Zabranjena tema! Ćelije koje vam mogu dati super-imunitet
Memorijske B ćelije otkrivene su pre više od pola veka. Ali naučnici tek počinju da shvataju ključnu ulogu koju igraju u zaštiti ljudi od ozbiljnih bolesti.
U oktobru 2020. godine, tim virologa na Univerzitetu Rokfeler u Njujorku započeo je projekat koji traje godinu dana kako bi pokušao da predvidi koji bi se opasni oblici Covida-19 mogli pojaviti u budućnosti.
Dok je bauk novih varijanti tek trebao da zaokupi umove političkih lidera i građana širom sveta, naučnici su bili veoma svesni da će Covid-19 skoro sigurno mutirati na načine koji bi ga mogli učiniti zaraznijim i virulentnijim.
Cilj Rokfelerovih naučnika bio je da stvore veštačku verziju proteina Covid-19, koji virus koristi da prodre u naše ćelije – koji bi mogao da izbegne sve poznate vrste zaštitnih antitela koja su pronađena u krvi kod preživelih od Covida-19.
Tokom narednih 12 meseci, igrali su se sa različitim kombinacijama mutacija na površini šiljastog proteina dok nisu pronašli set od 20 koji su ga činili posebno otpornim na sve što bi imunološki sistem mogao da baci na njega. Da biste testirali ovaj laboratorijski uzgojen „Frankenspike“ Ubacili su ga u ono što virolozi nazivaju pseudotip virusa, onaj koji je konstruisan tako da nema dovoljno genetskog materijala za repliciranje, omogućavajući naučnicima da ga podese i razumeju kako se ponaša bez ikakvog rizika da pobegne.
Oglasio se SZO nakon što je velik broj država ukinuo mere: Tvrde da nije kraj
U početku su se stvari odigrale kako se očekivalo. Kada su virusolozi izložili svoj novoproizvedeni virus uzorcima krvi uzetim od ljudi koji su se oporavili od Covida-19 ili su vakcinisani protiv te bolesti, on je stručno izbegao svako antitelo koje su imali.
Ali onda se dogodilo nešto iznenađujuće. Kada su ga testirali na krvi ljudi koji su se oporavili od Covida-19 2020. godine, a zatim su takođe vakcinisani mnogo meseci kasnije, njihova antitela su uspela da se vežu za virus i potpuno ga neutrališu.
„Ovo je bilo zaista neverovatno videti,“ kaže Mišel Nusencvajg, profesor molekularne imunologije na Univerzitetu Rokfeler, i jedan od naučnika uključenih u projekat. „Jedna od najvećih stvari koje smo naučili od pandemije je kako se odgovor našeg imunološkog sistema razlikuje u zavisnosti od toga da li smo prirodno zaraženi, vakcinisani ili oboje.“ (Naravno, to ne znači da je dobra ideja namerno se zaraziti, jer svaka infekcija nosi rizike.)
Tokom poslednja četiri meseca, nalazi Rokfelerovog tima su više puta primećeni u stvarnom životu. Čini se da su ljudi koji su se oporavili od infekcije Covid-19 u prošlosti, a zatim vakcinisani, otporniji na nove varijante, od Delte do Omikrona.
Imunolozi su uzeli uzorke krvi od ovih osoba i otkrili da imaju neku vrstu „super imuniteta“; – naučni svet naziva hibridnim imunitetom. Ovi ljudi proizvode ne samo astronomski visoke nivoe antitela – daleko više od onih koji su upravo dvostruko vakcinisani i pojačani – već i mnogo raznovrsniji spektar antitela, koja imaju veće šanse da pronađu slabe tačke virusa, čak i u veoma mutiranom obliku Covid-19.
Nedavna studija naučnika iz Bostona i Južne Afrike otkrila je da ljudi koji su prethodno bili zaraženi jednim oblikom Covid-19, pre nego što su primili dve doze vakcine i buster, imali su veći imunitet protiv Omikrona – što je najbliže veštačkom virusu Rockefelleru u stvarnom životu.
„Kada se ljudi koji su imali Covid-19 vakcinišu mRNA vakcinom, videćete da proizvode odgovor antitela koji je tri puta veći od onih koji su primili vakcinu bez prethodne infekcije,“ kaže Nusencvajg.
Ali razlog zašto ovi ljudi pokazuju tako snažne odgovore leži u dugo zanemarenom aspektu našeg imunološkog sistema, vrsti belih krvnih zrnaca poznatih kao memorijske B ćelije. Ove ćelije se stvaraju kao odgovor na virus i zapamte ga u slučaju da se patogen ikada vrati.
Dugo smo znali relativno malo o ovim ćelijama i kako se ponašaju. Ali kroz istraživanja HIV-a, ebole, autoimunih bolesti i sada Covida-19, počinjemo da shvatamo koliko su oni vitalni u određivanju naših odgovora i na infekcije i na vakcine.
Od pilića do HIV-a
1890-ih, nemački fiziolog Emil fon Bering – čovek koji je postao poznat kao „spasitelj dece“; zbog njegovog Nobelovog rada na lečenju tetanusa i difterije – predložio je postojanje ćelija koje bi mogle da se sete prošlih susreta sa određenom infekcijom i generišu antitela kada se ponovo sretnu.
Trebalo bi još 70 godina da se dobije dokaz za fon Beringove ideje. Šezdesetih godina prošlog veka imunolozi su otkrili da pilićima kojima je bursa – glavni imuni organ kod ptica – uništen zračenjem, nedostaju određene ćelije neophodne za proizvodnju antitela. One su postale poznate kao ćelije izvedene iz Burse ili B ćelije. Do sredine 1970-ih otkriveno je da se ove ćelije formiraju kod ljudi u koštanoj srži, pre nego što migriraju u limfne čvorove ili slezinu.
Sada znamo da tokom našeg života stalno proizvodimo nove B ćelije. Telo ih sadrži do oko 10 milijardi – što je ekvivalentno dužini od 100 fudbalskih terena, ako ih sve poređate u red – pri čemu svaka B ćelija sadrži receptore koji mogu da prepoznaju različite vrste oblika antigena na površini virusa.
Ovo je važno jer iako se B ćelije ne vezuju za same viruse, one se mogu pretvoriti u plazma ćelije kada otkriju pretnju. Ove plazma ćelije proizvode antitela usmerena na isti virusni antigen kao njihova nativna B ćelija. Manje raznolik skup B ćelija znači manje antitela koja bi mogla da neutrališu virus.
NAJNOVIJI VIDEO IZ BUNKERA! MARIO ZNA I PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ
Jedna od stvari koje je Covid-19 ilustrovao imunolozima je da su ljudi koji imaju veću raznolikost B ćelija mnogo opremljeniji da se odbiju od novog patogena, a posebno od varijanti Covid-19 koje se stalno razvijaju. Na to utiču starost, osnovni zdravstveni uslovi, a takođe i jednostavno genetika. „Svako će imati drugačiji repertoar B ćelija sa kojima reaguje na bilo koju infekciju,“ kaže Ali Ellebedi, vanredni profesor patologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Vašingtonu. „Čak i ako imate braću i sestre, oni će imati različite odgovore B ćelija.“
Kako starimo, dve stvari se dešavaju sa odgovorom B ćelija. Prvo telo počinje da proizvodi manji niz B ćelija, što znači da su manje šanse da će imati receptore koji će prepoznati antigene na novom virusu. I što je najvažnije, potrebno im je više vremena da se mobilišu protiv pretnje, tako da posebno smrtonosni patogeni mogu nadvladati imuni sistem pre nego što se aktivira. Isti ti faktori su učinili da mlađi ljudi sa osnovnim zdravstvenim stanjima budu podložniji Covidu-19.
Ali kada se vaše telo bori protiv infekcije ili primi vakcinu, to pokreće pametan imunološki trik. Neke od B ćelija se pretvaraju u takozvane memorijske B ćelije koje mogu da cirkulišu u krvotoku decenijama, spremne da se ponovo aktiviraju i pokrenu odgovor antitela u slučaju da se virus ikada vrati. Takva antitela takođe igraju ulogu u suzbijanju hroničnih infekcija koje leže uspavane u telu veći deo naših života, kao što je Epstein-Barr virus. Čini se da su ovi virusi tada sposobni da se reaktiviraju kada je telo oslabljeno, kao što se čini kod jednog broja pacijenata sa dugim Covidom.
Ali postoji mnogo nijansi u odgovoru memorijskih B ćelija. Jedna od stvari koje su imunolozi naučili iz studija preživelih od ebole je da izgleda da teške infekcije izazivaju mnogo veći broj memorijskih B ćelija nego same vakcine.
„Kada imate lošu infekciju, ćelije vašeg tela proizvode ogromnu količinu virusa,“ kaže Nusencvajg. „To je po celom vašem respiratornom sistemu, vašem nosu, plućima, gornjim disajnim putevima, sluzokoži. Ceo imuni sistem je uključen u odgovor i on reaguje na sve elemente tog virusa, tako da je ovo jedan od mogućih razloga zašto prirodne infekcije mogu dovesti do bolje memorije imunog sistema.“
Tokom proteklih šest meseci, Nusencvajg je proučavao suptilne razlike između prirodne infekcije Covid-19 i vakcinacije. Izolujući stotine memorijskih B ćelija od pojedinaca koji su bili zaraženi ili vakcinisani u različitim vremenskim tačkama, otkrio je da prirodna infekcija izgleda dovodi do memorijskih B ćelija koje se zatim kontinuirano razvijaju. To znači da oni proizvode antitela za koja je veća verovatnoća da će moći da zaštite od novih varijanti virusa.
Glavno otkriće za imunologe je da se ovaj efekat dešava još snažnije kada su ljudi i zaraženi, a zatim vakcinisani. Sada, ovi naučnici traže da shvate da li možemo da prilagodimo režime vakcine na takav način da samo vakcina može izazvati ovaj hibridni imuni odgovor. To bi čovečanstvu moglo da obezbedi ključno oružje protiv novih varijanti Covid-19 i budućih pandemija.
Sledeća pandemija
Godine 2007. grupa istraživača sa Univerziteta za zdravlje i nauku u Oregonu krenula je u misiju da pokuša da razume zašto je imunološki odgovor na određene infekcije ili vakcine trajniji od drugih.
Oni su uporedili antitela proizvedena nizom uobičajenih tehnologija vakcine, u rasponu od vakcina protiv malih boginja – kojim se daju pojedinci sa oslabljenim oblikom celog virusa – do vakcina protiv tetanusa i difterije koje sadrže pojedinačne virusne antigene, zajedno sa antitelima stvorenim od uobičajenih patogena, kao što su Epstein-Barr ili Citomegalovirus.
Dobijeni rad je pokazao da poluživot antitela drastično varira u zavisnosti od određene vrste virusa ili vakcine. Dok su antitela stvorena za suzbijanje citomegalovirusa mogla ostati u telu skoro neograničeno, odgovor na tetanus je oslabio nakon nekoliko godina.
„Ovo nam govori da je ćelijsko programiranje koje dovodi do memorijskih B ćelija veoma različito u zavisnosti od prirode infekcije ili imunogena,“ kaže Džon Veri, direktor Instituta za imunologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Sada je Covid-19 pružio jedinstvenu priliku da se uporede različite tehnologije vakcine za isti virus kako bi se pokušalo razumeti šta vodi do najtrajnijeg i najefikasnijeg imunološkog odgovora, posmatranjem kako memorijske B ćelije reaguju tokom vremena.
Do sada se čini da se RNK vakcine, kao što su one koje proizvode Pfizer, Moderna i Novartis, čine najbolje, iako istraživači još uvek pokušavaju da razdvoje zašto. „Ove vakcine proizvode mnogo robusniji odgovor B ćelija memorije,“ kaže Ellebedi. „Ako ih uporedite sa vakcinom protiv gripa kao primer, odgovor je najmanje 10 puta veći.“
Intrigantno otkriće hibridnog imuniteta poslednjih meseci podstaklo je naučnike da analiziraju različite režime vakcine protiv Covida-19 kako bi videli da li mešanje i uparivanje različitih vakcina može izazvati sličan snažan imunološki odgovor. Nusencvajg kaže da će prvi konkretni podaci o tome početi da se pojavljuju kasnije 2022. godine i mogli bi da nam pomognu da razumemo kako najbolje da koristimo vakcine i dopunske vakcine protiv drugih virusa, od gripa do HIV-a.
„Imaćemo ogromnu količinu kliničkih i imunoloških podataka koji će nas informisati o najboljim praksama,“ on kaže. „Na primer, za ljude koji nisu bili zaraženi, da li davanje dopunske injekcije jača njihove memorijske B ćelije pored antitela koja već kruže? Da li to čini te ljude boljim u suočavanju sa naknadnom infekcijom Covid-19? Možemo sve ovo da spojimo i kažemo nešto poput: „Ono što je trebalo da uradimo je da unesemo mRNA vakcinu svima. Ovo je bio broj vakcina koji je bilo najbolje da damo i koliko je trebalo da ih razmaknemo.“
Vherri predviđa da bi sve veće razumevanje B ćelija uopšte, kroz Covid-19, takođe moglo doneti prednosti u oblasti imunoterapije raka. On objašnjava da sada znamo da B ćelije stvaraju antitela protiv određenih mesta na tumorima, na isti način na koji rade protiv virusa. B ćelije takođe rade u sprezi sa drugim igračima imunog sistema kao što su T ćelije i dendritske ćelije kako bi stvorili povoljno okruženje za napad na taj tumor, a jedan od ciljeva budućih imunoterapija je da stimuliše interakciju između ovih ćelija.
Ta mala interakcija sa tri ćelije je povezana sa boljim ishodom za sve terapije raka,“ on kaže. „Kad god vam se to dešava, bolje ćete raditi.“
Znati kako najbolje aktivirati naš imuni sistem takođe će igrati ogromnu ulogu u omogućavanju zdravstvenih sistema da brzo reaguju i smanje smrtnost kad god nastupi sledeća pandemija, nešto za šta većina naučnika veruje da je neizbežno.
„Biće sledeći put,“ kaže Nusencvajg. „Tri virusa Sars su se pojavila u poslednjih 20-ak godina i izazvala su velike probleme. Ne znamo šta nas čeka sledeći put, tako da moramo biti spremni.“
