Zataškavanje NLO-a širom sveta: Decenije poricanja i globalnih intriga
U analima moderne istorije, malo koja tema izaziva toliko fascinacije i kontroverze kao neidentifikovani leteći objekti (NLO). Revolucionarna knjiga Timotija Guda, „Iznad stroge tajne: Zataškavanje NLO-a širom sveta“, prodire duboko u misteriozni i često tajni svet viđenja NLO-a, poricanja vlade i primamljivih nagoveštaja globalne zavere. Ovaj članak istražuje ključne događaje i otkrića detaljno opisana u Gudovom istraživanju, nudeći nijansiran pogled na temu koja nastavlja da pleni i zbunjuje.
Moderna era viđenja NLO-a može se pratiti od 24. juna 1947. godine, kada je Kenet Arnold, privatni pilot, prijavio da je video devet objekata u obliku diska kako lete iznad Kaskadnih planina u Vašingtonu. Termin „leteći tanjir“ skovan je nakon ovog viđenja i izazvao je talas sličnih izveštaja iz celog sveta. Međutim, zvanični odgovor je bio brz i konačan: ova viđenja su odbačena kao pogrešne identifikacije, prevare ili prirodni fenomeni.
Lord Strabolgi je 1979. godine, govoreći u ime britanske vlade, priznao postojanje „čudnih fenomena“ na nebu, ali je insistirao da većina viđenja ima „jednostavna objašnjenja“. On je kategorički negirao bilo kakvu vladinu zaveru, navodeći da nema „o čemu da postoji zavera ćutanja“. Ipak, Gudovo istraživanje otkriva daleko složeniju i intrigantniju priču.
Knjiga Timotija Guda predstavlja ubedljive dokumentarne dokaze dobijene putem Zakona o slobodi informacija, otkrivajući da američke obaveštajne agencije sprovode intenzivna tajna istraživanja o NLO-ima od Drugog svetskog rata. Ovi dokazi su u oštroj suprotnosti sa javnim poricanjem zvaničnika poput Čepmena Pinčera, koji je 1981. godine samouvereno izjavio da su NLO „potpuno mitski“ i da se na njih ne troše nikakvi resursi.
USKORO ĆE SVET ZNATI ISTINU: „Epštajn dosijei – Faza 1“ izneti iz Bele kuće! 👀🔥
👉 Opširnije Pročitajte na Telegram kanalu Nulta Tačka https://t.co/n4woLxFWKg pic.twitter.com/a7DJiqQGsw
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) February 27, 2025
Jedan od najranijih dokumentovanih incidenata dogodio se 1930-ih kada su „letelice duhovi“ viđene iznad Skandinavije. Ove neobeležene letelice, koje se često primećuju u opasnim vremenskim uslovima, istraživala je švedska vojska. General-major Rojtersvard je priznao „ilegalni vazdušni saobraćaj“ iznad njihovih tajnih vojnih područja, ali prava priroda ovih viđenja ostaje misterija.
Tokom Drugog svetskog rata, savezničke vazduhoplovne posade izveštavale su o susretima sa „foo-fighter-ima“, sa malim, očigledno daljinski upravljanim uređajima, koji su pratili njihove avione. Uprkos navodnoj istrazi britanske vlade, detalji ostaju obavijeni velom tajne. Slično tome, američka 8. armija je pokrenula istragu, ali nije uspela da pruži zadovoljavajuće objašnjenje.
U posleratnom periodu došlo je do porasta uočavanja NLO-a. 1946. godine u Skandinaviji je prijavljeno preko 2.000 viđenja raketa duhova, sa radarom koji je detektovao objekte koji se ne mogu objasniti prirodnim fenomenima. Švedska vlada je pokrenula zvaničnu istragu, ali je zaključila istragu bez utvrđivanja porekla ili prirode ovih raketa.
Američka vojska je bila umešana u nekoliko incidenata visokog profila. Dana 25. februara 1942. godine, neidentifikovani avioni su se pojavili iznad Los Anđelesa, što je izazvalo ogromni protivvazdušni baraž. Dok je vojska tvrdila da se radi o lažnoj uzbuni, tajni memorandum generala Džordža Maršala sugerisao je drugačije, priznajući prisustvo neidentifikovanih aviona.
1952. godine Vašington, D.C., bio je mesto višestrukih viđenja NLO-a, sa objektima praćenim na radarima i viđenim od strane brojnih svedoka. U javnom izveštaju Ministarstva vazduhoplovstva tvrdi se da se svi incidenti mogu objasniti poznatim fenomenima, ali interni dosijei otkrivaju suprotstavljene izveštaje.
Incident u šumi Rendlesham 1980. godine, gde je osoblje američkog vazduhoplovstva naišlo na NLO, je još jedan značajan događaj. U zvaničnom izveštaju pukovnika Čarlsa Halta opisan je metalni, trouglasti objekat koji je pokazivao inteligentno ponašanje. Uprkos ubedljivim dokazima, Ministarstvo odbrane je negiralo bilo kakav značaj.
Incident Bentvoters/Lakenhit iz 1956. godine, gde su NLO praćeni na radaru i viđeni od strane osoblja RAF-a, i viđenje u Londonu 1980. godine, kome je Timoti Gud lično prisustvovao, dodatno potkrepljuju slučaj NLO-a. Ovi incidenti, između ostalog, pružaju obilje dokaza koji osporavaju zvanični narativ poricanja i obmanjivanja.
Kako sve više pojedinaca iznosi svoja iskustva i tehnologija nastavlja da napreduje, dokaze o NLO-ima postaje sve teže ignorisati. Čini se da istina ima način da izađe na površinu, a zataškavanje može biti težak posao.
