ZUCKERBERG I METAVERZUM: POZNATI NAUČNIK UPOZORAVA DA BI „STVARNOST MOGLA DA NESTANE“
Jedan od vodećih svetskih računarskih inženjera veruje da bi metaverzum, ideja koja je navela Marka Zakerberga da rebrendira celu svoju kompaniju, mogla jednog dana da „učini da stvarnost nestane”.
U nedavnom tekstu, Luis Rozenberg, naučnik u oblasti računarskog inženjerstva, poznat po razvoju prvog funkcionalnog sistema proširene stvarnosti u Laboratoriji vazduhoplovnih snaga za istraživanje i po osnivanju kompanije za virtuelnu stvarnost Immersion Corporation, veruje da integracijom virtuelne i proširene stvarnosti i omogućavanjem ljudima da komuniciraju u digitalnom carstvu tokom većeg dela dana, bi dovelo to toga da „promeni naš osećaj stvarnosti“ i da izobliči „kako tumačimo naša direktna dnevna iskustva“.
„Naše okruženje će postati ispunjeno osobama, mestima, aktivnostima i predmetima koji zapravo ne postoje, a ipak će nam izgledati duboko autentično“, napisao je Rozenberg u delu, koje je objavio Big Think.
Iako nije posebno pomenuo Zakerberga ili Metu po imenu, Rozenberg je jasno rekao da je duboko zabrinut za „provajdere platforme“ koji će imati infrastrukturu.
„…Zabrinut sam zbog legitimne upotrebe AR-a od strane moćnih provajdera platformi koji će kontrolisati infrastrukturu“, dodao je Rozenberg.
Zakerberg je ranije sugerisao da je metaverzum budućnost njegove kompanije, a o toj ideji je govorio od jula.
„I nadam se, ako ovo uradimo dobro, mislim da ćemo u narednih pet godina, u ovom sledećem poglavlju naše kompanije, efektivno preći od ljudi koji nas vide kao prvenstveno kompaniju društvenih medija u metaverzum kompaniju“, rekao je Zakerberg u julskom intervjuu za The Verge.
Rozenberg, 62, takođe brine da će tehnologija proširene stvarnosti, kao što su naočare (poput onih koje proizvodi Meta, a na kojima je navodno radio i Apple) ili kontakti na kraju naterati ljude da „postaju potpuno zavisni od virtuelnih slojeva informacija projektovanih svuda oko nas”.
„Neće se činiti ništa više opcionim nego što se pristup internetu danas čini neobaveznim“, objasnio je Rozenberg, koji je svoje bogatstvo stekao u tehnologiji.
„Nećete isključiti svoj AR sistem jer ćete na taj način učiniti važne aspekte vašeg okruženja nedostupnim za vas, stavljajući sebe u nepovoljniji društveni, ekonomski i intelektualni položaj”.
„Činjenica je da tehnologije koje usvajamo u ime pogodnosti retko ostaju opcione – ne kada su integrisane u naše živote u toj meri kao što će biti AR“.
Pored činjenice da on primećuje da društvo živi u „opasnim vremenima“, proširena stvarnost „ima potencijal da poveća opasnosti do nivoa koji nikada nismo videli“.
Rozenberg je naveo jedan primer koji mu je posebno zabrinjavajući u vezi sa budućnošću u kojoj metaverzum pobeđuje stvarnost:
„Zamislite da hodate ulicom u svom rodnom gradu, i nehajno bacite pogled na ljude pored kojih prolazite na trotoaru”.
„Slično je kao danas, osim što iznad glave svake osobe koju vidite lebde veliki sjajni mehurići informacija”.
„Možda je namera nevina, želja da se dozvoli ljudima da podele svoje hobije i interesovanja sa svima oko sebe”.
„Zamislite sada da treće strane mogu da ubace sopstveni sadržaj, verovatno kao sloj plaćenog filtera koji samo određeni ljudi mogu da vide. I koriste taj sloj da označavaju pojedince podebljanim trepćućim rečima kao što su „Alkoholičar“ ili „Imigrant“ ili „Ateista“ ili „Rasista“ ili još manje ostrašćenim rečima poput „Demokrata“ ili „Republikanac“.
„Oni koji su označeni možda i ne znaju da ih drugi mogu tako videti”.
Virtuelni slojevi bi se lako mogli osmisliti da pojačaju političku podelu, ostrakizuju određene grupe, čak i da izazovu mržnju i nepoverenje.
„Da li će ovo zaista učiniti svet boljim mestom? Ili će uzeti polarizovanu i konfrontirajuću kulturu koja se pojavila na mreži i raspršiti je po stvarnom svetu?”
