Istraživanje predstavljeno na konferenciji o jezičkim modelima ukazuje na to da oslanjanje na veštačku inteligenciju može da oslabi koncentraciju, upornost i sposobnost samostalnog rešavanja problema. Čak i kratko korišćenje AI alata moglo bi da utiče na našu spremnost da se suočimo sa zahtevnim zadacima.
Oksfordska reč godine za 2024. bila je „truljenje mozga“, izraz čija je upotreba između 2023. i 2024. porasla za 230 odsto. Njime je opisan sve izraženiji osećaj da preterano korišćenje digitalne tehnologije narušava naše sposobnosti razmišljanja. Sa naglim razvojem veštačke inteligencije, ova tema dobija novu dimenziju.
U istraživanju pod nazivom „Pomoć veštačke inteligencije smanjuje upornost i narušava samostalni učinak“, koje su sproveli naučnici sa Masačusetskog instituta za tehnologiju, Oksfordskog univerziteta, Univerziteta Karnegi Melon i univerziteta Berkli i Kalifornija u Los Anđelesu, učestvovalo je više stotina ljudi.
U jednom eksperimentu, 354 učesnika rešavala su matematičke zadatke. Jedna grupa radila je samostalno, dok je druga koristila veštačku inteligenciju. Nakon 12 zadataka, pomoć AI alata je ukinuta. Iako je grupa koja je koristila veštačku inteligenciju u početku postizala bolje rezultate, nakon njenog uklanjanja imala je znatno više poteškoća sa tačnim rešavanjem zadataka.
Slični rezultati dobijeni su i u eksperimentima sa još 667, odnosno 201 učesnikom. Oni koji su se prethodno oslanjali na veštačku inteligenciju češće su odustajali ili davali pogrešne odgovore kada su morali da nastave bez njene pomoći. Isti obrazac zabeležen je i prilikom rešavanja zadataka razumevanja pročitanog teksta.
Autori istraživanja upozoravaju da savremeni AI asistenti gotovo uvek nude odgovor, umesto da korisnika podstaknu na samostalno razmišljanje. Kako navode, takva pomoć može biti izuzetno korisna u trenutku, ali ne mora biti dobra za osobu koja je koristi na duže staze.
Brza pomoć, slabija samostalnost?
Računarski naučnik i autor Kal Njuport ističe da je zabrinjavajuća brzina kojom se pojavljuju negativni efekti. Dok su posledice preteranog korišćenja pametnih telefona postajale vidljive tokom više godina, kod četbotova se, prema njegovim rečima, problemi mogu javiti već nakon kratkog izlaganja.
Kada veštačka inteligencija ponudi odgovor za nekoliko sekundi, ljudi se navikavaju na takvu brzinu, pa im svaki zadatak koji zahteva više vremena i mentalnog napora počinje da deluje nepotrebno teško.
Ipak, još nije poznato da li su ovi efekti trajni. Potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li bi se učesnici koji su koristili AI ponovo uspešno snalazili kada bi se vratili samostalnom radu.
Veštačka inteligencija može da ubrza istraživanje i rešavanje problema, ali se postavlja pitanje da li stalno uklanjanje prepreka zaista poboljšava kvalitet života. Za razliku od ranijih tehnoloških izuma, koji su ljudima omogućili pristup većoj količini informacija, AI može da preuzme i deo samog procesa razmišljanja: da istražuje, analizira, povezuje podatke i nudi zaključke.
Njuport upozorava da stvaranje korisnih tehnologija predstavlja samo polovinu posla. Jednako je važno naučiti kako da ih koristimo tako da unaprede, a ne oslabe ljudske sposobnosti.
Veštačka inteligencija trebalo bi da bude alat koji nam olakšava život, a ne zamena za samostalno razmišljanje. Upravo zato, zaključuje se u tekstu, potrebno je pronaći način da se njene prednosti iskoriste bez odustajanja od mentalnog napora koji je važan za razvoj čoveka.
