Zašto je VEŠTAČKA HRANA toliko opasna! Evo šta je nutritivna „tamna materija“ u vašoj hrani i zbog čega se to krije od Vas

Da li znate šta je u hrani koju jedete? Koliko god to izgledalo neverovatno, 99% komponenti koje čine hranu su potpuna misterija.

Kako je objavio New Scientist u julu 2020.:

„Ne znamo skoro ništa o velikoj većini jedinjenja u našoj ishrani… ‘Naše razumevanje kako ishrana utiče na zdravlje je ograničeno na 150 ključnih nutritivnih komponenti,’ kaže Albert-Laslo Barabasi sa Harvardske medicinske škole, koji je skovao termin nutritivna tamna materija.

„Ali oni predstavljaju samo mali deo biohemikalija prisutnih u našoj hrani“… Ideja da je hrana bogata i složena mešavina biohemikalija teško da je novost.

„Čak su i dobro poznati makronutrijenti — proteini, ugljeni hidrati i masti — veoma raznovrsni. Postoji i ogromna pomoćna količina mikronutrijenata: minerala, vitamina i drugih biohemikalija, od kojih su mnoge prisutne samo u malim količinama, ali i dalje mogu imati duboke zdravstvene efekte.

Zvanični izvor informacija o ishrani je Nacionalna baza podataka o nutrijentima USDA za standardne reference.

Navodi sastav stotina hiljada namirnica, ali nije tako detaljan kao što možete zamisliti.

Sve u svemu, sadrži samo 188 nutritivnih komponenti, uključujući 38 flavonoida, ali naučnici procenjuju da u našoj hrani postoji više od 26.000 različitih biohemikalija.

Kao što je primetio New Scientist: „Sa USDA kao vodičem, 99,5% komponenti u hrani je misterija“, i kako je primetio Barabasi, „Bilo bi glupo odbaciti 99,5% jedinjenja koje jedemo kao nevažne… nećemo zaista razumeti kako se razbolimo ako ne rešimo ovu zagonetku.”

Traganje za nutritivnom „tamnom materijom“

Uznemiren nedostatkom informacija, međunarodni tim istraživača je pre jedne decenije počeo da radi na sveobuhvatnijoj bazi podataka pod nazivom FooDB, koja je od 2020. godine sadržala informacije o oko 70.000 nutritivnih jedinjenja.

Ipak, čak i ova baza podataka ima još dug put. Procenjuje se da 85% navedenih nutritivnih komponenti ostaje nekvantifikovano, što znači da znaju da hrana sadrži određenu komponentu, ali ne znaju koliko.

Zdravstvene implikacije većine jedinjenja takođe ostaju uglavnom nepoznate.

New Scientist napominje:

„Ovo važi i za pojedinačne mikronutrijente. „Razmislite o beta-karotenu“, kaže Barabasi. Prema epidemiološkim studijama, ima tendenciju da bude pozitivno povezan sa srčanim oboljenjima, ali studije koje dodaju beta-karoten ishrani ne pokazuju zdravstvene prednosti. Jedan od mogućih razloga je taj što beta-karoten nikada ne dolazi sam u biljkama; sa njim je uvek prisutno oko 400 molekula. Dakle, epidemiologija možda otkriva zdravstvene implikacije nekog drugog molekula.

„Još jedan verovatan uzrok je efekat mikrobioma na tamne hranljive materije, kaže [osnivač FooDB-a David] Vishart. „Većinu tamnih hranljivih materija hemijski transformišu vaše crevne bakterije.“

„To je verovatno razlog zašto studije o prednostima različitih namirnica daju relativno dvosmislene rezultate. Ne kontrolišemo pravilno varijacije u crevnoj mikroflori ili našem urođenom metabolizmu, što znači da različiti ljudi dobijaju različite doze metabolita iz svoje hrane.

Prerađena hrana je još veća misterija

Razlog zašto je započeto takvo istraživanje je zato što znamo još manje o sastojcima prerađene hrane i sintetičke hrane za koje se neznajući tvrdi da su „ekvivalenti“ celovitoj hrani, kao što je „meso bez životinja“ ili „mleko bez životinja“.

Sama obrada hrane često menja sastav bioaktivnih molekula u hrani, a time i uticaj hrane na zdravlje, ali danas prerađena hrana takođe sadrži širok spektar sintetičkih hemikalija koje, pre moderne ere, nikada nisu bile deo ljudske ishrane.

Kao takvi, oni predstavljaju neverovatne rizike po dugoročno zdravlje i dobrobit. Prerađena hrana takođe može imati međugeneracijske efekte.

„Kako naučnici mogu da stvore ekvivalentnost kada čak i ne znaju od čega se sastoji 85% ili više cele hrane koju pokušavaju da repliciraju?“

Poslednjih godina, ideja da možemo jednostavno da zamenimo celu hranu sintetičkim, genetski modifikovanim ili laboratorijski uzgojenim alternativama koje su u potpunosti ekvivalentne originalnoj hrani se ukorenila. U stvarnosti, to je jednostavno nemoguće.

Kako naučnici mogu da stvore ekvivalentnost kada čak i ne znaju od čega se sastoji 85% ili više cele hrane koju pokušavaju da repliciraju?

Zdrav razum će vam reći da ne mogu. Može izgledati, mirisati i čak imati sličan ukus, ali sastav mikronutrijenata će biti potpuno drugačiji, a kao rezultat, i zdravstveni efekti će biti neuporedivi.

Putin poručio Zapadu: Uništiti Srbiju je nemoguće, Srbi nisu narod koji možete slomiti https://t.co/IgdywdUcPk

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 5, 2023

Ekvivalencija bez životinja je PR prevara

Uzmimo, na primer, kultivisano meso. Rečeno je da je ekvivalentno pravom životinjskom mesu jer se uzgaja iz životinjskih ćelija. Ćelije se zatim uzgajaju u hranljivom rastvoru unutar bioreaktora dok ne postanu ploča nalik mesu.

Slično, mleko bez životinja Bored Cow je mlečna alternativa napravljena od proteina surutke dobijenih procesom fermentacije, biljnih masti (umesto mlečnih masti), citrusnih vlakana (za kremastost) i dodatih vitamina i minerala.

Branioci uzgojenog mesa insistiraju na tome u ovom proizvodu da nije „lažno meso“ već „pravo meso“, jedina razlika je u tome što nijedna životinja nije morala biti zaklana da bi se ona stvorila.

Takođe se kaže da su kultivisano meso i druga sintetička hrana ekološki prihvatljiviji. Ali ništa ne može biti dalje od istine.

Njihov uticaj je daleko sličniji uticaju farmaceutske nego prehrambene industrije.

Prema nedavnoj analizi „životnog ciklusa od kolevke do kapije“, industrija mesa uzgajanog u laboratoriji proizvodi od četiri do 25 puta više CO2 od tradicionalnog stočarstva.

Na osnovu ove procene, svaki kilogram uzgojenog mesa proizvodi od 246 kilograma do 1.508 kg emisije ugljen-dioksida, što čini klimatski uticaj kultivisanog mesa četiri do 25 puta veći od uticaja konvencionalne govedine.

A ove informacije su date samo da opovrgnu one koji veruju u zabludu o globalnom zagrevanju.

Kako su primetili autori, investitori su uložili milijarde dolara u sektor mesa zasnovanog na životinjskim ćelijama na osnovu teorije da je uzgojeno meso ekološki prihvatljivije od govedine.

Međutim, prema ovim istraživačima, ta pompa je zasnovana na pogrešnim analizama emisije ugljenika.

Kultivno meso je takođe oličenje ultra-prerađene hrane i stoga će verovatno izazvati zdravstvene probleme poput onih koje izaziva druga ultra-prerađena hrana, kao što su gojaznost, kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2, metabolički sindrom, sindrom iritabilnih creva, rak, mentalne bolesti, zdravstveni problemi i povećana smrtnost od svih uzroka.

Članak objavljen u aprilskom izdanju Animal Frontiers takođe upozorava da postoji nekoliko implikacija mesa baziranog na ćelijama koje treba uzeti u obzir uključujući činjenicu da kultivisani proizvodi nisu nutritivno ekvivalentni mesu za koje su namenjeni da ga zamene.

Tvrdnja da nijedna životinja nije ubijena u tom procesu je takođe lažna. Trenutno se većina uzgojenog ili ćelijskog mesa proizvodi uzgajanjem životinjskih ćelija u rastvoru fetalnog goveđeg seruma, koji se pravi od krvi nerođenih teladi.

Ukratko, steone krave se kolju da bi se od nerođenog fetusa iscedila krv.

Da li je bezbedno jesti tumore?

Postoji i mnogo neodgovorenih pitanja vezanih za bezbednost. Na primer, da bi se kulture ćelija razvile, neke kompanije koriste besmrtne ćelije, koje su tehnički govoreći prekancerozne i/ili potpuno kancerozne.

(Druge kompanije koriste embrionalne matične ćelije ili ćelije živih životinja.)

Razlog za korišćenje besmrtnih ćelija je taj što se ćelije koje se normalno ponašaju ne mogu večno deliti. Većina ćelija će se umnožiti samo nekoliko desetina puta pre nego što postanu stare i umru.

Ovo neće funkcionisati kada je vaša namera da uzgajate hiljade kilograma tkiva iz malog broja ćelija, pa stoga koriste besmrtne ćelije koje nemaju prekidač za isključivanje za svoju replikaciju i mogu se deliti na neodređeno vreme.

Zamene za meso koje se uzgajaju na ovaj način mogu se stoga smatrati tumorima, s obzirom da je meso u potpunosti sastavljeno od prekanceroznih ili kancerogenih ćelija. Da li je bezbedno jesti tumore? ne znamo.

Biolog sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, dr Robert Vajnberg, predložio je da ljudi ne mogu da dobiju rak od ovih ćelija jer nisu ljudske ćelije i stoga se ne mogu replicirati u vašem telu.

Međutim, ne postoji dugoročna istraživanja koja bi podržala ovu teoriju.

Glavobolje u ishrani dolaze

Takođe je važno shvatiti da će nutritivni sastav i bezbednost sintetičke hrane varirati u zavisnosti od brenda.

Kada se, na primer, bavite govedinom, meso jedne krave će biti relativno identično mesu bilo koje druge krave (jedan veliki izuzetak je način na koji se uzgajaju i hrane).

Jedan divlji ulovljen losos je uporediv sa bilo kojim drugim divljim lososom, a svaki krompir crvenkaste boje je manje-više identičan svakom drugom.

Međutim, pošto svaki brend sintetičke hrane koristi vlasničke sastojke i procese, nijedna dva neće imati identičan sastav ili bezbednost, pa čak i ako se jedan na kraju pokaže bezbednim i hranljivim, ovi rezultati se ne mogu primeniti na bilo koji drugi brend.

Ova varijacija ima potencijal da stvori velike probleme u budućnosti kada sve vrste hrane budu zamenjene sintetičkim neekvivalentima.

Kako da odredite koji brend kultivisane govedine, piletine ili lososa bi mogao biti najbolji za vas? Kako ćete osmisliti razuman plan ishrane kada svaka hrana dolazi u bezbroj varijacija različitog sastava i sigurnosti?

Sintetička hrana predstavlja jedinstvenu opasnost po bezbednost hrane

Mnogi zagovornici sintetičke hrane tvrde da će hrana stvorena u laboratoriji zaobići mnoštvo problema u vezi sa bezbednošću hrane, ali je verovatnije da je obrnuto.

Naravno, govedina, na primer, može biti kontaminirana tokom obrade, pakovanja, transporta ili skladištenja, ili tokom procesa kuvanja.

Ali u uzgojenom mesu, svaki sastojak i korak obrade nosi sa sobom potencijal kontaminacije i bilo koji od stotina sastojaka može imati toksične efekte, sam ili u sinergiji.

Zaista, dubinska analiza dostupnih dokaza od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Stručni panel Ujedinjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije, objavljen u maju, zaključio je da postoje najmanje 53 potencijalne opasnosti po zdravlje povezane sa mesom uzgojenim u laboratoriji.

Među njima su mogućnost kontaminacije teškim metalima, mikroplastikom, nanoplastikom i hemikalijama, alergenim aditivima, toksičnim komponentama, antibioticima i prionima.

Štaviše, neki od sastojaka koji ulaze u sintetičku biologiju, poput uzgojenog mesa, regulisani su kao „proizvodna pomoćna sredstva koja se ne mogu detektovati“, a vi nećete ni znati šta su. Izraelski startap Profuse Technology, na primer, razvio je dodatak medijumu za rast koji masovno podstiče rast proteina.

Kao što je izvestio Food Navigator Europe u članku pod naslovom „Proboj u kultivisanom mesu: dodatak medijuma postiže potpuno sazrevanje mišića u roku od 48 sati“, dodatak smanjuje vreme uzgoja fileta i odreska za 80% i povećava proteine u finalni proizvod sa faktorom pet.

Neodrživi model

Proces uzgoja mesa takođe proizvodi toksični biootpad – problem koji ne postoji u konvencionalnoj poljoprivredi i preradi hrane. U video snimku iznad, Alan Levis, potpredsednik vladinih poslova za prirodne prehrambene proizvode, daje pregled onoga što ulazi u stvaranje sintetičke biologije.

Početni sastojci su obično jeftini šećeri i masti dobijeni od genetski modifikovanog kukuruza i soje, uzgajanih u ekološki destruktivnim monokulturama sa gomilom herbicida, pesticida i sintetičkih đubriva.

Kao rezultat toga, oni su napunjeni hemijskim ostacima. Stotine drugih sastojaka se zatim mogu dodati u ferment da bi se proizveo željeni krajnji proizvod, kao što je određeni protein, boja, ukus ili miris.

Najčešće korišćeni mikroorganizam u procesu fermentacije je E. coli koji je genski uređen da proizvodi željeno jedinjenje kroz proces varenja.

Mikroorganizam takođe mora biti otporan na antibiotike jer treba da preživi antibiotike koji se koriste za ubijanje drugih nepoželjnih organizama.

Kao rezultat toga, organizmi otporni na antibiotike takođe se integrišu u finalni proizvod, a vrste bolesti koje se prenose hranom koje mogu biti uzrokovane genetski uređenom E. coli rezistentnom na antibiotike i njenim metabolitima.

Pored željenog ciljnog metabolita, ovi organizmi uređeni genom mogu takođe da izbace neciljne metabolite sa nepoznatim posledicama po životnu sredinu i zdravstvenim efektima. Ali to nije sve. Kada se ciljni organizmi ekstrahuju, ono što ostaje je opasan biootpad.

Dok tradicionalni procesi fermentacije, kao što je pravljenje piva, proizvode otpadne proizvode koji su jestivi od strane životinja, koji se mogu kompostirati i ne predstavljaju biološku opasnost, biootpad iz ovih sintetičkih bioloških fermenata mora se prvo deaktivirati, a zatim bezbedno odložiti. Ne može ići na deponiju.

Zaštitite svoje zdravlje izbegavajući „frankenfoods“

Pravljenje hrane koja zahteva unos genetski modifikovanih organizama i proizvodi više CO2 od konvencionalne poljoprivrede i opasni biootpad teško da je održiv model.

Ali opet, sintetička biologija i prerađena hrana se ne potiskuju iz istinske brige za održivost.

Da je to bio cilj, svi bi gledali na regenerativnu poljoprivredu gde svaki deo sistema podržava i održava druge delove, čime se eliminiše potreba za hemijskim inputima, radikalno smanjujući potrebe za vodom uz optimizaciju prinosa.

Ne, radi se o sintetičkoj biologiji jer je to ogroman kontrolni mehanizam. Oni koji poseduju svu proizvodnju sintetičke hrane kontrolisaće svet u veoma doslovnom smislu. Da biste saznali više o ovoj zaveri za kontrolu, pogledajte „Program lažne ’Hrane kao lek’“.

Ukratko, globalisti već poseduju i kontrolišu većinu ugljenih hidrata koji se danas uzgajaju u svetu. Zamenom prave životinjske hrane patentiranim alternativama proteina napravljenim u laboratoriji, oni će imati moć bez presedana da kontrolišu svetsku populaciju.

Takođe će im omogućiti veću kontrolu nad zdravljem ljudi. Već je poznato da konzumiranje ultra-prerađene hrane doprinosi bolesti, a dobročinitelj lošeg zdravlja je Big Pharma.

Industrija prerađene hrane provela je mnogo decenija izazivajući hronične bolesti koje se zatim leče lekovima, a ne boljom ishranom. Sintetička hrana će verovatno biti još veći pokretač ili hronično loše zdravlje i prerana smrt.

Činjenica je da lažno meso i mlečni proizvodi ne mogu da zamene složenu mešavinu hranljivih sastojaka koji se nalaze u govedini i mlečnim proizvodima hranjenim travom, i verovatno je da konzumiranje ultra-obrađenih alternativa za meso i mleko može dovesti do mnogih istih zdravstvenih problema koje izaziva prerađena hrana.

Dakle, ako zaista želite da zaštitite svoje zdravlje i životnu sredinu, preskočite pseudo hranu za koju su potrebni patenti i držite se one koja se nalazi u prirodi.

Nulta Tačka/InfoWars