ZVANIČNE BROJKE! KOVID IMA MANJI RIZIK SMRTNOSTI ZA DECU NEGO GRIP, SAOBRAĆAJNE NESREĆE I SAMOUBISTVA

Rizik od teške bolesti i smrti od COVID-a za decu nije stavljen u kontekst drugih rizika. Trenutno su mnogi roditelji pogođeni strahom i zabrinutošću da će im se dete zaraziti COVID-om. Stavljanje COVID-a u kontekst drugih rizika može pomoći u promeni perspektive roditelja, a takođe i postaviti pitanje da li je pravilna odluka da vakcine protiv COVID-a budu obavezne za decu.

Što se tiče rizika mortaliteta za decu, COVID-19 ima manji godišnji rizik od smrtnosti od saobraćajnih nesreća, gripa, a kod dece od 5 do 14 godina, i samoubistva (Leonhardt, 2021). U stvari, stopa preživljavanja COVID-a za osobe mlađe od 19 godina prema nedavnoj preprint studiji dva naučnika sa Stanforda je skoro 100 posto.

Podaci o seroprevalenciji na osam lokacija širom sveta: Engleska, Francuska; Irska; Holandija; Španija; Atlands, SAD; Njujork, SAD; Ženeva, Švajcarska, pokazuju da je stopa smrtnosti od infekcije za decu od 0 do 9 godina manja od 1 na 200.000 (manje od 5 na 1 milion) i 1/55000 za decu od 10 do 19 godina.

Čak je i rizik od hospitalizacije usled infekcije COVID-om prilično nizak. Ako su zaražena COVID-om, deca uzrasta od 0 do 9 godina u proseku imaju šanse od 0,1% ili 1/1000 da budu hospitalizovana, a za uzrast od 11-19 godina 0,2% ili 1/500 šanse da budu primljena u bolnicu (Herrera-Esposito, 2021).

U Kanadi je 28. maja 2021. bilo 259.308 potvrđenih slučajeva infekcije SARS-CoV-2 kod Kanađana uzrasta 19 godina i mlađih. Od toga je 0,48% hospitalizovano, 0,06% je primljeno na intenzivnu negu, a 0,004% je umrlo. Prema ovim podacima, sezonski grip povezan je sa težom bolešću od COVID-19.

S obzirom na brojke Kanade, diskusija o „čuvanju dece u školi“ nije zabrinjavajuća ako se ne radi o sezonskom gripu. Da, deca mogu biti izvor prenošenja, ali nisu u opasnosti od COVID-a ako budu u školi.

U poređenju sa vakcinom, studija sa Univerziteta u Kaliforniji pokazuje da je rizik od miokarditisa veći nakon dve doze Pfizer vakcine nego rizik od hospitalizacije zbog COVID-a za dečake od 12 do 15 godina. Istraživanje je vodila epidemiolog dr Tracy Høeg, epidemiolog koja proučava COVID kod dece.

Bilo je više izveštaja o smrti od miokarditisa nakon vakcinacije protiv COVID-a, uključujući 13-godišnjeg dečaka iz Mičigena koji je umro 16. juna, tri dana nakon što je primio svoju drugu dozu Pfizer-ove COVID vakcine. Preliminarni rezultati obdukcije ukazuju na to da mu se srce nakon vakcinacije povećalo i bilo okruženo tečnošću. Do 7. avgusta u Ontariju u Kanadi bilo je 106 prijavljenih incidenata miokarditisa/perikarditisa kod osoba mlađih od 25 godina.

Pfizer BioNTech studija obuhvatila je 2.260 dece i adolescenata, starosti 12-15 godina, od kojih je 1.131 primilo vakcinu. Ovo je veoma mali broj adolescenata i ne dozvoljava procenu retkih, ali ozbiljnih nuspojava, kao što su efekti koji se mogu javiti u samo 1: 5.000 adolescenata. Nadalje, budući da je većina adolescenata praćena samo 1 ili 2 meseca nakon druge doze, nema podataka koji bi podržali dugoročnu sigurnost.

Štaviše, treba razmotriti i nauku o opadanju imuniteta koji je stečen putem vakcine i nauku o prirodnom imunitetu, kao i podatke koji pokazuju da vakcine nude veoma nisko apsolutno smanjenje rizika.

Høeg je 22. septembra dala svoje svedočenje Predstavničkom domu američkog Kongresa pružajući odličan rezime u vezi sa najnovijim podacima o COVID-u i deci. U svedočenju ona navodi podatke koji ilustruju da su utapanje, saobraćajne nesreće, ubistva, rak, kardiovaskularne bolesti, grip i gušenje veće pretnje po pitanju smrtnosti kod dece.

Takođe se dotiče zabrinutosti poput dugog COVID-a, varijante Delta i drugih uticaja koje pandemija i zdravstvena politika imaju na mentalno i fizičko zdravlje dece.

Ona opisuje kako je varijanta Delta dovela do povećanja broja slučajeva kod dece, ali izgleda da se ozbiljnost bolesti po slučaju nije povećala. Kada je reč o dugom COVID-u, u nedavnom izveštaju Zavoda za nacionalnu statistiku (ONS, 2021) u Velikoj Britaniji, prevalencija upornih simptoma 12-16 nedelja nakon COVID-a nije se razlikovala među onima sa COVID infekcijom i bez infekcije.

“Osećam da je neuspeh naše zemlje što ne radi analizu rizika i koristi, kao i dobre naučne studije o intervencijama koje smo nametnuli deci u ublažavanju jedne bolesti, a stvorili smo brojne dodatne krize javnog zdravstva koje je moguće izbeći među najmlađom populacijom. Za bolest koja ih relativno štedi, ova generacija je tokom pandemije pretrpela neverovatne količine pritisaka i, nažalost, efekti će verovatno sa njima biti do kraja života”. – Høeg.

KO VERUJE FAUČIJEVIM SUZAMA: U NAJNOVIJEM TREJLERU ZA FILM O NJEGOVOM ŽIVOTU, KROZ SUZE PRIZNAJE DA PATI OD POSTTRAUMATSKOG POREMEĆAJA
https://t.co/epUvtdEcEO

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 5, 2021

Sunetra Gupta, epidemiolog zaraznih bolesti sa Univerziteta u Oksfordu, Carl Heneghan, lekari hitne pomoći NHS-a i profesor medicine zasnovane na dokazima na Univerzitetu u Oksfordu, kao i Alberto Giubilini, viši naučni saradnik za zarazne bolesti na Oksfordu, izneli su veoma jasan stav o vakcinisanju dece u nastavku. Oni su objavili članak mišljenja u Evropskom časopisu za medicinsku etiku u julu 2021. godine, objašnjavajući zašto od dece ne treba zahtevati niti ih podsticati da uzimaju vakcinu protiv COVID-19.

“Rizik od COVID-19 za decu i mlade je minimalan. Na primer, u SAD-u, Velikoj Britaniji, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Francuskoj i Južnoj Koreji smrtni slučajevi od COVID-19 kod dece ostali su retki do februara 2021. godine (tj. do trenutka kada je studija imala dostupne podatke), 0,17 na 100 000 dece.7 Dugoročni rizici novih vakcina protiv COVID-19 za populaciju miliona dece trenutno su nepoznati, s obzirom na to da su klinička ispitivanja uključivala nekoliko hiljada ispitanika tokom nekoliko meseci.

Vakcinisanje dece bio bi način da se prema njima postupa kao prema pukim sredstvima za služenje interesima drugih ljudi ili nekom obliku kolektivnog dobra. To smo već učinili kroz neselektivna zatvaranja i druga ograničenja, poput zatvaranja škola. Korišćenje dece kao sredstva ili čak samo sredstva na ovaj način nije nužno pogrešno, ali se može opravdati samo ako je nametnuta šteta dovoljno mala, a korist dovoljno velika.7 Nažalost, trenutno dostupne vakcine protiv COVID-19 ne ispunjavaju nijedan uslov, s obzirom na naše trenutno znanje. Izgleda da bi vakcinisanje dece predstavljalo rizik za njih bez značajne direktne koristi.

Takođe, vakcinisanje dece može ponuditi kolektivno dobro samo ako se na taj način smanji nivo infekcije u zajednici. Međutim, iako će vakcine protiv COVID-19 gotovo sigurno pružiti dugoročnu zaštitu od teških bolesti i smrti, njihovi efekti blokiranja infekcije su nepotpuni i vrlo je verovatno da će biti prolazni. To znači da zapravo nema kolektivne koristi od trgovine individualnom štetom po decu, osim ako redovno, na primer, godišnje, ne vršimo masovnu vakcinaciju. Ali to bi povećalo potencijalnu štetu”.

Nulta Tačka/The Pulse