Ovi ljudi zaista žele Treći Svetski Rat- Šef NATO-a najavljuje: Ukrajina će se pridružiti ALIJANSI
NATO ponovo potvrđuje svoju dugoročnu podršku Ukrajini i kaže da se sve njene članice slažu da će se nacija pridružiti alijansi, ali ne dok je rat u toku, i ne pre nego što se ona reformiše.
Generalni sekretar Severnoatlantskog saveza (NATO) Jens Stoltenberg ponovo je govorio o članstvu Ukrajine u NATO-u kao definitivnom pitanju — uprkos prethodnom neslaganju unutar alijanse — dok je govorio o predstojećem sastanku Saveta NATO-Ukrajina ove nedelje.
„Saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica NATO-a“, rekao je Stoltenberg i rekao da će se razgovori ove nedelje usredsrediti na „prioritetne reforme“ kako bi zemlja postala sposobna da se pridruži toj organizaciji. Nedavna direktna podrška Ukrajini koju je naveo norveški političar koji je postao lider alijanse uključivala je koaliciju za protivvazdušnu odbranu, milijarde novih sredstava i otvaranje centra za obuku F-16 u Rumuniji za ukrajinske pilote.
Dok je Stoltenberg bio siguran da će se Ukrajina pridružiti NATO-u, što znači da će biti deo zaštite po članu 5 koji dovodi sve članice u rat ako bilo koja od njih bude napadnuta u Evropi ili Severnoj Americi, on je takođe jasno stavio do znanja da će to zavisiti od nekih velike promene. Pored reformi za Ukrajinu, uključujući „punu interoperabilnost između ukrajinskih snaga i snaga NATO-a… zasnovanu na doktrini NATO-a i procedurama obuke“, rekao je da Ukrajina više neće morati da bude u ratu.
UŽIVO! SREDA OD 20h! DR SNEŽANA BAŠIĆ PRVI PUT U PODCASTU MARIO ZNA
On je novinarima tokom jutarnjeg brifinga rekao da: „Svi saveznici se slažu da usred rata punopravno članstvo nije moguće. Ali naravno, nastavićemo da razmatramo kako da još više približimo Ukrajinu i NATO”.
Primedbe o ulasku Ukrajine u NATO nisu prve takve vrste , iako su ranije izjave da su svi saveznici pristali na taj korak kritikovane. Kako je saopšteno, mađarski Viktor Orban je odgovorio „šta!?“ u aprilu Stoltenbergu je napisao „svi saveznici u NATO-u su se složili da će Ukrajina postati članica NATO-a“, i objasnio da mu blizina Mađarske sukobu daje poseban interes da se on ne širi dalje u Evropu.
Nemačka je takođe nedavno pozvala na oprez u pogledu žurbe da Ukrajina postane članica alijanse, a kancelar Olaf Šolc je rekao da će nakon rata Ukrajina biti opremljena oružjem zapadne proizvodnje, i da bi to bilo vreme da se počne pričati o bezbednosnim garancijama. On je rekao da je 2023. vreme za „koncentrisanje na ono što dolazi“ i da je NATO „daleko od toga“ da bude spreman za Ukrajinu kao članicu do sada, napominjući da „kriterijumi NATO-a uključuju čitav niz uslova koje Ukrajina trenutno ne može da ispuni“ .
Međutim, nijedna od ovih primedbi nije ublažila ukrajinski entuzijazam. Volodimir Zelenski je u septembru rekao da Ukrajinu već smatra „de fakto članicom NATO-a“.
Spremnost da se Ukrajina usmeri ka Evropi bez formalnog obavezivanja nije ograničena na NATO. Slična osećanja preovladavaju i sa članstvom u Evropskoj uniji, pri čemu visoki evropski lideri govore o tom potezu kao o jednom od neizbežnih sudbina , ali se ipak neće delovati sve dok se rat ne završi i kada Ukrajina uspe da reši svoje probleme sa korupcija , oligarsi, lobiranje i prava manjina.
