TOTALNA KONTROLA OD STRANE „VELIKOG BRATA“! SVE POD VELOM „METAVERZUMA“
Dolazimo do momenta kada više ništa neće biti isto, ni jedan potez neće biti bez nadzora i kontrole, o tome smo već pisali mnogo puta, ali kao što uvek i biva, ovakva priča se provuče bez mnogo pažnje i pompe i ako je daleko ozbiljnija od onoga što se može videti na prvi pogled.
Dobrodošli u Matriks (tj. metaverz), gde je stvarnost virtuelna, sloboda dostupna onoliko koliko to dozvoljavaju nečiji tehnološki gospodari, a veštačka inteligencija polako čini čovečanstvo nepotrebnim, inferiornim i zastarelim.
Mark Zakerberg, izvršni direktor Fejsbuka, vidi ovaj digitalni univerzum – metaverzum – kao sledeći korak u našoj evolucionoj transformaciji iz društva koje vodi ljude u tehnološko.
Ipak, dok je Zakerbergova vizija ove digitalne granice naišla na određeni stepen skepticizma, ipak je istina – kako zaključuje novinar Antonio Garsija Martinez – da mi već živimo u metaverzumu.
Metaverzum je, zauzvrat, distopijska meritokratija, gde je sloboda uslovna konstrukcija zasnovana na nečijoj vrednosti i usklađenosti.
U meritokratiji, prava su privilegije, date onima koji su ih zaslužili. Ne može biti tolerancije prema nezavisnosti ili individualnosti u meritokratiji, gde je politička korektnost formalizovana, legalizovana i institucionalizovana. Isto tako, ne može postojati prava sloboda kada je sposobnost izražavanja, kretanja, angažovanja u trgovini i funkcionisanja u društvu zasnovana na meri u kojoj ste voljni da se „uklopite“.
Sada smo skoro u toj fazi.
Uzmite u obzir da je u našem sadašnjem svetu koji signalizira vrline, gde se fašizam maskira kao tolerancija, jedini način da uživate čak i privid slobode jeste da odlučite da se dobrovoljno cenzurišete, povinujete se, pristajete i marširate u korak sa bilo kojim preovlađujućim stavovima koji dominiraju.
Ako to ne učinite — usuđujući se da zagovarate „opasne“ ideje ili podržavate nepopularne političke pokrete — naći ćete se isključeni iz trgovine, zapošljavanja i društva: Facebook će vas zabraniti, Tviter će vas ugasiti, Instagram će de-platformisati, vaš poslodavac će vam postavljati ultimatume koji će vas primorati da birate između svojih takozvanih sloboda i ekonomskog opstanka.
Upravo na ovaj način korporacije planiraju da nas pripremi za svet u kome smo „mi ljudi“ nepromišljeni, otporni, ropski poslušni automati u ropstvu Duboke Države koju kontrolišu kompjuterski algoritmi.
Naučna fantastika je postala činjenica.
Dvadeset i nešto godina nakon kultnog filma Matriks, koji nas je uveo u futuristički svet u kojem ljudi postoje u kompjuterski simuliranoj stvarnosti koju pokreću autoritarne mašine – svet u kome postoji izbor između postojanja u virtuelnom poricanju stanja sna ili suočavanje sa surovim, teškim životnim realnostima, znači sve se svodi na plavu ili crvenu pilulu – stojimo na ivici matrice kojom dominiraju tehnološke vlasti.
Svakim danom živimo nastavak Matriksa, sve više padajući pod čaroliju tehnološki vođenih virtuelnih zajednica, virtuelne stvarnosti i virtuelnih pogodnosti kojima upravljaju veštački inteligentne mašine koje su na brzom putu da zamene ljudska bića i na kraju će da upravljaju svakim aspektom naših života.
U Matriksu, kompjuterskog programera Tomasa Andersona, zvanog haker Neo, iz virtuelnog sna budi se Morfeus, borac za slobodu koji želi da oslobodi čovečanstvo iz stanja doživotne hibernacije nametnutog hipernaprednim mašinama veštačke inteligencije koje se oslanjaju na ljude kao organski izvor energije. Sa svojim umovima uključenim u savršeno napravljenu virtuelnu stvarnost, malo ljudi ikada shvati da žive u veštačkom svetu snova.
Neo ima izbor: da uzme crvenu pilulu, probudi se i pridruži otporu, ili uzme plavu pilulu, ostane da spava i posluži kao hrana za moćne.
Većina ljudi se odlučuje za plavu pilulu.
U našem slučaju, plava pilula — karta u jednom pravcu za doživotnu kaznu zatvora u elektronskom koncentracionom logoru — prevučena je medom da bi sakrila svoj gorak ukus. Prodata nam je u ime ekspeditivnosti i isporučena preko neverovatno brzog interneta, signala mobilnog telefona koji nikada ne prekida poziv, termostati koji nas održavaju na savršenoj temperaturi bez potrebe da podignemo prst, i zabava koja se istovremeno može emitovati na naše televizore, tablete i mobilne telefone.
Ipak, nismo samo u ropstvu ovih tehnologija koje su imale za cilj da nam olakšaju život. Postali smo im robovi.
Pogledajte oko sebe. Gde god da se okrenete, videćete ljude koji su toliko zavisni od svojih uređaja sa ekranom koji su povezani sa internetom, od pametnih telefona, tableta, računara, televizora – da mogu satima biti uronjeni u virtuelni svet u kome se ljudska interakcija filtrira kroz medij tehnologije.
Ovo nije sloboda. Ovo čak nije ni napredak.
Ovo je tehnološka tiranija i kontrola gvozdenom pesnicom koju pružaju država nadzora, korporativni giganti kao što su Gugl i Fejsbuk, i vladine špijunske agencije kao što je Agencija za nacionalnu bezbednost.
Toliko smo zaokupljeni korišćenjem svih najnovijih tehnologija da smo jedva pomislili na posledice našeg bezobzirnog, bezglavog posrtanja ka svetu u kome nas naše užasno oslanjanje na sprave povezane sa internetom pripremaju za budućnost u kojoj je sloboda iluzija.
Ipak, nije samo sloboda ono što visi o koncu. Samo čovečanstvo je na kocki.
Ako se ikada Amerikanci nađu u ropstvu tehnoloških tiranina, imaćemo samo sebe da krivimo što smo iskovali lance zbog sopstvene umornosti, lenjosti i užasnog oslanjanja na sprave povezane na internetom koje nas čine potpuno irelevantnim.
Zaista, brzo se približavamo viziji budućnosti Filipa K. Dika kao što je prikazano u filmu Izveštaj o manjinama. Tamo policijske agencije uhapse kriminalce pre nego što počine zločin, automobili bez vozača kreću se autoputem, a biometrija osobe se stalno skenira i koristi za praćenje njihovog kretanja, ciljanje za reklamiranje i držanje pod stalnim nadzorom.
Naznačite novo doba internet stvari (IoT), u kojem „stvari“ povezane sa internetom nadgledaju vaš dom, vaše zdravlje i vaše navike kako bi vaša ostava bila opskrbljena, vaše komunalne usluge regulisane i vaš život pod kontrolom i sve to rade relativno besplatno.
Međutim, ključna reč je kontrola.
U ne tako dalekoj budućnosti, „skoro svaki uređaj koji imate – pa čak i proizvodi kao što su stolice, u kojima inače ne očekujete da vidite tehnologiju – biće povezani i međusobno će razgovarati“.
Do kraja 2018. „procenjuje se da je bilo 22 milijarde uređaja povezanih sa internetom, koje su bile u upotrebi širom sveta… Prognoze sugerišu da će do 2030. oko 50 milijardi ovih IoT uređaja biti u upotrebi širom sveta, stvarajući ogromnu mrežu međusobno povezanih uređaja koji obuhvataju sve, od pametnih telefona do kuhinjskih uređaja.”
Kako su tehnologije koje napajaju ove uređaje postajale sve sofisticiranije, one su takođe postale sve rasprostranjenije, obuhvatajući sve od četkica za zube i sijalica do automobila, pametnih brojila i medicinske opreme.
Procenjuje se da je 127 novih IoT uređaja povezano na veb svake sekunde.
Ova „povezana“ industrija je postala sledeća velika društvena transformacija, upravo tamo sa industrijskom revolucijom, prelomnim momentom u tehnologiji i kulturi.
Između automobila bez vozača kojima potpuno nedostaju volan, pedala gasa ili kočnice i pametnih tableta ugrađenih sa kompjuterskim čipovima, senzorima, kamerama i robotima, spremni smo da nadmašimo maštu pisaca naučne fantastike kao što su Filip K. Dik i Isak Asimov . (Usput, ne postoji auto bez vozača. Neko ili nešto će voziti, ali to nećete biti vi.)
Ovi tehno uređaji povezani na internet uključuju pametne sijalice koje obeshrabruju provalnike tako što čine da vaša kuća izgleda zauzeto, pametne termostate koji regulišu temperaturu vašeg doma na osnovu vaših aktivnosti i pametna zvona koja vam omogućavaju da vidite ko je na vašim ulaznim vratima bez napuštanja udobnosti vašeg kauča.
Nest, Google-ov paket proizvoda za pametne kuće, bio je na čelu „povezane“ industrije, sa takvim tehnološki pametnim pogodnostima kao što je pametna brava koja vašem termostatu govori ko je kod kuće, koje temperature vole i kada je vaš dom prazan; sistem usluga kućnog telefona koji stupa u interakciju sa vašim povezanim uređajima da „uči kada dođete i odete“ i da vas upozori ako vaša deca ne dođu kući; i sistem za spavanje koji će pratiti kada zaspite, kada se probudite i održavati kućnu buku i temperaturu u stanju koje pogoduje spavanju.
Cilj ovih uređaja povezanih na internet, kako Nest proglašava, je da „vašu kuću učine promišljenijim i svesnijim domom“. Na primer, vaš automobil može unapred signalizirati da ste na putu kući, dok Hue svetla mogu da trepću ili se gase kako bi privukla vašu pažnju ako Nest Protect oseti da nešto nije u redu. Vaš aparat za kafu, oslanjajući se na podatke sa senzora fitnesa i spavanja, skuvaće jaču šolju kafe za vas ako ste imali nemirnu noć.
Ipak, s obzirom na brzinu i putanju kojom se ove tehnologije razvijaju, neće proći mnogo vremena pre nego što ovi uređaji budu funkcionisali potpuno nezavisno od njihovih ljudskih kreatora, što predstavlja potpuno novi skup briga. Kao što je stručnjak za tehnologiju Nikolas Kar primetio: „Čim dozvolite robotima ili softverskim programima da slobodno deluju u svetu, oni će se suočiti sa etički teškim situacijama i suočiće se sa teškim izborima koji se ne mogu rešiti pomoću statističkih modela. To će važiti za samovozeće automobile, samoleteće bespilotne letelice i robote na bojnom polju, baš kao što je već tačno, u manjem obimu, sa automatizovanim usisivačima i kosilicama.“
Na primer, kao što robotski usisivač, Roomba, „ne pravi razliku između zečića od prašine i insekata“, naoružani dronovi neće moći da naprave razliku između kriminalca koji beži i nekoga ko samo trči niz ulicu. Što se toga tiče, kako se braniti od robotskog policajca – kao što je Atlas android koji je razvio Pentagon – koji je programiran da odgovori nasiljem na svaku pretnju?
Štaviše, nisu samo naši domovi i lični uređaji ti koji se preuređuju i osmišljavaju u ovom povezanom dobu: to su naša radna mesta, naši zdravstveni sistemi, naša vlada, naša tela i naše najdublje misli koje su uključene u matricu nad kojom nemamo stvarnu kontrolu.
Očekuje se da ćemo do 2030. svi iskusiti Internet čula (IoS), koji omogućavaju veštačka inteligencija (AI), virtuelna stvarnost (VR), proširena stvarnost (AR), 5G i automatizacija. Internet čula se oslanja na povezanu tehnologiju koja komunicira sa našim čulima vida, zvuka, ukusa, mirisa i dodira putem mozga kao korisničkog interfejsa. Kako objašnjava novinarka Suzan Fourtane:
Mnogi predviđaju da će se do 2030. granice između razmišljanja i delanja zamagliti. Pedeset devet procenata potrošača veruje da ćemo moći da vidimo rute na mapi na VR naočarima tako što ćemo jednostavno razmišljati o destinaciji… Do 2030. tehnologija će moći reagovati na naše misli, pa čak i da ih deli sa drugima… Korišćenje mozga kao interfejs može značiti kraj tastatura, miševa, kontrolera igara i na kraju korisničkih interfejsa za bilo koji digitalni uređaj. Korisnik treba da razmišlja samo o komandama i one će se jednostavno desiti. Pametni telefoni bi čak mogli da funkcionišu i bez ekrana osetljivog na dodir.
Drugim rečima, IoS će se oslanjati na tehnologiju koja može da pristupi vašim mislima i deluje na njih.
Fourtane navodi nekoliko trendova u vezi sa IoS-om za koje se očekuje da postanu stvarnost do 2030. godine:
1: Misli postaju akcija: koristeći mozak kao interfejs, na primer, korisnici će moći da vide rute mape na VR naočarima jednostavnim razmišljanjem o odredištu.
2: Zvukovi će postati produžetak osmišljene virtuelne stvarnosti: korisnici mogu dovoljno realistično da oponašaju bilo čiji glas da zavaraju čak i članove porodice.
3: Prava hrana će postati sekundarna u odnosu na zamišljene ukuse. Senzorni uređaj za vaša usta mogao bi digitalno da poboljša sve što jedete, tako da svaka hrana ima ukus kao vaša omiljena poslastica.
4: Mirisi će postati projekcija ove virtuelne stvarnosti tako da bi virtuelne posete, na primer, šumama ili selu, uključivale doživljaj svih prirodnih mirisa tih mesta.
5: Totalni dodir: Pametni telefoni sa ekranima će preneti oblik i teksturu digitalnih ikona i dugmadi koje pritiskaju.
6: Spojena stvarnost: VR svetovi igara će postati nerazlučivi od fizičke stvarnosti do 2030.
Ovo je metaverzum, umotan u pesmu sirene pogodnosti i prodat nam kao tajna uspeha, zabave i sreće.
To je lažno obećanje, zla zamka da nas uhvati u zamku, sa jednim ciljem: potpunom kontrolom.
Džordž Orvel je ovo razumeo.
Orvelovo remek-delo iz 1984. godine, prikazuje globalno društvo potpune kontrole u kome ljudima nije dozvoljeno da imaju misli koje se na bilo koji način ne slažu sa korporativnom državom. Ne postoji lična sloboda, a napredna tehnologija je postala pokretačka snaga društva koje je vođeno nadzorom. Cinkaroša i kamera ima svuda. A ljudi su podložni „policiji misli“, koja se bavi bilo kim ko je kriv za misaone zločine. Vladu, ili „Partiju“, vodi Veliki brat, koji se svuda pojavljuje na posterima sa rečima: „Veliki brat te posmatra“.
https://nultatacka.rs/do-2030-biceti-srecni-i-zadovoljni-i-nista-nece-biti-vase-dobrodosli-u-siguran-svet-kojem-ne-pripadate/
Potpuna kontrola nad svakim aspektom naših života, sve do naših unutrašnjih misli, cilj je svakog totalitarnog režima.
Metaverzum je samo prerušeni Veliki brat.
