Zombiji su stvarni – Samo još ne napadaju ljude!? Naučnici objašnjavaju kako bi gljivična infekcija mogla preuzeti ljudsko telo

U prirodi već postoje gljivice koje pretvaraju insekte u “žive mrtvace” – ulaze u telo domaćina, preuzimaju kontrolu nad njegovim ponašanjem i koriste ga za dalje širenje. Iako trenutno pogađaju isključivo insekte, naučnici upozoravaju da bi, u slučaju evolucije, sličan mehanizam mogao postati moguć i kod ljudi.

Istraživači sa univerziteta u Utrehtu, Bristolu i Zapadnoj Virdžiniji analizirali su kako bi izgledao tok infekcije gljivicom koja bi imala sposobnost da preuzme ljudski organizam.

USKORO! UŽIVO sreda u 20h Najnovija epizoda podkasta Mario Zna | Budite spremni: Ovo je signal koji smo čekali | Gost: Predrag Petković

Faza 1: Infekcija

Gljivice se šire putem spora – mikroskopskih čestica koje mogu opstati godinama pre nego što aktiviraju infekciju. Kod insekata, spore direktno prodiru kroz egzoskelet. Kod ljudi, spore bi najverovatnije ušle u telo putem disajnih puteva. Jednom u plućima, mogle bi da počnu da klijaju i razvijaju se u organizmu.

Faza 2: Kolonizacija

Kada se gljivica učvrsti, počinje širenje kroz tkiva putem hijfi – niti koje probijaju krvne sudove i disajne puteve. Ljudsko telo, sa zatvorenim krvnim sistemom i čvrstim tkivima, zahtevalo bi agresivniji način širenja, što bi izazivalo unutrašnja oštećenja, ali bez odmah vidljivih simptoma.

Faza 3: Kontrola ponašanja

U ovoj fazi, gljivica preuzima kontrolu nad ponašanjem domaćina putem biohemikalija. Kod insekata to uključuje hiperaktivnost, izolaciju od zajednice i čudne pokrete. Kod ljudi, teorijski bi to moglo izazvati dezorijentaciju, iznenadne napade agresije ili bizarno ponašanje – sve sa ciljem da gljivica poveća sopstvenu šansu za širenje.

Faza 4: Širenje

U završnoj fazi, gljivica koristi telo domaćina kako bi proizvela nove spore. Kod insekata to znači da se domaćin penje na visoko mesto, gde umire dok iz njegovog tela niče struktura koja izbacuje spore u okolinu. Kod ljudi, ovaj proces bi zahtevao potpuni kolaps unutrašnjih organa i proizvodnju spora kroz deformacije tela.

Jedan još jeziviji primer iz prirode je gljivica Massospora, koja uništava genitalije i zamenjuje ih masom punom spora, dok istovremeno stimuliše seksualno ponašanje – čime se infekcija širi direktnim kontaktom.

Može li ovako nešto zaista pogoditi ljude?

Za sada – ne.

Gljivice koje preuzimaju kontrolu nad ponašanjem razvijene su za insekte i ne preživljavaju na telesnoj temperaturi čoveka. Takođe, naš organizam ima zaštite poput krvno-moždane barijere, koja sprečava ulazak štetnih molekula u mozak.

Ipak, naučnici upozoravaju da bi u slučaju mutacije ili adaptacije na ljudske uslove, ovakav mehanizam kontrole ponašanja mogao postati moguć.

Gljivice koje u prirodi pretvaraju insekte u “zombije” već postoje. I dok su za sada bezopasne za ljude, evolucija mikroorganizama je nepredvidiva. Naučno je zamislivo da bi, uz odgovarajuće promene, jedna od njih mogla postati smrtonosan patogen sposoban da preuzme ljudsko telo – spolja nevidljivo, a iznutra razorno.

Nulta Tačka/Mediji