Zapadne sankcije stvaraju novi poredak: Uspostavlja se „nova velika osmorka“
Zapadne sankcije Moskvi vode do uspostavljanja „nove velike osmorke“, grupe nacija koje nisu uvele sankcije a po paritetu kupovne moći nadmašuje za 24,4 odsto G7, ukazao je danas predsednik ruske Državne dume Vjačeslav Volodin putem Telegrama.
– Potez Vašingtona i njegovih saveznika da se prekinu ekonomske veze stvorio je nove tačke rasta u svetu – rekao je Volodin, a preneo TASS.
On je kazao da su „SAD faktički formirale novu veliku osmorku“, u kojoj su, s Rusijom, zemlje koje nisu uvele sankcije Moskvi – Kina, Indija, Indonezija, Brazil, Meksiko, Iran i Turska.
Podsećamo, na snazi je šesti paket sankcija EU protiv Ruske Federacije, koji obuhvata delimični embargo na izvoz ruske nafte u EU, isključivanje najveće ruske banke Sberbanke iz svift sistema transkacija, zabranu emitovanja tri državana ruska medija u EU i proširenu listu sankcionisanih osoba.
Na meti sankcija je ruska nafta, o čemu je govorila i Ursula fon der Lajen početkom maja.
– Odustaćemo progresivno od dobavljanja ruske sirove nafte u sledećih šest meseci, a rafinisanih proizvoda do kraja ove godine – poručila je Fon der Lajenova pred evroposlanicima u Strazburu, predstavljajući novi set mera.
Prva dama evropske izvršne vlasti je, međutim, svesna da to neće biti jednostavno.
– Budimo jasni: neće biti lako. Ali, jednostavno, moramo da radimo na tome – poslala je poruku „Tviterom“.
Najavila je kontrolisani izlazak, tako da zemlje imaju vremena da utvrde diversifikaciju snabdevanja. NJena ideja je da se „izvrši maksimalan pritisak na Rusiju sa minimalnim uticajem na evropske privrede“. Nije, međutim, objasnila kako.
A da je već u pripremi novi, sedmi paket sankcija, potvrdio je nedavno zamenik ministra spoljnih poslova Poljske Pavel Jablonski.
– Sankcije bi trebalo da budu još oštrije. Što se tiče gasa, Rusija još može da ga prodaje. U kontekstu isključivanja svih ruskih banaka iz SWIFT sistema, pre svega se misli na Gasprombanku – rekao je on.
Jablonski je dodao da je potrebno uvesti i embargo na tehnologije koje još uvek mogu da se isporuče Rusiji za primenu u industriji te zemlje.
Rusija je 24. februara započela vojnu operaciju u Ukrajini. Predsednik Vladimir Putin rekao je da je njen cilj „zaštita ljudi koji su bili izloženi genocidu od strane režima u Kijevu osam godina“.
Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, 25. marta Oružane snage Ruske Federacije su izvršile glavne zadatke prve etape – značajno su smanjile borbeni potencijal Ukrajine. Glavni cilj u ruskom vojnom resoru sada je oslobođenje Donbasa, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Zajedno sa ruskom vojskom, u regionu deluju jedinice DNR i LNR.
Nulta Tačka/Tanjug
