Zaboravite naftu! Sada dolaze da unište krave

Prvo su došli po naftu, sada dolaze po krave.

Ekolozi nemaju ni stida ni razuma, a farmeri širom sveta, zaboravite na vile, „paljenje bala sena i bacanje stajnjaka na autoputeve“, izveštavaju Ejpril Rouč, Trejsi Viters, Džen Skerit i Agnješka de Sousa za Blumberg.

Nema veze što su cene hrane skočile širom sveta. Na primer, cene namirnica su ove godine porasle za 13 odsto u SAD. Holandska vlada je saopštila da će otkupiti čak tri hiljade najvećih farmi u dobrovoljnoj jednokratnoj ponudi. Dok vreme postaje hladno, a zalihe gasa su oskudne, zelena grupa u Holandiji izdvaja 24,3 milijarde evra za finansiranje tranzicije. „Oni koji odbiju biće primorani da napuste posao“, izveštava Blumberg.

Blumbergov kvartet novinara ne kaže šta će vlada uraditi sa zemljom kada je zauzmu, ali možete otkriti njihovo gledište sa ovim: „Intenzivna poljoprivreda — i decenije zvanične neaktivnosti — uništile su biodiverzitet u Holandiji, prisiljavajući Vladu da uvede drastične mere“.

„Devastirani biodiverzitet?“ Ovo je hrana o kojoj govorimo. Nešto što ljudi zahtevaju. Majka priroda nanosi farmerima dovoljno loših prilika, što sa sušama, poplavama, požarima i štetočinama. Sada, teška ruka vlade veruje da se mora otarasiti krava jer, pa, „one prde i uriniraju“.

„Od farme do viljuške, sistem ishrane generiše oko 31 odsto globalne emisije gasova staklene bašte“, objašnjava kvartet Blumberg. „Krave i ovce emituju metan koji zagreva planetu jednostavno varenjem hrane; njihov stajnjak i urin su izvor azotnog oksida koji, u velikim količinama, izbacuje ekosisteme iz balansa”.

🔶 TAKER KARLSON- Američko TV lice kojeg se plaše SVI globalisti (VIDEO) https://t.co/X8jhDRQJ95

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) December 20, 2022

To što su milioni ljudi gladni zvuči mi kao veliko „izbacivanje iz balansa“. „Ako se akcija ne preduzme brzo, istraživači procenjuju da bi samo emisije koje se odnose na hranu gurnule Zemlju ka 1,5 stepeni zagrevanja koje su svetski lideri postavili kao cilj u Pariskom sporazumu iz 2015. O, ne.

Na Novom Zelandu sa velikim brojem poljoprivrednih proizvoda, gde poljoprivredni izvoz čini polovinu izvoza zemlje, vlada je usvojila zakon u nadi da će neto poljoprivredne emisije biti smanjene za 24 procenta do 2050. godine, pri čemu će farmeri biti primorani da smanje emisije za 10 procenata za samo tri godine, kada namet na emisije stupi na snagu.

„Takozvani ‘porez na prdenje’ će biti ponovo uložen u industriju kroz podsticaje, istraživanje i tehnologiju kako bi Novi Zeland mogao da se repozicionira kao lider u etički proizvedenoj hrani veće vrednosti, tržište koje raste kako potrošači postaju sve više svesni uticaja na klimu i zdravlje“, prenosi Blumberg.

Bryce McKenzie je smanjio svoje stado za 50, ali to nije dovoljno. „Ne želimo zemlju zasađenu borovima i onda da ne možemo da uzgajamo hranu“, kaže Mekenzi. „Želimo sigurnost hrane za budućnost“.

Farme proizvode oko trećinu gasova staklene bašte u Irskoj, a očekuje se da će farmeri smanjiti emisije za četvrtinu, u poređenju sa tri četvrtine procenta za električnu energiju i za polovinu za transport. U Kanadi, farmeri očekuju da će izgubiti 8 milijardi dolara izgubljene proizvodnje ove decenije kako bi se pridržavali vladinih naloga. „Od nas se traži da učinimo nešto od koristi celom društvu, a mi smo ti koji su ostali to da platimo“, kaže Čak Fosej, koji sa svojom braćom obrađuje farmu na 3.600 hektara kod Vinipega koji su u porodici od ranih 1900-ih. „Moramo da uradimo šta možemo, ali to mora da bude ostvarivo i mora da bude pošteno“.

U Holandiji, problem vlade sa kravljim urinom je toliki da ima političare koji zahtevaju od farmera da smanje emisije za čak 70 odsto. I što je farma bliža jednom od 160 zaštićenih prirodnih područja u zemlji, to su stroža ograničenja.

Da bi se ispunili vladini nalozi, „broj stoke mora da se smanji za trećinu. Ako se Vlada snađe, najveći zagađivači biće zatvoreni u ovo doba sledeće godine.

Holandski ekolozi tvrde da će kravlji urin ubiti sva stabla, dok farmeri tvrde da je to neopravdano državno otimanje zemlje. Karolin van der Plas, liderka populističkog Pokreta poljoprivrednika-građana, kaže da su farmeri „obični ljudi, ali se osećaju da ih tretiraju kao kriminalce. Sve što farmeri rade je loše; raspršivači otrova, zagađivači životne sredine, maltretiranje životinja”.

Nažalost, obični kupci prehrambenih proizvoda će kriviti prodavnicu jer cene hrane nastavljaju da rastu, a ekolozi tapšu sebe po leđima i slave ih kao heroje u mejnstrim medijima.

UŽIVO – Mario Zna Podcast #185 – Prof. dr Branimir Nestorović

Nulta Tačka/InfoWars