ZAKLJUČAVANJE NIJE SPASILO ŽIVOTE, ZAKLJUČUJE META-ANALIZA
Mere pandemije Covid-19 bile su prekretnica u tome kako su moderna zapadna društva ograničavala slobode ljudi, suočena sa novim patogenom. Pošteno je reći da smo se uspaničili u tim kobnim prolećnim mesecima 2020. Od tada su burni razgovori, ljuti ljudi, izgubljena prijateljstva i moralističke bitke podelili društva na dva pola.
Tadašnji političari, delimično pod uticajem lošeg epidemiološkog modeliranja, odlučili su se za skup politika koje smo navikli da zovemo „zaključavanja“. Obično su uključivali različite stepene zatvaranja javnih mesta, da se školarci šalju kući iz škole, da poslodavci napuste svoje prostorije tako da zaposleni ne bi fizički komunicirali, ili stroge vladine uredbe da ne smete da napuštate svoj dom.
Dve godine nakon ovog eksperimenta, došlo je vreme za prikupljanje dokaza. Da li su zaključavanja ispunila svoj potencijal? Da li su „spasila živote“ i „zaustavila širenje“ i sve ostale parole koje smo bolno slušali sa TV ekrana?
Mnogi su pokušali. Postoji mnogo studija koje ne pokazuju efekte zatvaranja koji su doveli do ublažavanja situacije (ali je učinjeno mnogo sekundarne štete). Stvar sa sastavljanjem takvih lista studija je da se one sastavljaju ad hoc, birajući rezultat, a ne samu studiju. Stavljanje više takvih potencijalno odabranih studija jednu na drugu, zapravo ne unapređuje naučnu tvrdnju da zaključavanje ne sprečava smrt. Skuplja potvrđujuće dokaze za određenu hipotezu, a ne istražuje sveobuhvatno kako se procenjuje čitav niz studija.
Da bi procenili veliko i široko polje, naučnici koriste meta-studije – neku vrstu metodoloških studija koje sistematski traže studije i ugrađuju njihove rezultate u kombinovanu celinu. Jonas Herbi iz Centra za političke studije u Kopenhagenu, u Danskoj, Lars Jonung sa Univerziteta Lund, i Steve Hanke iz Johns Hopkins su uradili upravo to za rani period pre 1. jula 2020. U „Pregledu literature i meta-analizi efekata zaključavanja na smrtnost od Covid-19“, koji je upravo objavljen kao radni dokument sa serijom Studija o primenjenoj ekonomiji Džonsa Hopkinsa, prikupljaju dokaze da blokade nisu sprečile smrt od Covid-19.
Pošto postoji mnogo prostora za rad sa studijama koje čine meta-analizu, evo pune strategije odabira koju su autori koristili:
- Pregledali su preko 18.000 studija, od kojih većina nije bila povezana sa uskim pitanjem efikasnosti zaključavanja
- Ostalo je 1.048 studija, od kojih je većina isključena jer nije odgovorila na dva ključna pitanja o podobnosti:
Da li studija meri efekat karantina na smrtnost?
Da li studija koristi empirijski diff-in-diff pristup? - Od 117 preostalih studija, autori isključuju 83 koje su bile duplikat, i koje su koristile modelovanje ili sintetičke kontrole. Studije o strukturnim prekidima nisu bile dovoljne, tvrde autori, „jer efekat zatvaranja u ovim studijama može sadržati promene koje zavise od vremena, kao što je sezonska pojava“.
34 studije su tako ušle u njihovu analizu, i one su podeljene u tri segmenta: uticaji na mortalitet koji su povezani sa strogošću Covid politika (prateći veoma publikovanu oksfordsku metriku); Studije skloništa; i studije koje ciljaju na specifične nefarmaceutske intervencije.
Studije poput Flaxman et al. u naučnom časopisu Nature, koja je proglasila milione života spašenih merama zaključavanja, isključeni su zbog njihovog prinudnog dizajna studije:
„Jedina moguća interpretacija empirijskih rezultata je da su blokade jedina stvar koja je važna, čak i ako su drugi faktori poput sezone, ponašanja itd. izazvali uočenu promenu u stopi reprodukcije […]
Flakman et al. ilustruju koliko je problematično naterati podatke da odgovaraju određenom modelu ako želite da izvedete zaključak kako efekat karantina utiče na smrtnost od COVID-19”.
Ne možete pretpostaviti zaključak koji želite da dokažete.
Slično, oni prate Kristijana Bjornskova na Univerzitetu Arhus u izuzimanju studija sintetičke kontrole. Bjornskov pokazuje da u mnogim takvim studijama karakteristike zemlje koje sintetički stvaraju nisu ličile na zemlje u stvarnom svetu koje su imitirali, i tako je u velikoj meri doveo u pitanje empirijske brojeve izvedene iz takvih vežbi.
Analiza rezimea rezultata 34 konačne studije je neverovatno čitanje za one koji veruju u blokade (autori objavljuju tabelu sa kratkim opisom svih). Nekoliko pokazuje mere koje pozitivno korespondiraju sa smrtnošću od Covid-a. Od onih koji pronalaze statistički značajne rezultate pravog predznaka (sa blokadom koja ima negativan uticaj na mortalitet), uticaji su izuzetno mali: često jednocifreni procenti, sa nekoliko studija koje izveštavaju o rezultatima oko nule.
Kombinovane procene u studijama strogosti (sprečene smrti kao proporcija ukupnih smrtnih slučajeva od Covid-a) kreću se oko nule, pri čemu je samo jedna studija (Fuller et al. 2021) otkrila veliki uticaj karantina na smrtnost od Covid-19. Kada prilagođavaju kombinovanu procenu za veoma nepreciznu procenu te studije, Herbi, Jonung i Hanke otkrivaju da je precizno ponderisan prosečni efekat zatvaranja na smrtnost od Covid-19 -0,2%:
„Na osnovu studija indeksa strogosti, nalazimo malo ili nimalo dokaza da je obavezno zaključavanje u Evropi i Sjedinjenim Državama imalo primetan uticaj na stope smrtnosti od COVID-19”.
Što je preciznija procena i što je studija čistija i sveobuhvatnija, to je bliži efekat nuli kao rezultat zaključavanja usled Covid-19. Pročitajte to ponovo. Kada pažljivo analiziramo brojke, svaki početni zaštitni efekat od karantina na smrtne slučajeve kovida nestaje.
Studije Shelter-in-Place ne prolaze mnogo bolje. Iako je krajnji rezultat malo bolji (-2,9%), opet, većina studija pokazuje efekte koji se grupišu oko nule (ili niske negativne jednocifrene procente):
Ne nalazimo jasne dokaze da su SIPO-i imali primetan uticaj na smrtnost od COVID-19. Neke studije otkrivaju veliku negativnu vezu između zatvaranja i smrtnosti od COVID-19, ali izgleda da je to uzrokovano kratkim serijama podataka koji ne pokrivaju puni „talas“ COVID-19. Nekoliko studija otkriva malu pozitivnu vezu između zatvaranja i smrtnosti od COVID-19. Iako se čini da je ovo kontraintuitivno, to bi moglo biti rezultat toga što (asimptomatska) zaražena osoba koja je izolovana kod kuće u okviru SIPO-a može zaraziti članove porodice sa većim virusnim opterećenjem i uzrokovati težu bolest.
Konačno, u segmentu NPI možemo uočiti delić opravdanja za argument zaključavanja. Skup studija je malo više razbacan jer procenjuje različite intervencije (škole, zatvaranje granica, okupljanja, maske itd.) i stoga ih je teže uporediti. Ipak, piše Herbi, Jonung i Hanke:
„Nema dokaza o primetnoj vezi između najčešće korišćenih NPI-a i COVID-19. Sve u svemu, čini se da zatvaranje i ograničavanje okupljanja povećavaju smrtnost od COVID-19, iako je efekat skroman (0,6% i 1,6%, respektivno), a zatvaranje granica ima mali ili nikakav uticaj na smrtnost od COVID-19”.
Najveći efekat koji proizilazi iz ove meta-analize je efekat zatvaranja neesencijalnih preduzeća, posebno barova, koji je povezan sa 10,6% manje smrtnih slučajeva od kovida.
Autori su prilično strogi u svojim konačnim zaključcima. Zaključavanja nisu značajno smanjila smrtnost od Covid-19: „efekat je mali ili nikakav”.
Najbolji slučaj koji možemo da iznesemo za zaključavnja je da manji uticaj koji su možda imali u privremenom sprečavanju smrti nije vredan muke, bola, društvenih preokreta, bede i ljudske patnje koje su ih pratile.
Da li će iko odgovoran ikada priznati tu grešku u politici?
NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I VEDRAN ZAVIŠIĆ
Nulta Tačka/BrownstoneInstitute
