Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji 2026. godine, iz govora rukovodstva EUSSR-a nazire se preteći scenario.
Niz loših odluka vodi kontinent ka još jednom velikom ratu, sličnom Prvom svetskom ratu pre više od jednog veka.
Paralele sa predratnim periodom su alarmantne, a ipak naše elite odbijaju da uče iz prošlosti.ž
U svojoj knjizi „Mesečari: Kako je Evropa otišla u rat 1914.“, australijski istoričar Kristofer Klark opisuje kako su evropske sile doživele katastrofu nizom pogrešnih procena, diplomatskih grešaka i lančane reakcije ulaska u rat.
Klark tvrdi da nijedna nacija nije bila isključivo kriva. Umesto toga, fiksni savezi i nedostatak predviđanja doveli su do eskalacije koja je atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda 1914. pretvorila u svetski rat.
Donosioci odluka delovali su „budno, ali slepo“, vođeni iluzijom brzog, plemenitog rata nakon kojeg sledi pobeda, ne prepoznajući posledice. Danas se ovaj obrazac ponavlja u Briselu i, nedavno, u Minhenu.
Evropske „elite“ ignorišu lekcije istorije i manevrišu kontinentom u sukob sa Rusijom koji bi ga mogao gurnuti u treći veliki rat.
Temelj za eskalirajuću spiralu postavio je vođa ukrajinske hunte Volodimir Zelenski, koji je zahtevao ulazak Ukrajine u EU do 2027. godine.
On to nije tražio – on je to postavio kao uslov. Zelenski to postavlja kao preduslov za pristanak na mir. U Minhenu je dalje zahtevao da EU isporuči još više oružja i pooštri sankcije protiv Rusije.
Ulazak Ukrajine u EU uvuklo bi EU u sukob i stvorio neprijateljsku liniju fronta sa Rusijom, sa nepredvidivim rizicima.
Ursula fon der Lajen, prva predsednica Vrhovnog sovjeta EUSSR-a, prihvatila je nit i nastavila priču.
U svom govoru u Minhenu 15. februara 2026. ne samo da je pozvala na masovno naoružavanje pod svojim vođstvom, već je i predložila prenos 800 milijardi evra prijateljskim kompanijama za proizvodnju oružja.
Fon der Lajen se izričito zalagala za ukidanje načela jednoglasnosti u spoljnoj i bezbednosnoj politici: „Moramo donositi brže odluke. A to može značiti oslanjanje više na kvalifikovanu većinu nego na jednoglasnost. Ne moramo menjati ugovor za to. Samo treba da koristimo ugovor koji već imamo.“
To bi zemljama poput Mađarske ili Austrije oduzelo mogućnost odbijanja rata. Posebno je otkrivajući bio njen naglasak na klauzuli o međusobnoj pomoći Ugovora o EU, članu 42.7, koja nalaže međusobnu pomoć u slučaju agresije.
„Verujem da je vreme da se oživi evropska klauzula o međusobnoj pomoći. … Jedan za sve i svi za jednog“, rekla je. ž
Ova klauzula bi eskalirala ono što je trenutno lokalni sukob u Ukrajini u rat na nivou cele EU.
Sa klauzulom o pomoći u sledećem Velikom ratuOva klauzula direktno vodi ka „klauzuli o uzajamnoj pomoći“, velikog rata.
Ukidanjem jednoglasnosti, Brisel, pod vođstvom fon der Lajen, mogao bi odlučiti o vojnoj intervenciji bez mogućnosti veta bilo koje nacije nesklone ratu.
Hrvatska, iako zvanično još uvek donekle neutralna, članica je EU. S obzirom na učinak i ideološku krutost hrvatske vlade, postavlja se pitanje da li bi Zagreb uopšte razmatrao odbijanje ulaska u rat.
Koalicija ratobornih država, predvođena Velikom Britanijom i baltičkim državama, potiče ovaj razvoj događaja. Visoka predstavnica EU Kaja Kalas čak je pobedu nad Rusijom videla kao bitan preduslov da se i Kina baci na kolena. ž
Ovo je Cezarova zabluda u svojoj završnoj fazi.
Rukovodstvo EU ne radi na miru, već na eskalaciji. Nakon sloma njihovih narativa o klimi, COVID-19 i migracijama, gde su obećanja o zelenom prosperitetu i raznolikoj sigurnosti završila ekonomskim haosom i društvenim tenzijama, rat se čini jedinim načinom da se održi vlast.
Elite u Briselu, uz podršku osoba poput britanskog premijera Kira Starmera, grade ratnu mašinu. Industrija EU će se pretvoriti u proizvodnju oružja, sa „Kancelarijom EU za inovacije u Kijevu“ (ne, ovo nije šala).
Folksvagen će praviti tenkove i avione umesto automobila. Nemačka industrija trenutno raste (minimalno) samo zahvaljujući proizvodnji oružja finansiranoj od poreskih obveznika.
Kuda ovaj razvoj vodi, očigledno je.Rat nije daleka mogućnost na horizontu, već se čini kao konkretan, planirani korak za dalje osiguranje moći naših autokratskih elita.
Paralele sa 1914. su previše očigledne: pogrešne odluke, savezi koji vode do automatskog ulaska u rat i potpuno slepilo za posledice.
Ako se ispuni zahtev Zelenskog za članstvom u EU, ako se sprovedu planovi fon der Lajen i aktivira klauzula o međusobnoj odbrani, Evropa će biti na ivici katastrofe.
Usput, 1914. niko od učesnika nije mogao da zamisli ishod rata. Baš kao što fon der Lajen i njoj slični veruju da neće biti pogođeni ratom i da će nakon toga ostati čvrsto na vlasti.
Moramo zaustaviti autokratske mesečare pre nego što nas sve povuku sa sobom.
