje i drugi sa „verodostojnim“ kredibilitetom koji rade istu stvar, i rade istu stvar decenijama.

Nulta Tačka/The Pulse