Ovo je istina i ovo će se desiti: UKRAJINSKI PROKSI RAT dovešće do šireg SVETSKOG RATA (Stav)
Autor: Brandon Smith
Na početku ruskog upada u Ukrajinu tvrdio sam u svom članku „Poredak iz haosa: Kako je ukrajinski sukob osmišljen u korist globalista“ da će američke čizme biti na terenu u roku od nekoliko meseci. Pogrešio sam – kako se ispostavilo, američke i evropske vojne čizme su VEĆ bile na terenu. Ukrajina je od samog početka bila proksi rat.
Ali šta je zapravo proksi rat? To znači da se ruske trupe bore protiv ukrajinskih vojnika koji su pomešani sa zapadnim „savetnicima“ i najverovatnije američkim i evropskim specijalnim snagama, a da ne pominjemo operativce američke obaveštajne službe koji koriste svu tehnologiju za prikupljanje informacija kojom raspolaže Ministarstvo odbrane. Drugim rečima, ruske vojnike ubijaju zapadna sredstva. Neki proukrajinski ljudi bi mogli da se zapitaju zašto je to problem?
Da bismo razumeli težinu ove situacije, prvo moramo da ispitamo istorijski značaj.
Najbliži događaj u istoriji kome bih mogao da približim Ukrajinu je Vijetnam, kada su komunistički elementi unutar zemlje dobijali stalnu pomoć, oružje, pa čak i neke trupe iz Kine, zajedno sa novčanom i tehnološkom pomoći od Sovjetskog Saveza. Vijetnam je u suštini bio „bezbedna“ arena ili utakmica u kavezu između Zapada i komunizma; mesto gde bi igrači paradigme mogli da se bore protiv toga bez rizika od većeg nuklearnog sukoba. Globalisti su mogli da se opuste i gledaju šou dok su Amerikanci žrtvovali svoje živote zbog sukoba koji nije morao da postoji.
Ukrajina je slična, ali su ulozi ovoga puta mnogo veći. Ovo je verovatno razlog zašto su mejnstrim mediji i Bela kuća u potpunosti poricali da je Ukrajina uopšte posrednički rat, i dosledno su umanjili značaj kompleksne umešanosti zapadnih vojnih sredstava. Činjenica je da bi Ukrajina do sada potpuno pala da nije bilo činjenice da Rusija zapravo nije suočena sa Ukrajinom; suočava se sa zastupničkom silom američkih i evropskih elemenata podrške koji hrane Ukrajinu obaveštajnim podacima, oružjem i verovatno direktnom podrškom.
MARIO ZNA i dr BORISLAV ANTONIJEVIĆ- Nova HISTERIJA- Za 24h SZO i Klaus Švab otvaraju VRATA PAKLA
U svom članku „Ukrajina uči vrednost naoružanog građanstva, ali prekasno“, objavljenom 2. marta, primetio sam da su programi ukrajinske „milicije“ koji su pokrenuti u poslednjem trenutku dok su ruske trupe brzo marširale Donbasom bili samo šou. Mediji su se ponašali kao da će građani koji imaju ne više od nekoliko nedelja obuke da naprave neku razliku u ratu; ovo je bila glupost. Po mom mišljenju, narativ o pobuni je bio zamišljen kao pokriće za dobro obučene zapadne resurse koji su već na mestu sa naprednom protivtenkovskom i protivvazdušnom tehnologijom. Kao što sam rekao u tom članku:
„Danas, dok Rusija vrši invaziju, Ukrajinci nemaju ni osnovne [odbrambene] mere. Njihova sposobnost da uopšte zadrže Ruse zasnovana je na američkim raketnim sistemima poput „Džavelina“ koji se stalno ubacuju u ukrajinsku vojsku.
Takođe, metode koje ukrajinske snage koriste u zasedi na ruske oklopne kolone su prilično napredne i poznate. Sumnjam na mogućnost da postoje spoljni vojni „savetnici“ (možda američki savetnici) na terenu upravo u Ukrajini. Napredna taktika zasede u gerilskom stilu i rezultati izgledaju slično obuci koja se često daje Zelenim beretkama ili SAS-u. Velika Britanija je poslala protivtenkovsko oružje zajedno sa malom grupom „trenera“ u Ukrajinu u januaru.
Možda grešim, ali ako je to slučaj, bilo bi diplomatski pogubno da se ikada otkrije da su takvi savetnički timovi umešani u borbe…”
Nedugo nakon što sam ovo napisao, niz curenja informacija otkrio je da je vojno učešće SAD i EU daleko dublje nego što sam očekivao.
Francuski novinar i viši međunarodni dopisnik Le Figara Žorž Malbruno vratio se iz Ukrajine sa otkrićima da su Amerikanci „direktno zaduženi“ za rat na terenu. Dodao je da su njega i dobrovoljce sa kojima je bio „skoro uhapsili“ zvaničnici i da su bili primorani da potpišu ugovor „do kraja rata“ kojim im je tada uskraćeno pravo da javnosti ispričaju okolnosti kojima su svedočili.
Pozivajući se na izvor iz francuske obaveštajne službe, Malbruno je takođe tvitovao da su britanske jedinice SAS „prisutne u Ukrajini od početka rata, kao i američke Delte“.
Ovo je bilo očigledno iz napredne taktike koju su koristile „ukrajinske“ snage da odugovlače napredovanje Rusije, ali izveštaji iz prve ruke potvrđuju da je problem stvaran. Njujork tajms i drugi mediji objavljuju retka priznanja o umešanosti SAD u razmeni obaveštajnih podataka sa Ukrajincima, što je direktno dovelo do smrti više ruskih generala, kao i uništavanja velikih sredstava kao što su avioni za transport trupa i ruski brod Moskva.
U međuvremenu, zvaničnici Pentagona i Džo Bajden su neprestano poricali da je Ukrajina „proksi rat“. Ako to nije proksi rat, onda ne znam šta jeste. Bez učešća SAD, UK i EU, NEMA RATA. To bi već bilo gotovo i Ukrajina bi se predala pre nekoliko nedelja.
Ljudi se mogu raspravljati da li je ovo dobra ili loša stvar. Kao što sam pomenuo u više članaka, ni u jednom slučaju nemam osećanja jer se čini da ceo događaj odvlači pažnju od mnogo važnije pretnje globalnog ekonomskog pada i inflatorne krize. Ono što treba zapamtiti je da je ovo zaista posrednički rat i da bi samo prisustvo američkih i evropskih vojnih sredstava na terenu u Ukrajini moglo da posluži kao razlog od strane Rusije da proširi svoje operacije daleko izvan regiona Donbasa.
I ne samo to, već opravdava i šire taktike koje direktno ciljaju na SAD i Evropu. Na primer, proksi rat omogućava Rusiji da razumno argumentuje poteze u korist potpunog odsecanja EU od izvora nafte i prirodnog gasa, na koje se Evropa oslanja za oko 40% svojih energetskih potreba. To opravdava ruske ekonomske strategije, uključujući saveze sa Kinom kako bi se američki dolar uklonio kao svetska rezervna valuta. I dalje očekujem napade sajber ratovanja negde u toku ove godine kao rezultat situacije u Ukrajini. U najmanju ruku, za takve napade će se okriviti Rusija i Kina bez obzira da li su one zaista odgovorne ili ne.
SZO UPOZORAVA: Letnji festivali i masovna okupljanja bi mogla da UBRZAJU ŠIRENJE MAJMUNSKIH BOGINJA
Da li prisustvo američkih i evropskih trupa u Ukrajini znači da je globalni nuklearni rat neminovan? Malo je verovatno. Baš kao što Vijetnam nije doveo do nuklearnog rata između Rusije, Kine i SAD uprkos tome što NVC dobija stalno snabdevanje i obuku od sovjetskih i kineskih snaga, minimalne su šanse da će globalni nuklearni rat izbiti iz Ukrajine. Međusobno uništavanje ne služi interesima globalista, barem ne ako se nadaju da će imati predvidljiv ishod.
Ipak, ne bih se iznenadio da vidim bar jedan oblak pečurke negde u svetu ove decenije u okviru regionalnog sukoba. Takođe, svetski rat ne mora da postane nuklearni da bi bio katastrofalan.
Nažalost, zbog holivudskih filmova veliki broj ljudi ima pogrešne predstave o tome kako bi Treći svetski rat zapravo mogao da izgleda. Mediji za zabavu uvek prikazuju Treći svetski svet kao da se dešava u trenu, trenutak u kome se lansiraju projektili i slomljena civilizacija preživelih ostaje da pokupi komadiće. Ono što oni nikada ne pokazuju je dugi uporni rat finansijskog iscrpljivanja, prekida lanca snabdevanja, sajber napada i dugotrajnih regionalnih bitaka u kojima se Amerikanci šalju u inostranstvo da umru ni za šta drugo osim da se pretvaraju da su ovi teritorijalni sporovi na neki način „naša odgovornost”.
Ono što vidim u Ukrajini je početak rata koji nije sličan bilo kom drugom; rat u kome je oružje prvenstveno indirektno i finansijsko, a ne kinetičko. Zbog globalne međuzavisnosti u trgovini mnoge zapadne zemlje su ostavljene potpuno bespomoćne u ovakvoj vrsti sukoba. Nemamo sposobnost da uzvratimo jer su naši ekonomski sistemi izgrađeni oko modela koji zahteva da napustimo domaću proizvodnju i da se oslanjamo na resurse i industriju drugih nacija.
Ovo u potpunosti oslikava naš odnos sa Kinom, koja kontroliše oko 20% sve robe koja se izvozi u SAD. Kina je blisko povezana sa Rusijom. Ovo se neće promeniti jer oni znaju da Zapad ne može ništa da uradi povodom toga; uključeno je previše ekonomskog interesa. Štaviše, događaji u Ukrajini su verovatno preteča kineske invazije na Tajvan.
Ako je to plan, onda bi Kina morala da sačeka optimalne vremenske uslove posle sezone monsuna, negde u septembru. Ovo bi počelo sa raketnim bombardovanjem i napadima na infrastrukturu, nakon čega bi usledio amfibijski napad negde početkom oktobra.
Proksi rat u Ukrajini je ključni momenat u istoriji koja ide napred (zajedno sa potencijalnom invazijom na Tajvan), jer nudi globalnim interesima moći sa snovima o „Velikom resetovanju“ mogućnost da se svetska ekonomska kriza koju su stvorili pre mnogo godina prebaci na „plime sudbine“. Oni mogu reći da je do kolapsa došlo samo zbog oholosti suverenih nacija i „besmislenih granica“. Ako su SAD i Evropa direktno umešane u ubijanje ruskih trupa, a te informacije su već javno dostupne, onda se ruska strana narativa razjašnjava, a zapadna strana postaje haotična. Direktna ruska odmazda postaje logična i racionalna, a ne sumanuta reakcija nacije koju vodi ludak, kako tvrde mejnstrim mediji.
Obe strane Kabuki teatra moraju da se osećaju kao da imaju opravdanje da eskaliraju mali rat u svetski rat. Tako je ovo oduvek funkcionisalo. Kada stanovništvo radničke klase postane malo previše neposlušno i kada dođe do pretnje pobune protiv establišmenta, elite započinju rat. To je kao sat. Ova taktika slabi opštu populaciju, iscrpljuje broj ljudi u borbenom dobu koji bi inače mogli predstavljati pretnju vladajućoj klasi i stvara dovoljno straha i panike da ubedi javnost da oduzme više njenih sloboda.
Ludnica! Kim Džong Un oforomio anti-COVID vojsku pa organizovao paradu! Sablasan video kruži NETOM
Džoker karta trenutno je stanovništvo SAD i Evrope, a donekle i rusko građanstvo, i način na koji oni reaguju. Stara šala glasi: „Šta ako su vodili rat i niko se nije pojavio da se bori?“ Ovo je trenutno potencijalna realnost, jer je u rukama javnosti koliko daleko ide pitanje Ukrajine. Da li je većina Amerikanaca i Evropljana spremna da pošalje svoje sinove, a u nekim slučajevima i ćerke da se bore i ginu oko Donbasa? Da li su građani Rusije spremni da se bore i ginu van granica Ukrajine?
Mnogo ljudi se u poslednje vreme upušta u velike priče, ali da li je ovo zaista brdo na kojem su spremni da umru? Mislim da ne. Zašto? Jer duboko u sebi većina ljudi zna da je ovaj rat farsa, igra na globalnoj šahovskoj tabli od strane elitista sa podlim težnjama. Oni znaju da razlozi za rat nisu čisti, ni na jednoj strani. Oni vrline signaliziraju u korist Ukrajine, ali nikada neće biti voljni da odu i rizikuju svoje živote za ukrajinsko tlo. Niti su spremni da rizikuju život člana svoje porodice za Ukrajinu.
Pretpostavljam da globalisti to sada znaju, jer se narativ udaljava od pokušaja da se ubede Amerikanci da je potrebno otvoreno vojno učešće. Oni će preći na ekonomsku stranu sukoba u nadi da će fiskalna katastrofa zamagliti umove javnosti i učiniti ih spremnijim da podrže sutrašnji rat.
