Sve vesti Svet

ŽIVOT NA MARSU? ŠEST ASTRONAUTA PROVODI ČETIRI NEDELJE NA LAŽNOJ „CRVENOJ PLANETI“ U IZRAELSKOJ PUSTINJI NEGEV KAKO BI SE PRIPREMILI ZA BUDUĆE MISIJE

Šest astronauta provešće naredne četiri nedelje pretvarajući se da su na Marsu, živeći u lažnoj verziji Crvene planete u izraelskoj pustinji Negev.

Misija će pomoći naučnicima da dobiju informacije o tome kako se ljudi snalaze u ograničenim i neobičnim uslovima, poput onih koje bi mogli iskusiti na Marsu.

Dok su posada, oprema i smeštaj u Izraelu, čiji je domaćin Izraelska svemirska agencija, njima će upravljati ‘kontrola misije’ u objektu Austrijskog svemirskog foruma u Insbruku u Austriji.

Najnovija simulacija poznata je kao AMADEE-20 i videće se kako pet muškaraca i jedna žena provode četiri nedelje živeći u objektu na Zemlji analognom onom na Marsu, kako nose svemirska odela kada izađu napolje, pa čak i voze rover.

Ovo je 13. misija “Analogni astronaut” koju vodi Austrijski svemirski forum, mreža vazduhoplovnih inženjera i svemirskih entuzijasta koji stvaraju tehnologiju i procese potrebne za buduću misiju sa posadom na Mars.

Ne ispituje se samo ljudsko iskustvo u pustinji, jer će posada simulirati i niz ljudskih-robotskih površinskih aktivnosti na Marsu.

Ovi analogni uslovi su se „razvili u efikasno oruđe za razvoj arhitekture istraživanja u misiji“, prema navodima Austrijskog svemirskog foruma, koji vodi misiju.

The crew will spend four weeks in and around this Mars analog habitat, designed to be similar in layout and function to the habitat real astronauts will experience when they visit Mars in the future

Posada će provesti četiri nedelje u i oko ovog analognog staništa na Marsu, osmišljeno tako da po izgledu i funkciji bude slično staništu koje će pravi astronauti doživeti kada u budućnosti posete Mars

“Olakšavaju razumevanje prednosti i ograničenja budućih planetarnih misija sa ljudskom posadom”, navodi se u saopštenju agencije.

Oni predstavljaju „dodatnu vrednost“ za razvoj naučnih operacija na daljinu i pomažu naučnicima da razumeju ograničenja i raspoložive mogućnosti.

Faza izolacije počela je danas, a posada će biti zatvorena i moći će da razgovara samo s kontrolom misije sve dok ne bude oslobođena 31. oktobra.

Komadant Joao Lousada predvodiće misiju, koju podržava zamenik komandanta Inigo Munoz Elorza, sa Anikom Melis, Alonom Tenzerom, Tomasom Vijnenom i Robertom Vajldom.

A couple of analog astronauts from a team from Europe and Israel walk in spacesuits during a training mission for planet Mars at a site that simulates an off-site station at the Ramon Crater in Mitzpe Ramon in Israel's southern Negev desert

Nekoliko astronauta iz tima iz Evrope i Izraela šetaju u svemirskim odelima tokom misije obuke za planetu Mars na lokaciji koja simulira stanicu izvan lokacije u krateru Ramon u južnoj izraelskoj pustinji Negev

Dok je u osamljenom okruženju, posada će izvesti niz eksperimenata u ime univerziteta širom sveta, od ispitivanja brava i senzora, do interakcije ljudi.

Jedan eksperiment na ljudima dizajnirao je Univerzitet Goldsmiths u Londonu pod nazivom „Terapija prihvatanja i posvećenosti“.

Ovo je tehnika svesnosti zasnovana na nauci o ponašanju za koju se nadamo da će svemirskoj posadi u dugoj izolaciji omogućiti da se nosi sa svim problemima u zatvorenom okruženju.

Cilj je što je moguće bliže pogledati iskustvo budućih astronauta na Marsu u stvarnom svetu, uključujući i njihov izlazak u svemirskim odelima, kao što bi to bio slučaj na Marsu.

The experiment is taking place in the Negev Desert in Israel where the rock formations and red soil are similar to what future astronauts might see on Mars

Eksperiment se odvija u pustinji Negev u Izraelu gde su stenovite formacije i crveno tlo slični onima koje bi budući astronauti mogli videti na Marsu

Ovo ih štiti od surovog okruženja na Crvenoj planeti, sa niskim temperaturama, nedostatkom atmosfere za disanje i sunčevim zračenjem.

Posadu će podržati Centar za podršku misijama u Austriji, oponašajući „kopneni segment“ stvarne misije na Marsu.

Ovo uključuje operativne timove, planere letova, naučnu podršku na daljinu i infrastrukturu neophodnu za koordinaciju složenog niza eksperimenata u oblastima inženjeringa, geonauke i ljudskih faktora.

To je 13. misija ove vrste kojom upravlja Austrijski svemirski forum, a slična je misijama drugih agencija, uključujući NASA-u.

Noseći prototipove odela za Mars, Austrijskog svemirskog foruma, analogni astronauti će izvesti više od 20 eksperimenata iz oblasti biologije, medicine, psihologije, geologije i inženjeringa.

Ovo će uključivati simulaciju svemirskog odela, rovere i druga vozila koja bi mogla da se kreću Marsom kada ga ljudi posete, za šta se očekuje da će se dogoditi negde 2030-ih.

Oni će takođe razviti platforme za testiranje tehnika otkrivanja života ili geonaučnih tehnika, koje bi se mogle izvesti na pravom Marsu.

Jedan od velikih eksperimenata je delimično finansiran od strane Evropske svemirske agencije.

Analogni astronauti će testirati MELT 3D štampač i njegovu sposobnost štampanja plastike kosmičkog kvaliteta u okviru robotskih planetarnih misija sa posadom.

Cilj je istražiti može li 3D štampanje podržati naučne operacije u udaljenom i surovom okruženju, poput Marsa.

Svi eksperimenti će koristiti “kaskadni” proces koji su razvili organizatori misije za praćenje napretka i traženje problema, tako da mogu biti pripremljeni za to u stvarnom okruženju.

Jedan projekat bi čak mogao pomoći astronautima koji putuju na Mesec.

The rovers will be similar to those that might be deployed to Mars with a crewed mission in the future, allowing the astronauts to explore further afield

Roveri će biti slični onima koji bi u budućnosti mogli biti raspoređeni na Marsu sa posadom, omogućavajući astronautima da istražuju

Projekat DEAR se fokusira na uticaj Regolit prašine na optiku, mehanizme i astronautičke komponente – a to su pesak i zdrobljene stene Marsa i Meseca.

Ovaj projekat je nastao zbog potrebe za efikasnom metodom čišćenja lunarne prašine jer su posebna hemijska i fizička svojstva lunarne prašine odgovorna za mnoge različite poteškoće tokom lunarnih ekspedicija.

Prašina može otežati disanje astronautima i može izazvati hronične respiratorne probleme, a takođe ima i značajan negativan uticaj na tehničke predmete.

Stoga se za uklanjanje lunarne prašine s opreme testiraju različite metode čišćenja, uključujući čišćenje sa superkritičnim CO2 mlaznicama, koje će se testirati na zakrpama od tekstila koje analogni astronauti donesu nakon misije.

Tim će takođe razviti znanje o upravljanju misijama sa posadom na Marsu primenom realnog okvira za donošenje odluka o podršci misijama.

To će uključivati korišćenje odloženih odgovora između kontrole misije i kopnenog tima, za simulaciju vremenskog kašnjenja komunikacije između Zemlje i Marsa.

Gernot Gromer, direktor Austrijskog svemirskog foruma za predstojeću misiju, rekao je: “U Izraelskoj svemirskoj agenciji stekli smo snažnog i pouzdanog partnera za našu sledeću analognu misiju na Mars”.

Robert Wild and Alon Tenzer sit with their spacesuits on in a tent to cool off from the desert sun, before beginning training

Robert Wild i Alon Tenzer sede u svemirskim odelima u šatoru da se ohlade od pustinjskog sunca, pre nego što počnu sa treninzima

“Analogni astronauti Austrijskog svemirskog foruma izvešće više od 20 eksperimenata u izolaciji kako bi dodatno olakšali razumevanje prednosti i ograničenja budućih planetarnih misija sa ljudskom posadom”.

“Naša arhitektura misije, stanište, kao i 200 istraživača iz 25 uključenih zemalja čine AMADEE-20 najvećom i najsloženijom simulacijom misije na Marsu 2021”.

Test lokacija se nalazi u pustinji Negev u južnom Izraelu unutar erozionih struktura kratera Ramon, retkog oblika erozione strukture koja podseća na različite karakteristike površine Marsa.

Test lokacija nudi širok spektar peskovitih i kamenitih površina u kombinaciji sa širokom promenljivošću nagiba, uporedivom sa Vallis Marineris-om na Marsu.

Takođe poznat i kao Mariner Valley, to je ogroman sistem kanjona koji se proteže duž marsovskog ekvatora istočno od regiona Tharsis.

Valles Marineris je dugačak 2.500 milja(4000km) i dostiže dubine do četiri milje(6.5km) – mnogo veće od Velikog kanjona, koji je dugačak 500 milja(805km) i dubok jednu milju(1.6km).

NASA je takođe nedavno pokrenula sopstvenu simulaciju, u kojoj će četiri osobe, tri žene i jedan muškarac, provesti 45 dana zarobljeni u kapsuli četiri puta manjoj od teniskog terena da vide da li bi mogli da se izbore sa putovanjem na Marsov mesec Fobos.

Volonterski istraživački subjekti započeli su svoje virtuelno putovanje na Fobos 1. oktobra, na zemlji u NASA-inom svemirskom centru Johnson u Hjustonu u Teksasu.

Misija je zamišljena da posluži kao analog za izolaciju, zatvaranje i radu na udaljenosti u scenarijima istraživanja, a grupa će se pojaviti u javnosti 15. novembra.

Ovi eksperimenti su osmišljeni da agencijama daju bolju ideju o tome kako bi se ljudi ponašali i nosili se sa tim tokom dugog svemirskog putovanja.

NASA planira da pošalje misiju sa posadom na Mars 2030-ih godina nakon prvog sletanja na Mesec

Mars je postao sledeći veliki korak u istraživanju svemira.

Ali pre nego što ljudi stignu na crvenu planetu, astronauti će preduzeti niz malih koraka povratkom na Mesec radi jednogodišnje misije.

Detalji misije u mesečevoj orbiti otkriveni su kao deo hronologije događaja koji će dovesti do misija na Mars 2030-ih.

U maju 2017. Greg Williams, zamenik pomoćnog administratora za politiku i planove u Nasi, izneo je četvorostepeni plan svemirske agencije za koji se nada da će jednog dana omogućiti ljudima da posete Mars, kao i očekivani vremenski okvir.

Nasa has outlined its four stage plan (pictured) which it hopes will one day allow humans to visit Mars at he Humans to Mars Summit held in Washington DC yesterday. This will entail multiple missions to the moon over coming decades

Prva i druga faza će uključivati više putovanja u Mesečev prostor, kako bi se omogućila izgradnja infrastrukture koja će obezbediti područje za putovanje.

Poslednji komad isporučenog hardvera bilo bi vozilo za svemirski transport koje bi se kasnije koristilo za prevoz posade na Mars.

I jednogodišnja simulacija života na Marsu biće sprovedena 2027. godine.

Treća i i četvrta faza započeće nakon 2030. godine i uključivaće stalne ekspedicije posade na Marsov sistem i površinu Marsa.

Nulta Tačka/DailyMail

O uredniku

Milena Stojakovic