Sve vesti Svet

Zemlje Komonvelta poručuju: Dosta više monarhije

Zemlje Komonvelta poručuju: Dosta više monarhije

Smrt kraljice Elizabete Druge, britanskog monarha sa najdužim stažom na tronu, izazvala je širom Komonvelta reakcije u kojima se traži da britanski monarh ne bude više na poziciji šefa države.

Kraljica Elizabeta Druga, koja je stupila na tron 1952. godine, bila je formalno šef države u još 14 država Severne Amerike i regiona Australije i Okeanije — Kanade, Australije, Novog Zelanda, Belizea, Bahama, Jamajke, Sent Vinsenta i Grenadina, Svetog Kitsa i Nevisa, Antigve i Barbude, Svete Lucije, Grenade, Tuvalua, Solomonskih ostrva i Papue Nove Gvineje.

Sve ove države su ustavne monarhije u kojima britanski monarh ima simbolična ovlašćenja kao što je, između ostalog, i odobravanje članove nove vlade.
Britanski monarh je takođe i na čelu Komonvelta nacija, udruženja od 56 država (uključujući i Veliku Britaniju) od kojih je većina ranije bila pod vladavinom Ujedinjenog Kraljevstva.

Međutim, većina zemalja u ovoju grupi, isključujući 14 ustavnih monarhija, proglasile su se kao „republike“ koje imaju svoje šefove država, piše „Sputnjik internešenel“.

Pokrenute stare debate – republika umesto monarhije

Težnja da se postane republika zamenom kraljice domaćim šefom države tradicionalno je pronašla odjek među mnogim zemljama nekadašnje britanske imperije, a dolazak Čarlsa Trećeg na tron ponovo podstiče stare debate.
Adam Bant, poslanik Partije Zelenih u Australiji, rekao je da je vreme da se „krene napred“ formalnim proglašenjem zemlje kao republike.

Senatorka Zelenih Mehrin Faruki rekla je da „ne može da oplakuje vođu rasističke imperije“.

Piter Fic Simons, lider australijskog republikanskog pokreta, istakao je u svojoj poruci saučešća da je kraljica podržala pravo Australije da postane „potpuno nezavisna nacija“ tokom referenduma 1999. godine, koji je sazvan da bi se odlučilo da li je Kanbera za razlaz sa monarhijom.

Australijski premijer Entoni Albaniz, poznat po tome što zastupa republikanske stavove kao i mnogi u Laburističkoj partiji, rekao je u intervjuu da danas nije vreme da se govori o pitanju republike.

Treći po snazi uvoznik gasa u Nemačkoj pred bankrotom

„Danas je dan za jednu i samo jednu stvar, a to je odavanje počasti kraljici Elizabeti Drugoj“, naveo je on.

Šta kažu karipske zemlje

U međuvremenu, nekoliko karipskih država čiji je šef britanski monarh izjasnilo se ne samo za proglašenje republike, već su od Čarlsa Trećeg zahtevale i reparaciju za ropstvo.

Prema različitim izvorima, procenjuje se da su milioni Afrikanaca prodati tokom transatlantske trgovine robljem koje su sprovodile evropske kolonijalne sile između 15. i 19. veka. Kao što je, manje-više poznato, prevozili su ih na plantaže šećerne trske, banana i drugih kultura na na Karibima i šire u tom regionu, gde su bili primorani da rade u teškim uslovima.

Vlada Jamajke je prošle godine saopštila da će tražiti od Velike Britanije da plati reparacije za oko 600.000 ljudi koje su britanski robovlasnici nasilno transportovali u okviru trgovine robljem.

Opozicioni lider Jamajke Mihael Filips je 2020. godine podneo parlamentarnu rezoluciju kojom poziva na smenu britanskog monarha sa mesta šefa države.
Najami Hol-Kembel, predsednik bahamskog Nacionalnog komiteta za reparacije, rekla je Rojtersu da bi dolazak Čarlsa Trećeg na tron mogao da bude prilika da se unaprede razgovori o reparacijama za tamošnji region.

Ona je apelovala na Čarlsa da je vreme da se zadovolji pravda.

Dejvid Deni, generalni sekretar Karipskog pokreta za mir i integraciju, pozvao je sve zemlje u regionu da sada rade na skidanju kraljevske porodice sa pozicije šefa države dodavši da bi kraljevska porodica morala da plaća reparacije afričkom narodu.

Nulta Tačka/Sputnik