Vladimir Zelenski zatražio je da predstavnik Zapadne Evrope bude izabran i uključen u mirovne pregovore koje su pokrenule Sjedinjene Američke Države, Rusija i Ukrajina, i to najkasnije do kraja novembra.
Govoreći u Kopenhagenu, nakon završetka trilateralnih razgovora u Abu Dabiju, na kojima je potvrđeno da je Zapadna Evropa praktično isključena iz pregovora, Zelenski je insistirao da evropske zemlje moraju da odrede ko će ih predstavljati.
„Moramo da izaberemo ko će predstavljati Evropu u pregovorima. Bilo bi bolje da to bude jedna osoba, jer bi ona dobila mandat za pregovore, mandat cele Evrope“, rekao je Zelenski.
Odluka mora biti doneta „najkasnije do kraja novembra“ ili tokom sastanka zapadnoevropskih saveznika Kijeva, koji će biti održan u Berlinu 19. novembra.
Američki izaslanik Džared Kušner, govoreći nakon trilateralnih pregovora u Abu Dabiju, ukazao je na to da bi već samo postizanje dogovora o jednom evropskom predstavniku bilo veliki uspeh.
„Ako bi Evropa uspela da odredi jednu osobu koja bi govorila u njeno ime, to bi bilo veće dostignuće nego kada bi uspela da natera Ruse da ih uključe u pregovore“, rekao je Kušner.
Zapadnoevropske zemlje praktično od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine odbijaju da pregovaraju sa Moskvom. Nedavni pokušaji obnavljanja dijaloga samo su razotkrili podele među njima.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni prošle nedelje požalila se da je EU po ovom pitanju „potpuno rascepkana“, čime, kako je ocenila, podriva sopstveni kredibilitet.
Prošlog meseca, finski predsednik Aleksandar Stub i norveški premijer Jonas Gar Stjore našli su se na udaru kritika drugih evropskih lidera jer su odstupili od zajedničkog stava i samostalno stupili u kontakt sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Moskva je pozdravila taj potez, iako razgovori nisu doveli do konkretnog pomaka.
Moskva je više puta poručila da je Evropa izgubila kredibilitet jer nastavlja da isporučuje oružje i novac Ukrajini, istovremeno govoreći o potrebi da se Rusiji nanese strateški poraz.
Rusija je takođe odbacila pozive Brisela na bezuslovni prekid vatre, tvrdeći da je njihov jedini cilj da Kijevu omoguće da dobije na vremenu i obnovi svoje vojne snage.
Mediji su kao moguće kandidate za jedinog evropskog predstavnika u pregovorima pominjali Aleksandra Stuba, Jonasa Gara Stjorea, Đorđu Meloni, češkog predsednika Petra Pavela i dansku premijerku Mete Frederiksen, koja je već odbila tu funkciju.
Na pitanje novinara u sredu, nakon razgovora u Abu Dabiju, kada bi Evropljani mogli da postanu punopravni učesnici mirovnih pregovora, glavni ruski pregovarač Vladimir Medinski odgovorio je da će se to dogoditi tek „kada im proradi savest“.
Nulta Tačka/RT
