Zvuči poznato? Zbog energetske krize neke zemlje zatvaraju škole i skraćuju radno vreme
Svet je ovih dana a zajedno sa njim i Srbija ušao u poslednju fazu ostvarivanja još jedne globalne agende. Kao sa COVID-om koji nije uspeo da se „primi“ na Balkanu iste ili slične mere dolaze uz takozvanu energetsku krizu koja kako tvrde stručnjaci i mediji preti celokupnoj civilizaciji.
U svetlu te krize, Nemačka je nedavno obelodanila mere za smanjenje potrošnje energije pošto su se suše, toplotni talasi, pandemija i rat urotili da dovedu do globalne energetske krize.
Ali narasli energetski troškovi dotakli su skoro svaki kutak planete i Nemačka nije jedina zemlja koja je rešila da uvede načine vrlo slične „borbi“ protiv COVID-a da se izbori sa njom.
Ovo su početni načini putem kojih neke zemlje rešavaju ovaj „problem“ a koji su vrlo slični ograničenjima sa kojima smo se susreli u protekle 3 godine.
Kao sa COVID-om! Naslov iz Blica nagoveštava ENERGETSKU HISTERIJU i buduće preporuke i mere štednje
Evropa se suočava sa najvećim cenama energenata na svetu, pošto je Rusija ograničila snabdevanje prirodnim gasom preko gasovoda Severni tok 1.
I tako je borba protiv rasipanja energije postao prioritet za sve evropske vlade.
Ograničavanje grejanja i klimatizacije
EU je pokrenula plan za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto ove zime i da njene zalihe prirodnog gasa dostignu 80 odsto do 1. novembra.
Nemačka, Francuska i Španija uvode pravila koja tokom zime ograničavaju grejanje u javnim zgradama na 19 stepeni Celzijusa.
Francuska i Španija takođe su uvele minimalno ograničenje temperature za klimatizovane zgrade leti, na 26 i 27 stepeni Celzijusa.
Klimatizovane prodavnice u Francuskoj takođe će morati da drže vrata zatvorena, u protivnom im prete novčane kazne u visini od 750 evra.
Gašenje svetla (a šta ćemo za Novu godinu?)
Nemačka je saopštila da javne zgrade i spomenici više neće biti osvetljeni noću, dok u Španiji svetla u izlozima prodavnica moraju da budu isključena posle deset uveče. I vlada Srbije je pre nekoliko dana donela odluku o preporuci gašenja svetala na spoljnim fasadama zgrada.
Francuska veruje da njene mere mogu da smanje potrošnju energije za 10 odsto.
Ova zemlja se ne oslanja na ruski gas u istoj meri kao susedna Nemačka, zato što 42 odsto njenog snabdevanja energijom potiče od nuklearne energije.
Kontrola vremenskih uslova je teorija zavere?
Kina se suočava sa drugom vestom energetske krize.
Iako njeno snabdevanje naftom i gasom iz Rusije nije toliko ozbiljno pogođeno ratom, zemlja je bila pogođena teškim vrelinama i sušom.
To je dovelo do isušivanja reka, što je drastično uticalo na hidro-energetski sektor.
Kao sa COVID-om! Naslov iz Blica nagoveštava ENERGETSKU HISTERIJU i buduće preporuke i mere štednje
U pokrajini Sičuan, koja dobija 80 odsto energije iz hidroelektrana, regulatori su naterali fabrike da zatvore na šest dana kako bi smanjile potrošnju energije, a kancelarijama i prodavnicama je naređeno da isključe svetla i klimatizaciju.
Susedne države kao što je Čungking uvele su slične mere.
Kina je doživela najgoru do sada zabeleženu sušu, koja je dovela do presušivanja reke Jangce
Ministar poljoprivrede najavio je planove za „sejanje oblaka“, ispuštanje hemikalija u oblake kako bi se stimulisala kiša, ali nisu objavljeni detalji o tome gde će se to tačno desiti.
MANJE RADA veće štednja ili nešto sasvim drugo?
I Pakistan je smislio „inovativne“ načine za štednju energije.
U junu je ova zemlja saopštila da će smanjiti radnu nedelju u državnim kancelarijama sa šest dana na pet – preokrenuvši korak koji je najavljen pre samo nekoliko meseci, kada je nova vlada preuzela dužnost u Islamabadu najavivši povećanje efikasnosti rada vlade.
Samo nekoliko nedelja kasnije, temperature je dostigla 50 stepeni Celzijusa u Pakistanu, opteretivši nacionalnu električnu mrežu.
Globalne cene energenata koje su se vinule u nebesa samo su dodatno pogoršale stvari, a sada se razmatraju planovi da vladini službenici rade od kuće petkom.
Evo nas opet- ZATVARANJE ŠKOLA
Obližnji Bangladeš primenio je slične mere.
Škole će biti zatvorene još jedan dan nedeljno – sada i petkom, baš kao i subotom.
Radno vreme državnih službenika smanjeno je za sat vremena dnevno.
Na protestima u Bangladešu u avgustu zahtevano je smanjenje cene energenata, goriva i hrane
Bangladeš zavisi od uvoza tečnog prirodnog gasa, jednog od najskupljeg oblika goriva.
Ovo je samo početak mera koje tek treba da budu prihvaćene naširoko. Kakvo će stanje biti u Srbiji ne odlučuje niko sem našeg naroda? Da li ćemo pasti na propagandu i nove dezinformacije iz medija i prihvatiti nove „mere“ ili ćemo i ovu agendu rasturiti poput COVID agende zavisi samo od stava građana Srbije.
