Kanada počinje eutanaziju građana sa „dugim COVID-om“

Trudoov režim koga kontroliše WEF naredio je bolnicama u Kanadi da počnu da eutanaziraju pacijente koji pate od „dugog COVID-a“ – misteriozne bolesti za koju mnogi veruju da je uzrokovana samim mRNA vakcinacijama.

Trejsi Tompson, 55, iz Toronta, postala je prva građanka koja je iskoristila radikalnu novu šemu i prijavila se da je ubije država zbog činjenice da se sve vreme oseća iscrpljeno i ne može da dobije posao.

Dailymail.co.uk izveštava: Gospođa Tompson nastoji da okonča svoj život kroz kanadski program pomoći pri umiranju, koji se smatra jednim od najliberalnijih na svetu.

„Moj kvalitet života sa ovom bolešću skoro da ne postoji, to nije dobar život“, rekla je za DailyMail.com. „Ne radim ništa. To je bolno dosadno. To je duboko izolovano“.

U Kanadi, svako sa neizlečivim zdravstvenim stanjem može da se prijavi da umre, čak i ako, poput dugog Covida, sama bolest nije terminalna.

Tompsonova je dobila Covid-19 u martu 2020. i, kao i milioni obolelih, dobila je upalu grla i izgubila čulo ukusa i mirisa.

Međutim, tek mesecima kasnije njeno pakleno iskušenje je zaista počelo. Umesto da joj se stanje posle nekoliko nedelja poboljša kao većini, njeno zdravlje se polako pogoršavalo.

I dalje se boreći da razmišlja, diše ili radi bilo kakvu fizičku vežbu u maju te godine, otišla je u odeljenje hitne pomoći, gde su lekari uradili testove.

„U to vreme nisu ni znali koliko dugo traje Covid – niko nije“, rekla je gospođa Tompson.

Kada lekari nisu mogli da pronađu ništa definitivno, poslali su je kući, ostavljajući gospođu Tompson da se oseća „otpušteno“, dodajući da oseća da je „teško da bude shvaćena ozbiljno“.

U jesen se vratila u bolnicu nakon što je 36 sati patila od bolova u grudima i borila se da dođe do daha. Posle meseci testova i poseta lekaru i bolnici, konačno joj je dijagnostikovan dugi Covid 2021. godine.

U početku je mogla da živi od svoje ušteđevine, ali su joj finansije počele da se smanjuju jer nije imala aktivnih prihoda i morala je da plaća stanovanje, hranu i lečenje.

Sada, bez posla ili energije da uradi mnogo, gospođa Tompson je rekla za DailyMail.com da je svaki dan „bolno dosadan“.

Većina dana izgleda isto: probudi se, popije nekoliko lekova, popije šejk za zamenu obroka i ode u kupatilo.

„Sakupiti dovoljno energije da dođem do kupatila je „najveći deo mog dana“.

Zatim legne u krevet i čeka da dođe vreme za jelo. Nekada profesionalni kuvar koji je voleo da kuva i jede, gospođa Tompson je postala „alergična na sve“ i hrana koju može da jede je ograničena. Većinu vremena kuva nezačinjenu piletinu i povrće.

Zatim uzima više lekova, uključujući pilulu za spavanje. „Onda se probudim i uradim sve ponovo.“

Gospođa Tompson nema porodicu i rekla je da je izgubila većinu svojih prijatelja zbog svoje bolesti. Takođe je morala da preda svog psa jer više nije mogla da brine o njoj kako treba.

Ponekad prisustvuje virtuelnim sesijama grupa za podršku dugog Covid-a i skroluje po Tviteru da pronađe ljude u sličnim situacijama jer „tamo ima ljudi“.

Kada ima dobar dan, rekla je gospođa Tompson, ponekad može malo da sedi u stolici za kompjuterom, a dva puta mesečno šeta oko bloka.

Rekla je za DailyMail.com: „Moj kvalitet života sa ovom bolešću skoro da ne postoji. Postoji stvarno odsustvo života. To nije dobar život.’

„Savršeno zdrava“ 15-mesečna devojčica umrla dva dana nakon rutinske vakcinacije https://t.co/3Nadv3Iuvm

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 15, 2023

U decembru 2022. godine prijavila se na Kanadsku medicinsku pomoć pri umiranju, program koji omogućava ljudima da okončaju svoje živote ako imaju neizlečivu bolest.

Gospođa Tompson je rekla za CTV News Toronto u julu 2022. da je njena odluka prvenstveno bila „finansijske prirode“ zbog njenih napetih okolnosti.

Kada se prijavila za program, rekla je veb stranici da ne može legalno da razgovara o bilo kakvim daljim detaljima statusa njenog MAiD zahteva.

Usvojeno u junu 2016., samo ljudi sa terminalnim bolestima čija je prirodna smrt bila razumno predvidljiva – poznati kao pacijenti sa prednošću – imali su pravo da se prijave za MAiD.

Ali u martu 2021. zakon je ažuriran kako bi se stvorili pacijenti na drugom putu. Oni su definisani kao ljudi koji pate od „nepodnošljive“ i „nepovratne“ bolesti ili invaliditeta koji možda nisu blizu prirodne smrti.

Prošle godine, podaci su pokazali da je 13.241 osoba izabrala MAiD da umre, što je povećanje od 31 odsto u odnosu na 2021. To je predstavljalo jedan od 20 ukupnih smrtnih slučajeva u zemlji.

Kontroverzna politika, za koju neki brinu da će se ljudi ubijati iz očaja, dodatno je ažurirana u decembru 2022., tako da će ljudi koji žele da sa MAiD okončaju svoje živote isključivo zbog mentalne bolesti moći da učestvuju u martu 2024.

Da bi se kvalifikovali za MAiD, ljudi moraju da ispunjavaju sve kriterijume: da imaju pravo na zdravstvene usluge koje finansira vlada; da imaju najmanje 18 godina i da se smatraju mentalno sposobnim; imaju nepopravljivo zdravstveno stanje — ono koje je nepovratno, u poodmakloj fazi i izaziva nepodnošljivu fizičku ili psihičku patnju — dobrovoljno zatražite smrt; i dajte informisani pristanak da dobijete medicinsku pomoć kako biste okončali svoj život.

Postoje dve metode koje MAiD koristi da okonča nečiji život. U prvom slučaju, lekar ili medicinska sestra daju lek koji izaziva smrt. U drugom, lekar ili medicinska sestra prepisuju pacijentu lek koji sami uzimaju.

Lekovi koji se koriste kod smrti od MAiD-a često su lekovi koji zdravstveni radnici već koriste u druge svrhe, ali u mnogo nižim dozama, kao što su kontrola bola, anestezija i mučnina.

Od početne dijagnoze Covid-a, gospođi Tompson je dijagnostikovan mijalgični encefalomijelitis, ili sindrom hroničnog umora (ME/CFS), sindrom posturalne ortostatske tahikardije (PoTS) i sindrom aktivacije mastocita (MCAS).

ME/CFS je komplikovan poremećaj prema kojem mnogi lekari ostaju skeptični, s obzirom na njegovu dvosmislenu definiciju, poteškoće u dijagnostici, nepoznat uzrok i sličnost sa drugim poremećajima ili neželjenim efektima drugih stanja. Neki su čak sugerisali da bolest ne postoji.

Pacijentima sa sindromom hroničnog umora dijagnostikuje se nakon što pate od teške iscrpljenosti koja se ne popravlja sa mirovanjem šest meseci, a oni koji pate kažu da su toliko umorni da ostaju vezani za kuću danima nakon obavljanja čak i najjednostavnijih zadataka.

Ne postoji lek za ovo stanje.

Takođe joj je dijagnostikovan POTS, stanje u kojem se broj otkucaja srca ubrzava nakon ustajanja iz sedenja ili ležanja. Sa POTS-om, telo ne može da održava protok krvi zdravim tempom i ne može da održava stabilan krvni pritisak.

Stanje može izazvati vrtoglavicu, maglu u mozgu, umor i bol u grudima. Tačan uzrok POTS-a nije poznat, ali ljudi koji su nedavno pretrpeli virusnu bolest imaju veći rizik od razvoja sindroma.

Pored toga, dijagnostikovan joj je MCAS, stanje u kojem osoba doživljava ponovljene slučajeve simptoma anafilakse, teške alergijske reakcije. Simptomi uključuju koprivnjaču, nizak krvni pritisak, otok i otežano disanje.

Teška anafilaksa može biti fatalna.

Iako simptomi podsećaju na alergijsku reakciju, MCAS nije uzrokovan alergijama, iako lečenje alergija – poput antihistaminika i epinefrina može biti od pomoći u lečenju stanja kada se pojave simptomi.

Takođe ne postoji lek za ovaj poremećaj.

Procenjuje se da dugi Covid pogađa između devet i 20 miliona Amerikanaca, ali je poznato da je teško postaviti dijagnozu jer se većina kliničkih dijagnostičkih testova čini normalnim i mnogo se o tome nije znalo u ranim danima pandemije.

Dok milioni ljudi prijavljuju da pate od ovog stanja, dugi Covid je teško dijagnostikovati jer većina dijagnostičkih testova – poput analize urina ili rendgenskih snimaka – izgleda normalno.

Lekari često otpuštaju pacijente koji misle da je sve u njihovoj glavi ili da imaju potpuno drugo stanje.

Stanje se sastoji od konstelacije simptoma koji traju nakon što se neko oporavio od početne Covid infekcije, uključujući neumoljivi umor i maglu u mozgu.

Međutim, studija objavljena u septembru pokazala je da testovi krvi ljudi koji su prijavili da dugo boluju od Covida imaju jasne biološke razlike od onih koji nemaju to stanje.

Studija je sugerisala da bi testovi krvi mogli biti korisni u identifikaciji mogućih tretmana za simptome, dajući nadu onima koji žive sa ovim stanjem.

Nulta Tačka/DailyMail