ZVANIČNO! KINA ZBOG TAJVANA ZAPRETILA AMERICI RATOM
Kina preti RATOM ako su senatorove tvrdnje da je 30.000 američkih vojnika na Tajvanu tačne, ali čak i Vikipedija uočava grešku…
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Senator Džon Kornin izazvao je gnev Pekinga sugerišući da je 30.000 američkih vojnika trenutno stacionirano na Tajvanu… iako je poslednje službeno postavljanje trupa tamo završeno 1979. godine.
To nije sprečilo glavnog urednika Global Times-a Hu Xijin-a da, pun ogorčenja i besa, izjavi da će, ako se ispostavi da je to tačno, „kineske vojne snage odmah pokrenuti rat za eliminaciju i proterivanje američkih vojnika“.
Dok je pokušavao da demonstrira relativno malo američko vojno prisustvo u Avganistanu, izgleda da je Kornin uzeo statistiku sa Vikipedije za komandu odbrane SAD-a na Tajvanu.
Strahovi od Trećeg svetskog rata ponovo su se javili nakon što je Kina upozorila Tajvan da bi trebalo da „drhti“ jer SAD „neće zaštititi“ ostrvo od invazije.
Sa haotičnim scenama koje se dešavaju širom Avganistana usred preuzimanja vlasti od strane talibana, nakon što je predsednik Džo Bajden odlučio da povuče američke trupe nakon 20 godina, Peking je upozorio da Tajvan „ne može da se osloni“ na Ameriku u krizi.
Li Haidong, profesor na Institutu za međunarodne odnose Kineskog univerziteta za spoljne poslove, rekao je da veruje da su SAD spremne da „odbace“ Tajvan ako Tajpej zatraži nezavisnost.
„Bekstvo Sjedinjenih Država je upozorenje tajvanskim secesionistima, ili bolje rečeno, prognoza“, rekao je on za Global Times.
U međuvremenu, Jin Canrong, prodekan Fakulteta za međunarodne studije na kineskom univerzitetu Renmin, optužio je SAD za „prazna obećanja“.
Za medije je rekao: „Oni koji imaju zdrav razum trebalo bi da shvate da se stanovnici Tajvana ne mogu osloniti na SAD”.
„Međutim, s obzirom na ideološki uticaj, neki posmatrači mogu videti da je situacija na ostrvu drugačija od one u Avganistanu, ali postoji jedna zajednička stvar – prazno obećanje Amerike.“
Kina smatra Tajvan delom svoje teritorije i dugo je pretila upotrebom sile kako bi ga stavila pod svoju kontrolu.
Odnosi između ovog para su zaoštreni nakon što je tajvanski predsednik Tsai Ing-wen kritikovao politiku „jedne Kine“ koju vodi Peking, koji ne priznaje nezavisnost Tajvana.
Prema ovoj politici, Tajvan se posmatra kao otcepljena provincija zemlje, a ne kao zasebna država sa sopstvenom vladom.
Politika “jedne Kine” ključni je kamen temeljac kinesko-američkih diplomatskih odnosa i priznao ju je bivši predsednik Donald Tramp.
Vašington je, međutim, uvek održavao „čvrste nezvanične“ odnose sa Tajvanom i nastavio je da prodaje oružje ostrvu.
Kina je prošlog meseca upozorila SAD da se „igraju vatrom“ i obećala da će „slomiti“ Tajvan ako traži nezavisnost.
Pekinško zveckanje sabljom počelo je dok je vojska izvodila masovne vežbe za koje se verovalo da simuliraju desantni juriš na Tajvan.
Najnovija vežba uključuje jurišni desant i vežbe kontrole ostrva u pokušaju da demonstrira vojnu moć komunističke države.
Vežba je sprovedena dok zemlja priprema svoje vojnike u slučaju pobune na Tajvanu, prenose kineski državni mediji.
Narodnooslobodilačka vojska je proteklih godina sprovela niz vežbi usredsređujući se na ostrvo.
