Uspon globalnog fašizma i kraj sveta kakvog ga poznajemo
Autori teksta: Džon V. Vajthed i Niša Vajthed
Ovo je način na koji se svet završava ne praskom, već cviljenjem. — Šuplji ljudi, TS Eliot
Jedva tri godine nakon 2020-ih, i čini se da živimo u proročanstvima iz Knjige Otkrovenja sa njenim strašnim upozorenjima o kugi, siromaštvu, mržnji i ratu. Baš kada se čini da vladina histerija oko pandemije COVID-19 jenjava, pojavile su se nove pretnje koje će zaokupiti našu pažnju i podstaći naše strahove: nestašica hrane, skok inflacije, rastuće cene gasa i sukob Ukrajine i Rusije koji preti da izazove svetski rat. Da li je ovo kraj sveta kakvog poznajemo? Ili je ovo početak kraja sveta? Hoće li se svet završiti sa praskom ili će se završiti, kako zaključuje TS Eliot, cviljenjem?
Robert Frost, rastrgan između vizije sveta koji završava u vatri (vrući plamen nasilja, besa i pohlepe) ili leda (hladna opekotina mržnje), sugeriše da bi i jedno i drugo bilo dovoljno da obavi posao. A tu je i poljsko-američki pesnik Česlav Miloš, koji je zamišljao dan kada će se svet završiti kao dan kao i svaki drugi:
Oni koji su očekivali munje i grmljavine su razočarani. A oni koji su očekivali znamenja i arhanđelske trube ne veruju da se to sada dešava. Sve dok su Sunce i Mesec gore, dok bumbar posećuje ružu, dok se ružna deca rađaju, niko ne veruje da se to sada dešava… Neće biti drugog kraja sveta.
U Miloševim rečima može se naći daleki eho upozorenja Bertrama Grosa u svojoj knjizi Prijateljski fašizam: Novo lice moći u Americi: „Svako ko traži crne košulje, masovne zabave ili muškarce na konju, propustiće izdajničke tragove puzajućeg fašizma.“
U bilo kojoj zemlji Prvog sveta naprednog kapitalizma, novi fašizam će biti obojen nacionalnim i kulturnim nasleđem, etničkim i verskim sastavom, formalnom političkom strukturom i geopolitičkim okruženjem…
U Americi bi bio supermoderni i multietnički, američki kao Medison Avenija, ručak za rukovodioce, kreditne kartice i pita od jabuka. Bio bi to fašizam sa osmehom. Kao upozorenje protiv njegove kozmetičke fasade, suptilne manipulacije i baršunastih rukavica, ja to nazivam prijateljskim fašizmom. Ono što me najviše plaši je njegova suptilna privlačnost. Brine me oni koji se ne sećaju, ili nikada nisu naučili, da partnerstva velikog biznisa i velike vlade, podržana drugim elementima.
Pogledajte dalje od ometanja rata koji udara u bubnjeve i taktike Duboke države koja izaziva strah i razmislite o dugoročnim posledicama takozvanih sankcija koje se sada uvode Rusiji: ne samo vladine sankcije, već i korporativna blokada . Kako prenosi CBS News, „Pošiljke automobila su pauzirane. Pivo je prestalo da teče. McDonald’s je prekinuo prodaju Big Mac-ova. Teretni brodovi su prekinuli pristanke u lukama, a naftne kompanije su presekle svoje naftovode. Ruska vojnu akciju na Ukrajinu navodi neke od najpoznatijih svetskih brendova, od Epla do Diznija i Ikee, da naglo napuste ovu zemlju.
Ovo se izbegava na globalnom nivou. Neke kompanije su, kako prenosi Fortune, otišle iznad onoga što su zahtevale vladine sankcije. Na primer, „velike naftne kompanije, uključujući Ekon, BP i Šel, okončale su zajedničke investicione projekte sa ruskim naftnim kompanijama.
Veliki trgovci na malo, uključujući H&M, Nike, Ikea i TJKS, zatvorili su rusku prodaju i zatvorili prodavnice. Visa, Mastercard i American Ekpress ugasili su globalne usluge u Rusiji… Boing je prekinuo podršku ruskim avio-kompanijama i zatvorio svoje kancelarije u Moskvi, dok je Delta okončala svoj ruski aranžman za deljenje kodova… FedEk i UPS su zatvorili usluge za Rusiju. Apple, Alphabet, Meta i Microsoft su preduzeli značajne akcije u borbi protiv ruske agresije i dezinformacija.
„U suštini, Rusija postaje komercijalni parija“, potvrdila je ekonomista Meri Lavli.
Prilično nijedna kompanija, nijedna multinacionalna kompanija, ne želi da bude uhvaćena na pogrešnoj strani sankcija SAD i Zapada. Ruska vojna akcija utrla je put ka demonstraciji sile od strane kaznenog saveza velikih preduzeća i velike vlade koji je donedavno bio u manjim obima da sankcioniše pojedince čije se ponašanje smatralo mržnjom, diskriminatorskim, konspirativnim ili anti-vladin. Odavde nema povratka.
Ovo bi mogao biti smak sveta kakvog poznajemo.
Ova konkretna apokalipsa je posledica tihog puča koji je korporativnoj državi dao ukus za kaznenu moć i razumevanje lakoće sa kojom može da koristi tu moć da manipuliše, kontroliše i usmerava svetske vlade. Na dobro ili loše, to će promeniti način na koji se krećemo svetom, prekrajajući granice našeg sveta (i naših sloboda) i menjajući teren brže nego što možemo da pratimo.
Ovaj novi svetski poredak, globalni svetski poredak, sastavljen od međunarodnih vladinih agencija i korporacija duguje svoje postojanje velikim delom duboko ukorenjenim i, u mnogim slučajevima, tajnim savezima američke vlade sa stranim državama i globalnim korporacijama.
Ova moćna međunarodna zavera, nazovimo je Globalna duboka država, jednako je stvarna kao i korporatizovana, militarizovana, industrijalizovana američka duboka država, i predstavlja jednako veliku pretnju našim pravima kao i pojedincima prema Ustavu SAD, ako ne i veću. Bili smo bliže ovom globalnom svetskom poretku poslednjih nekoliko decenija, ali COVID-19, koji je doveo do toga da su vladini i korporativni interesi postali još tešnje isprepleteni, pomerio je ovu transformaciju u visoku brzinu. Sada, suočen sa agresijom Rusije, fašizam će postati globalna pretnja.
S obzirom na sve što znamo o američkoj vladi, da tretira svoje građane kao bezličnu statistiku i ekonomske jedinice koje se kupuju, prodaju, razmjenjuju, trguju i prate; da stalno laže, vara, krade, špijunira, ubija, sakati, porobljava, krši zakone, prekoračuje svoj autoritet i zloupotrebljava svoju moć na skoro svakom koraku; i da vodi ratove za profit, zatvara svoje ljude u zatvor radi profita, i da se ne ustručava da širi svoju vladavinu terora u inostranstvo, nije teško sugerisati da je vlast preuzela moćna elita koja nema srca.
Užasavajući projekat UP-4: Amerikanci razvijali biološko oružje za uništavanje etničkih grupa
Zaista, svakome ko je obraćao pažnju na dešavanja u svetu, sve je očiglednije da smo već pod novim svetskim poretkom, a to vam donosi Globalna-industrijska duboka država. Ostaje nejasno da li američka duboka država („nacionalno-bezbednosni aparat koji ima moć čak i nad izabranim liderima koji su figurativno zaduženi za to”) odgovara Globalnoj dubokoj državi. Međutim, ne može se poreći u kojoj meri su oni zamršeno i simbiotski isprepletani. Razmotrite u kojoj meri na naše živote i slobode utiče ova međunarodna konvergencija vladinih i profitnih korporativnih interesa u državi nadzora, vojnom industrijskom kompleksu, privatnoj zatvorskoj industriji, obaveštajnom sektoru, sektoru bezbednosti, tehnološkom sektoru, sektor telekomunikacija, sektoru transporta, farmaceutskoj industriji i najskorije, farmaceutsko-zdravstvenom sektoru. Svim ovim sektorima dominiraju mega-korporacije koje rade na globalnom nivou i rade kroz vladine kanale kako bi povećale svoje profitne marže. Politika ovih globalnih korporativnih giganata vođena profitom utiče na sve, od zakonodavne politike preko ekonomije do pitanja životne sredine do medicinske nege.
Skoro na svakom frontu, bilo da je u pitanju rat protiv droge, prodaja oružja, regulisanje imigracije, uspostavljanje zatvora, unapređenje tehnologije ili borba protiv pandemije, ako postoji profit koji treba da se ostvari i moć da se stekne, mogu se kladiti da su vlada i njeni globalni partneri već postigli dogovor koji američki narod stavlja na gubitnički kraj pogodbe. Toliko dugo smo gubili svoje slobode tako postepeno – prodate nam u ime nacionalne bezbednosti i globalnog mira, održavane putem vanrednog stanja prerušenog u red i zakon, a koje sprovodi stalna armija militarizovane policije i političke elite koja je odlučna da održi svoje moći po svaku cenu. Teško je tačno odrediti kada je sve krenulo nizbrdo, ali mi smo sada sigurno na toj silaznoj putanji i stvari se brzo kreću. „Narodna vlada, od naroda, za narod“ je nestala. Na njenom mestu je vlada u senci – korporatizovana, militarizovana, ukorenjena globalna birokratija – koja je u potpunosti operativna i ne samo da upravlja državom, već će i da preuzme kontrolu nad svetom. S obzirom na putanju i dramatičnu ekspanziju, globalizaciju i spajanje vladinih i korporativnih ovlašćenja, nećemo priznati ovu zemlju (ili ostatak sveta) za 20 godina od sada. Bilo je potrebno manje od jedne generacije da naše slobode budu narušene i struktura Globalne duboke države da se podigne, proširi i učvrsti.
Ipak, imajte na umu moje reči: američka vlada nas neće spasiti od lanaca Globalne duboke države. Sadašnji ili budući stanar Bele kuće neće nas spasiti. Što se toga tiče, anarhija, nasilje i nehumanost nas neće spasiti. Nažalost, vladina taktika zavadi pa vladaj deluje kao šarm.
Uprkos velikoj listi pritužbi koje bi trebalo da ujedine „mi narod“ u zajedničkom cilju protiv vlade, nacija je više nego ikada podeljena po politici, socio-ekonomiji, rasi, veri i svim drugim razlikama koje služe da naglase naše razlike. Pravi i izmišljeni događaji poslednjih godina — pandemija, invazivni nadzor, izveštaji o ekstremizmu, građanski nemiri, protesti, pucnjave, bombaški napadi, vojne vežbe i vežbe aktivnih strelaca, upozorenja u boji i procene pretnji, fuzioni centri, transformacija lokalne policije u produžetke vojske, distribucija vojne opreme i oružja lokalnim policijskim snagama, vladine baze podataka koje sadrže imena disidenata i potencijalnih izazivača nevolja — svi su se udružili da bi stvorili okruženje u kojem „mi smo ljudi” su podeljeniji, nepoverljiviji i boje se jedni drugih.
Ono što nismo uspeli da shvatimo je da smo u očima vlade svi isti. Kada se vlada i njeni globalno-industrijski partneri u Novom svetskom poretku razbiju, svi ćemo patiti. Ako postoji bilo kakva nada da ćemo se osloboditi, ona počiva — kao što je i uvek bila — na lokalnom nivou, na tome da vi i vaši sugrađani učestvujete u aktivizmu na lokalnom nivou, koji ima pristup vladinoj reformi primenom promena na lokalnom nivou. Jedan od najvažnijih doprinosa koji građanin može dati jeste da se aktivno uključi u poslove lokalne zajednice, politiku i pravne bitke. Kao što poslovica kaže, „Misli globalno, deluj lokalno“. Amerika je trebalo da bude prvenstveno sistem lokalnih samouprava, što je daleko od kolosalne federalne birokratije koju imamo danas. Ipak, ako želimo da povratimo naše slobode, početna tačka mora biti razumevanje šta se dešava praktično u vašem dvorištu – u nečijem domu, komšiluku, školskom okrugu, gradskom veću – i preduzimanje akcija na tom lokalnom nivou. Reagovanje na nezadovoljene lokalne potrebe i reagovanje na nepravde je ono što je osnovni aktivizam. Prisustvujte sastancima lokalnog gradskog veća, govorite na sastancima gradske skupštine, organizujte proteste i kampanje pisanja pisama, koristite „militantni nenasilni otpor“ i građansku neposlušnost, što je Martin Luter King mlađi koristio za velike efekte koristeći sedenje, bojkote i marševe.
A onda, kao što jasno objašnjavam u svojoj knjizi Battlefield America: The War on the American People, ako nam preostaje bilo kakva sredstva da osujetimo vladu u njenom nemilosrdnom maršu ka potpunoj diktaturi, može biti u nadležnosti zajednica i lokalnih samouprava da poništavaju vladine i korporativne zakone, taktike i politike koje su nelegitimne, eklatantne ili očigledno neustavne.
O autoru: Ustavni advokat i pisac Džon V. Vajthed je osnivač i predsednik Instituta Raderford. Njegove knjige Battlefield America: The War on the American People i A Government of Wolves: The Emerging American Police State dostupne su na www.amazon.com. Niša Vajthed je izvršni direktor Instituta Raderford. Informacije o Institutu Rutherford dostupne su na www.rutherford.org.
Nulta Tačka/TheActivistPost
