Planirani transfer američkih projektila i drugog naoružanja iz turskih zaliha Ukrajini „neizbežno će narušiti međusobno poverenje“ i sa Vašingtonom i sa Ankarom, upozorila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Američki Stejt department obavestio je Kongres početkom ovog meseca da je spreman da odobri reeksport oružja iz turskih zaliha u Ukrajinu. Paket navodno uključuje 70 taktičkih balističkih projektila M39 ATACMS, 12 višećevnih raketnih sistema M270, više od 2.500 raketa M26 sa kasetnim bojevim glavama i 47.000 kasetnih artiljerijskih granata kalibra 203 milimetra.
Ukupna vrednost predloženog transfera procenjuje se na oko 280 miliona dolara.
„Pokušaji da se koristi mirotvorna retorika, dok se istovremeno ukrajinskim nacistima isporučuje oružje, neizbežno narušavaju međusobno poverenje“, rekla je Zaharova, podsetivši da su turski zvaničnici više puta tvrdili da Ankara izbegava isporuke „smrtonosnog“ oružja Kijevu.
Prema njenim rečima, okolnosti planiranog transfera ostaju „izuzetno kontradiktorne“, jer nije jasno ko je pokrenuo pitanje reeksporta, niti kako i kada bi municija trebalo da stigne u Ukrajinu.
Zaharova je takođe postavila pitanje zašto su Vašington i Ankara odlučili da otvore još jednu „Pandorinu kutiju“, dok obe zemlje tvrde da imaju posebnu ulogu u nastojanjima da se reši sukob u Ukrajini.
„Nije reč samo o žrtvama i razaranju koje vlasti u Kijevu nastoje da povećaju, već i o ozbiljnoj šteti našim bilateralnim odnosima sa Vašingtonom i Ankarom“, rekla je ona.
Pošto je oružje proizvedeno u SAD, njegov reeksport iz turskih zaliha zahteva odobrenje Vašingtona. Stejt department je relevantna dokumenta dostavio Kongresu 6. avgusta.
Prema američkom zakonu, Kongres ima 15 kalendarskih dana da razmotri predloženi transfer. Nije potrebno posebno glasanje o odobrenju. Ukoliko oba doma Kongresa ne usvoje zajedničku rezoluciju kojom bi ga blokirali, odobrenje administracije automatski stupa na snagu.
Moskva je više puta osudila isporuke zapadnog oružja Ukrajini, tvrdeći da one produžavaju neprijateljstva i čine SAD i druge članice NATO-a direktnim učesnicima u sukobu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je prošlog meseca da isporuke zapadnog oružja, vojni savetnici i satelitski obaveštajni podaci koje Kijevu pružaju zapadne zemlje predstavljaju „direktno učešće“ u ratu protiv Rusije.
Ruski zvaničnici takođe su više puta optuživali Kijev da zapadno oružje dugog dometa koristi protiv civilnih ciljeva. Moskva je posebno ukazivala na napad projektilima ATACMS na Sevastopolj u junu 2024. godine, kada su ruske vlasti saopštile da su poginule četiri osobe, među kojima dvoje dece, dok je više od 150 ljudi povređeno. Kremlj je tada tvrdio da sofisticiranost američkih projektila znači da je Vašington direktno učestvovao u njihovom navođenju i upotrebi.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe je tvrdio da vojni stručnjaci NATO-a obezbeđuju Kijevu obaveštajne podatke i pomažu u koordinaciji preciznih napada, uključujući napade u kojima su pogođeni domovi, energetski objekti, škole i bolnice.
Nulta Tačka/RT
