Zvanične brojke pokazuju da većina Amerikanaca i Evropljana ne želi da finansira Ukrajinu – Britanski zvaničnici tvrde: „Za sve su krive ruske dezinformacije“
Većina zvaničnih istraživanja koja prate američku i evropsku podršku Ukrajini stara je mnogo meseci.
Poslednji put kada smo videli nalet anketa o ovom pitanju bilo je letos i od tada su mediji prilično tihi po tom pitanju. Zašto? Zato što je javna podrška ovom ratu u naglom padu.
Poslednji brojevi pokazuju da 52 odsto Amerikanaca više ne želi dodatno finansiranje Ukrajine. Pošto je sve veća verovatnoća da će se Donald Tramp vratiti u Belu kuću 2025. godine, Ukrajinci se već pripremaju za strmoglave rezove vojne pomoći (SAD obezbeđuju ogromnu većinu oružja Ukrajini). Ovo ostavlja EU da popuni rupe.
Međutim, Evropa jednostavno nema kapacitet da pruži dovoljnu vojnu pomoć da napravi razliku u ratu i trenutno se raspravlja o šemama za prebacivanje zamrznutih ruskih sredstava u napore dok istovremeno smanjuje sopstveno finansiranje. Zemlje centralne EU, poput Nemačke, već su prepolovile svoje doprinose u narednoj godini.
Pad pomoći prati dva važna faktora: Javna podrška ratu u Americi i Evropi jenjava. A, Ukrajina očigledno gubi sukob sa urušavanjem svojih odbrambenih linija na istoku.
Ukrajina je u protekle dve godine od zemalja NATO-a dobila više od 200 milijardi dolara, što je više od godišnjeg BDP Ukrajine od oko 160 milijardi dolara. Drugim rečima, rat se ne može nastaviti bez NATO-a. Nepovezanost između američkih i evropskih vlada u odnosu na želje šire javnosti ne može biti očiglednija. Čak i Vašington post priznaje:
„Dok su prošle nedelje signalizirali trajnu podršku Ukrajini, evropski lideri su bili zabrinuti koliko dugo mogu da je izdrže…
„Evropski lideri obećavaju da će podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“, ali im sve više preti umor javnosti, slabljenje političkog centra i izgledi za Trampov povratak…
„Više od 2½ godine od početka rata u Rusiji, u nekim zemljama rizikuje da zavlada zamor javnosti. Neki evropski lideri su sada u politički nesigurnim pozicijama i više su ograničeni u tome šta mogu da urade. I širom kontinenta, stranke od tvrde desnice do tvrde levice guraju narative protiv slanja gotovine ili oružja…“
U Velikoj Britaniji i Evropi, protesti su izbili zbog brojnih problema, što je najvažnije zbog pretnje masovne imigracije iz zemalja trećeg sveta i namerne agende za brisanje tradicionalne evropske kulture. Neki od nemira su takođe povezani sa ratom u Ukrajini i tekućim diskusijama o „regrutaciji“ među vladinim zvaničnicima.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije, Dejvid Lemi, jedan je od mnogih birokrata koji pokušavaju da zbroje sve građanske akcije, nazivajući ih „pretnjom demokratiji“. Narativ takođe nastoji da ove događaje poveže sa „ruskim dezinformacijama“. Drugim rečima, prema Dejvidu Lamiju, Vladimir Putin ispira mozak javnosti da bi protestovala i ovo je strategija Kremlja da seje razdor u Evropi.
Vlada Velike Britanije je ovog meseca sankcionisala tri ruske agencije i njihove visoke rukovodioce, optužujući ih za organizovanje kampanja dezinformacija i nastojanje da podstaknu proteste protiv Ukrajine širom Evrope.
Agencija za društveni dizajn (SDA), Structura National Technologies i Ano Dialog, zajedno sa svojim direktorima, optuženi su da su predvodili „ogromnu zloćudnu onlajn mrežu“ koja je poznata kao „Doppelganger“. Mreža je koristila „prevarnu taktiku… da prikrije istinu o ruskoj ilegalnoj invaziji na Ukrajinu i odvrati pažnju od prave prirode rata“, navodi se u saopštenju britanskog ministarstva spoljnih poslova u ponedeljak.
Lami i drugi tvrde da ovo predstavlja „pretnju demokratiji“ i on kaže da će preduzeti mere da zatvori sve izvore dezinformacija. Naravno,
Treba napomenuti da Lami postaje redovan član Atlantskog saveta , koji je više od decenije duboko uključen u eskalaciju ukrajinskih tenzija sa Rusijom. Takođe je u savetodavnom odboru za evropski ogranak Saveta za spoljne poslove. Njegovi odnosi sa globalističkim institucijama pomažu da se objasni njegovo neprijateljstvo prema konzervativnim i antiprogresivnim pokretima.
Kako Lami tvrdi na svojoj nedavnoj konferenciji sa ukrajinskim zvaničnicima, svaki osećaj da saveznici nisu ujedinjeni „koristi samo Putinu“. Jasno je da se ovo „jedinstvo“ mora proširiti i na civilno stanovništvo (silom ako je potrebno), inače Lami i njegove kohorte izgledaju prilično smešno.
Taktika povezivanja svih građanskih neslaganja sa planovima stranog protivnika je priča stara koliko i oligarhija. To je način da vlade negiraju ili odbace javno protivljenje politici bez gubitka obraza, jer mogu tvrditi da je sva neslaganja astroturf stvoren od strane zlonamernih stranih agencija.
Kina je to učinila protestima u Hong Kongu 2019. godine, tražeći da okrivi zapadne vlade nakon što su se građani Hong Konga protivili stavljanju pod potpunu kontrolu KPK. Na ovaj način, komunistički režim je marginalizovao milione ljudi i njihovo pravo na samoopredeljenje jednostavno slikajući proteste kao projektovane. To je upravo ono što Dejvid Lami radi sa građanima Velike Britanije i EU koji žele da se obračunaju za vladine prekršaje.
Ova vrsta propagande se redovno koristi i u SAD, a demokrate dosledno krive Putina i Rusiju za porast konzervativnih pokreta i uspeh Trampove kampanje. Ako bi elite ikada priznale da je javno neslaganje legitimno, izgubile bi iluziju da su „zaštitnici carstva“. Bez okrivljavanja stranog neprijatelja, ti isti funkcioneri se razotkrivaju kao istinski neprijatelji „demokratije“, a oni to svakako ne žele.
