Tek počinju „mere štednje“ a Evropa se već nalazi u mraku
Države članice Evropske unije sada su zaista u tami, jer štede električnu energiju, a u planu za zimu su još ekstremnije mere uštede energije zbog predstojeće grejne sezone.
Isporuke ruskog gasa Nemačkoj putem Severnog toka 1 obustavljene su ponovo u sredu, a evropske nacije sada preduzimaju drastične mere da sačuvaju energiju, uz pretnju daljih ometanja i rekordnog porasta energetskih cena. Finske kompanije mogle bi tako preći na jeftinije noćne smene, dok bi Belgija mogla da priguši uličnu rasvetu.
Nemačke crkve tragaju za manjim, toplijim mestima za držanje službi ove zime.
Umesto u velike crkve i kapele, vernici bi mogli da se nađu u manjim objektima poput sali za sastanke, kako bi se uštedeli troškovi grejanja. Pametno planiranje prostora će pomoći – intenzivno korišćenje nekoliko zagrejanih prostora dok se drugi ostavljaju bez grejanja – rekao je biskup Hajnrih Bedford Strom.
Krajem juna je Hanover postao prvi veliki nemački grad koji je isključio toplu i prešao na hladnu vodu za pranje ruku i tuširanje u javnim zgradama, u pokušaju da uštedi energiju.
Gradonačelnik Belit Onaj rekao je tada da je cilj da se gradska potrošnja energije smanji za 15 odsto, što se preporučuje i u celoj EU, kao reakcija na neposrednu nestašicu gasa.
U susednoj Austriji, grad Linc je još krajem juna doneo odluku o štednji električne energije smanjenjem osvetljenja na javnim zgradama.
ZAKERBERG objavio video kako trenira MMA- Jedan UFC borac ga čeka zbog cenzure
Ubuduće će u glavnom gradu austrijske pokrajine Gornja Austrija javne zgrade i mostovi tokom noći samo do 23 časova biti osvetljeni. Pored toga, doneta je odluka da se nađu dalji potencijali za štednju i izradi krizni plan, kao što je upravljanje uličnom i parking rasvetom u slučaju potrebe, saopštile su vlasti Linca.
Na spisku zgrada koje posle 23 časa neće biti osvetljene nalazi se trenutno 31 zdanje, među kojima su stara i nova zgrada gradske skupštine, ali i mostovi i crkve. One zgrade koje imaju LED osvetljenje nisu obuhvaćene merom štednje.
Zgrade i mostovi će ostati osvetljeni, ali samo do 23 sata.
Grad Linc daje primer koji treba slediti – naglasio je gradonačelnik Klaus Luger.
U Austriji je takođe počela štednja vode u nekoliko opština, jer je zemlja suočena sa najgorom sušom.
Predsednik Privredne komore Austrije Harald Marer izjavio je za radio „Oe1″ da brojna preduzeća zbog visoke cene energije razmišljaju da smanje proizvodnju. Istakao je da se radi o energetsko intenzivnim preduzećima u metalurgiji, papirnoj i hemijskoj industriji i dodao da cene pogađaju i ona manja, poput pekara, stolarskih radnji i trgovina.
Marer je takođe je ocenio da bi bilo važno da se cena struje odvoji od cene gasa.
U Finskoj, gde su ljudi već upozoreni da se pripreme na isključenja struje ove zime, kompanije planiraju da pređu na noćne smene i rad vikendima, usled rastućih cena struje. Računi su viši na vrhuncu radnog vremena, što je dovelo do toga da manja i srednja preduzeća razmotre ovaj prelazak kako bi izbegla smanjenje proizvodnje.
Kako je istakao Juha Keski Karhu, izvršni direktor energetske savetničke kompanije “Vare”, mala firma koja godišnje koristi 500 megavat sati, mogla bi da uštedi do 42.900 po godini radeći noću i vikendima.
Struja bi noću mogla da košta svega cent na sat, dok su dnevne cene stotinu puta više, rekao je Karhu.
Druge mere za uštedu energije koje se razmatraju uključuju ograničenje radnog vremena klizališta i bazena kao i ulične rasvete tokom zime. Postoje spekulacije da bi vlada takođe mogla da smanji PDV na struju sa 24 na 10 odsto na šest meseci u pokušaju da obuzda rastuće cene.
U Švajcarskoj, firme za mašinski i elektroinženjering takođe su predložile prebacivanje posla na noćne smene i vikende kako bi se izbegle nestašice u vreme kad se struja najviše troši.
Dok Švajcarska izvozi struju tokom leta zahvaljujući svojim hidroelektranama, zemlja tokom zime postaje uvoznik energije.
Francuska premijerka Elizabet Born urgirala je na kompanije da naprave planove za uštedu energije do sledećeg meseca, upozoravajući da će one biti prve koje će ispaštati posledice ako zemlja bude morala da racionalizuje potrošnju struje i gasa.
Ako dođe do racionalizacije, kompanije će biti prve na udaru i svi treba da se pripremimo za to – rekla je ona ranije ove nedelje.
Krajem avgusta veleprodajna cena struje u ovoj evropskoj zemlji dostigla je rekordan nivo, premašivši 1.000 evra po megavat-satu, što je 1.000 odsto više nego pre godinu dana.
Ministar finansija Bruno le Mer rekao je u nedelju da bi zemlja trebalo da se fokusira na rešavanje predstojećeg izazova u energetskom sektoru jer se zima približava, odgovarajući na pitanje o potencijalnoj izgradnji novog gasovoda preko Pirineja.
U predstojećem periodu izazov je nabaviti više gasa, nafte i struje. Dakle, pričamo o periodu u narednih nekoliko meseci, nedelja, pa i dana. Nisam siguran da bi nam nov gasovod pomogao da preguramo zimu. Hajde da se fokusiramo na izazove koji su pred nama – naveo je Le Mer na poslovnom forumu Ambrozeti na severu Italije i dodao da mu oslanjanje na struju i vodonik „deluju više obećavajuće nego gasovod“.
U susednoj Belgiji, mreža autoputeva koja je sa svojih 22 miliona uličnih svetiljki toliko osvetljena da se može jasno videti iz svemira, mogla bi da se priguši prema planu uštede energije koji je predložila lokalna vlada. Prema tom planu, neka ulična svetla u južnom regionu Valonija zamenila bi se adaptivnom osvetljenju koje može da se isključi ili priguši tokom noći.
“LuVa”, vladin partner na projektu, procenjuje da bi taj sistem smanjio potrošnju energije za čak 76 odsto. Belgijski premijer Aleksandar De Kru je nedavno ocenio da će „narednih 5 do 10 zima biti teške“ u Evropi.
U nizu sektora zaista je teško nositi se sa tim visokim cenama energije. Mi to pažljivo pratimo, ali moramo biti transparentni: naredni meseci će biti teški, zime koje dolaze – rekao je on.
U Italiji, Rim razmatra smanjenje osvetljenja poznatih spomenika, poput fontane Trevi. Do ovog je došlo nakon što se račun gradskog veća za energiju više nego udvostručio, sa 28 na 62 miliona evra.
Ove jeseni bi takođe grejanje moglo da bude smanjeno u zgradama u vlasništvu opštine i gradskim stambenim zgradama. U tim zgradama se grejanje obično uključuje oko 1. novembra, ali bi ove godine to moglo da bude tek 15. novembra.
Usred skoka cena gasa i struje, kafići i restorani širom zemlje počeli su da prikazuju svoje ogromne račune za energiju kako bi objasnili gostima zašto su morali da podignu svoje cene. Incijativu nazvanu “bollette in vetrina”, odnosno “računi u izlogu”, organizovalo je udruženje trgovaca “Fipe-Konfkomercio”.
Evropska unija se sprema da preduzme hitne mere za reformu tržišta električne energije kako bi galopirajuće cene stavila pod kontrolu, a ministri energetike trebalo bi da održe vanredne razgovore sledeće nedelje.
