Evropska svemirska agencija pregovara sa „Spejseksom“ Ilona Maska, želi da zameni ruske rakete
Evropska svemirska agencija (ESA) započela je tehničke pregovore sa Maskovom kompanijom „Spejseks“, koji bi mogli da dovedu do privremenog korišćenja njegovih lansera, nakon što su EU sankcije blokirale pristup ruskim raketama „Sojuz“.
Privatni američki konkurent evropskom „Arianespace“ pojavio se kao ključni kandidat za popunjavanje privremenog jaza pored Japana i Indije, ali konačne odluke zavise od još uvek nerešenog rasporeda za odloženu evropsku raketu „Ariane 6“.
„Rekao bih da postoje dve i po opcije o kojima razgovaramo. Jedna je „SpejsEks“ koja je jasna. Druga je verovatno Japan“, rekao je generalni direktor ESA Jozef Ašbaher za Rojters.
„Japan čeka prvi let svoje rakete sledeće generacije. Druga opcija bi mogla da bude Indija“, dodao je on u intervjuu.
„Rekao bih da je „SpejsEks“ operativniji od njih i svakako jedno od rezervnih lansiranja koje gledamo.“
Ašbaher dodaje da su razgovori ostali u fazi istraživanja i da bi svako rezervno rešenje bilo privremeno.
Exclusive: Europe eyes Musk's SpaceX to replace Russian rockets https://t.co/ANGGjALAkZ pic.twitter.com/tsvic1il30
— Reuters World (@ReutersWorld) August 12, 2022
Naravno da moramo da se uverimo da su prikladni. Nije kao da skačete u autobus“, rekao je on. Na primer, interfejs između satelita i lansera mora biti prikladan i nosivost ne sme biti ugrožena nepoznatim tipovima vibracija lansiranja.
„Istražujemo tehničku kompatibilnost, ali još nismo tražili komercijalnu ponudu. Samo želimo da se uverimo da bi to bila opcija kako bismo doneli odluku o traženju čvrste komercijalne ponude“, rekao je Ašbaher.
„SpejsEks“ nije odgovorio na zahtev Rojtersa za komentar.
Satelitska internet kompanija „OneWeb“, konkurent Spejseksovom poduhvatu za satelitski internet „Starlink“, rezervisala je lansiranje „Falcon 9“ u martu. Takođe je rezervisano indijsko lansiranje.
Northrop Grumman je u ponedeljak rezervisao tri misije „Falcon 9“ za transport NASA tereta do Međunarodne svemirske stanice dok dizajnira novu verziju svoje rakete Antares, čije je motore ruske proizvodnje Moskva povukla kao odgovor na sankcije.
Evropa je do sada zavisila od italijanske „Vege“ za male terete, ruskog „Sojuza“ za srednje i „Ariane 5“ za teške misije. Sledeća generacija „Vega C“ predstavljena je prošlog meseca, a novi „Ariane 6″ je odložen do sledeće godine.
Ašbaher je rekao da će precizniji raspored Ariane 6 biti jasniji u oktobru. Tek tada bi ESA finalizirala rezervni plan koji bi u novembru bio predstavljen ministrima 22 zemlje agencije.
„Ali da, verovatnoća potrebe za rezervnim lansiranjem je velika“, rekao je on. „Red veličine je svakako dobra šačica lansiranja za koja bi nam bila potrebna privremena rešenja.
Ašbaher je rekao da je sukob u Ukrajini pokazao decenijsku strategiju saradnje Evrope sa Rusijom u snabdevanju gasom i da druge oblasti, uključujući svemir, više ne funkcionišu.
„Ovo je bio poziv za buđenje, da smo previše zavisni od Rusije. I ovaj poziv za buđenje, moramo da se nadamo da će donosioci odluka to shvatiti koliko i ja, da moramo zaista da ojačamo našu evropsku sposobnost i nezavisnost“.
Novoimenovani ruski šef svemira Jurij Borisov rekao je prošlog meseca na televizijskom sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom da će se Rusija povući sa ISS-a „posle 2024. godine“.
Ali Borisov je kasnije pojasnio da se planovi Rusije nisu promenili, a zapadni zvaničnici su rekli da ruska svemirska agencija nije saopštila nikakve nove planove za povlačenje.
„Realnost je da se u operativnom smislu rad na svemirskoj stanici odvija, rekao bih skoro nominalno“, rekao je Ašbaher za Rojters. „Zavisimo jedni od drugih, sviđalo nam se to ili ne, ali imamo mali izbor“.
Nulta Tačka/Mediji
