Pobeda ČILEANACA! Rekli NE novom Ustavu kojeg „kao da“ su u Davosu sastavljali globalisti
Građani Čilea su na jučerašnjem referendumu velikom većinom glasali protiv usvajanja novog, takozvanog progresivnog ustava čiji je nacrt napravljen kako bi zamenio dokument iz 1980. a koji je trebao ovu zemlju da približi globalističkim ciljevima.
Novi Ustav predlagao je da država garantuje građanima pravo na obrazovanje, javno zdravstvo, penziju i pristojan smeštaj.
Cilj je i da učvrsti pravo na abortus, pitanje koje izaziva podele u zemlji u kojoj je abortus dozvoljen tek od 2017. godine u slučaju silovanja ili opasnosti po majku ili dete.
Ustav treba da garantuje ekološka prava i priznavanje autohtonih naroda ali i polna pitanja, pitanja takozvane rodne ravnopravnosti i sve ono što nudi Svetski Ekonomski Forum.
Protiv novog ustava glasalo je 61,9 odsto učesnika referenduma, dok je za bilo 38,1 odsto.
Glasanje je bilo obavezno, a ispred glasačkih mesta tokom jučerašnjeg dana mogli su da se vide dugački redovi.
Senatorka Ksimena Rinkon, jedna od lidera kampanje za odbacivanje novog ustava, opisala je pobedu kao “jasnu i ubedljivu”.
Kako prenosi Gardijan, kampanja koja se zalagala za prihvatanje novog ustava priznala je poraz a predsednik Čilea Gabrijel Borić je već sazvao sastanak stranačkih lidera za danas u predsedničkoj palati La Moneda.
Dokument nastao 1980. pod Pinočeom će ostati na snazi.
Godine 2020, na inicijalnom plebiscitu se gotovo 80 odsto glasača opredelilo za novi ustav, ali posle godine napornih pregovora čini se da su ljudi izrazili nezadovoljstvo krajnjim rezultatom.
Kada su objavljeni rezultati glasanja na referendumu, grupe slavljenički raspoloženih Čileanaca izašle su na ulice širom zemlje da proslave pobedu.
Predloženi novi ustav je uključivao dugačku listu socijalnih prava i garancija za koje se mislilo da odgovaraju na zahteve velikog društvenog pokreta.
U njemu se zastupala jednakost polova širom vlade i u drugim organizma države – po prvi put u svetu – davao prioritet zaštiti životne sredine i prepoznavalo pravo domorodačkog stanovništva u Čileu po prvi put u toj zemlji.
“To je loše napisan ustav. Postoje podele u ovoj zemlji već veoma dugo, a ovo neće doprineti promenama”, rekla je za Gardijan Karmen Fuentes (61) koja je glasala na referendumu u Santijagu.
Mnogi su kritikovali garancije koje bi novi ustav pružao domorodačkom stanovništvu, tvrdeći da bi one podelile Čile, dok drugi smatraju da bi taj ustav doneo nove potrese u političkom sistemu koji su nepotrebni i eskperimentalni.
