Pentagon angažovao plaćeničku vojsku duž svih frontova u Ukrajini
Ukrajinske snage su „imale američku vojsku na svojoj strani“ od početka sukoba sa Rusijom, rekao je za časopis Causeur „dobro pozicioniran analitičar“ iz francuske obaveštajne službe. Izvođači radova koje je unajmio Pentagon navodno su „svuda na bojnom polju“.
Ta tvrdnja je objavljena od strane desničarske kuće prošle nedelje u analizi petomesečnog sukoba Rusije i Ukrajine, koji, kako se navodi, „nije borba Davida protiv Golijata“, suprotno onome što mnogi veruju.
„U Ukrajini, Pentagon je po prvi put bio podizvođač za rat velikih razmera“, navodi časopis, citirajući svoj izvor. Ovi „plaćenici“ dolaze kao dodatak „gigantskoj“ vojnoj pomoći koju je Vašington pružio Kijevu i nisu nužno borci na prvoj liniji, kaže Causeur.
Kao primer „podizvođačkog“ ratovanja, navodi se široko reklamirano snabdevanje satelitskim internet pristupom SpaceX za ukrajinske vojne zvaničnike. Izvršni direktor Ilon Mask je ovo prvobitno predstavio kao čin dobrotvorne podrške, ali su mediji kasnije otkrili da je to plaćeno novcem američkih poreskih obveznika.
SAD su odlučile da ne upliću svoje trupe u Ukrajinu, tvrdeći da ne žele direktnu konfrontaciju sa Rusijom. Međutim, francuski časopis navodi da Vašington očigledno ignoriše pretnju eskalacije jer ubacuje oružje i plaćenike u Ukrajinu zarad „krvarenja“ Rusije, što će, nada se američka vlada, dovesti do strateškog poraza Moskve.
Ukrajinski političar ponovo preti Srbiji: Ukrajina treba da podrži Kosovo, čak i vojno
Časopis je takođe naveo da izgleda da Rusija polako preuzima prednost u Ukrajini, jer njena superiorna vatrena moć preovladava nad osmogodišnjim pripremama Kijeva za borbu za Donbas. Teška šteta koju je izazvala ruska artiljerija i vazdušne snage dovela je do dezerterstva i neposlušnosti među ukrajinskim trupama, navodi se u saopštenju. Ako ruske snage napreduju dalje od jako urbanizovanog Donbasa sa njegovim nepovoljnim terenom, odnos snaga bi mogao brzo da se promeni u korist Moskve, navodi se u izveštaju.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da sprovede sporazume iz Minska, koji su imali za cilj da regionima Donjecka i Luganska daju poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.
Nulta Tačka/RT
