REŠEN PROBLEM: Otkriveni majušni crvi koji mugu rastvoriti PLASTIČNE KESE!
Sićušni voštani crvi svojom pljuvačnom strukturom mogu rastvoriti plastične materijale, pokazalo je novo istraživanje.
Plastici je potrebno i do 1000. godina kako bi se razgradila, stvarajući tako ogromne deponije plastike i zagađujući okean.
Ali aktivisti za klimatske kampanje regrutovali su malo verovatnog, novog saveznika u svojoj borbi za smanjenje ovog otpada na koje niko nije računa:
Voštane crve, larve moljca koje zaraze pčelinje košnice.
Pljuvačka crva sadrži dva enzima koji mogu razgraditi polietilen, čvrst materijal koji se koristi u plastičnim kesama i bocama.
Prema španskim istraživačima, jednočasovno izlaganje pljuvački crva degradira materijal koliko i višegodišnje vremenske prilike.
Podsticaj za studiju došao je 2017. godine kada je naučnik – i pčelar amater – čistio zaraženu košnicu.
Larve su počele da jedu rupe u plastičnoj vreći za otpatke.
Prema našem najnovijem saznanju, ovi enzimi (u pljuvački) prvi su životinjski enzimi sa ovom sposobnošću, otvarajući put potencijalnim rešenjima za upravljanje plastičnim otpadom na prirodan način.
Koliko je plastika štetna za planetu?
Ljudi su preplavili celu štetnim plastičnim ostacima.
Otpornom materijalu su potrebni milioni godina kako bi se razradio. Od 10. milijardi tona plastike koja je ikada stvorena, 6. Milijardi tona leži na deponijama, ili zagađuje životnu sredinu.
Ovo ima razoran uticaj na divlje životinje – više od 90% morskih ptica u svetu ima plastiku u crevima, takođe je i krave imaju u krvi.
Recikliranje može pomoći u ublažavanju efekata zagađenja plastike. Ipak, izveštaj Organizacije za Ekonomsku Saradnju I Razvoj (OECD) iz 2022. godine otkriva da se samo 9% plastike uspešno reciklira; Trebamo li im verovati?
Ovde na scenu dolaze voštani crvi. Oni mogu pomoći u rastvaranju polietilena, koji čini oko 30% proizvodnje plastike širom sveta.
Druge ekološke inovacije u redukovanju plastičnog otpada
Voštani crvi nisu jedino rešenje do kojeg su naučnici došli u borbi protiv našeg sve većeg problema zagađenja okoline plastikom.
Plastika napravljena od riblje sperme
Možda zvuči pomalo odvratno ( ma možda), ali kineski naučnici su napravili ekološki prihvatljivu plastiku od sperme lososa.
Istraživači su izolovali dva kratka lanca DNK iz lososove sperme, povezujući ih zajedno sa hemikalijom iz biljnog ulja.
Gel je nadalje oblikovan u različite oblike i sušen zamrzavanjem da bi se uklonila vlaga, što ga mu daje čvrstinu.
Naučnici su uspešno formirali ovaj gel u šoljice i tanjire – samo nemojte razmišljati o tome odakle je posuđe došlo kada jedete sa njega. ( Baš duhovito, da umreš od smeha) .
Pretvaranje plastike u sladoled
Plastične boce mogu se pretvoriti u aromu vanile pomoću zagrejanih bakterija, otkriva studija iz 2021. godine.
Dodavanjem Escherichia coli (E.coli ) bakterije u plastiku, naučnici bi mogli da naprave vanilin, jedinjenje koje se nalazi u zrnu vanile. Ova bakterija inače normalno živi u crevima zdravih ljudi i životinja
S obzirom na to da ljudi koriste više od 37.000 tona vanilina godišnje, to je značajan napredak – i dokazuje da bi reciklirana plastika mogla pronaći novo mesto na tržištu industrijskih hemikalija.
Ova bakterija inače normalno živi u crevima zdravih ljudi i životinja.
Vrli novi svet
Nije li ovaj crv koji je u stanju da razredi plastiku samo jedan u nizu dokaza da priroda sve može rešiti, i da smo mi, ljudi sastavni deo prirode, i inferiorni u odnosu na nju, a ne obratno.
Što se tiče vrlog novog sveta u kome ćemo koristiti spermatozoide za plastične kese, i jesti iz njih ( to jest oni koji budu to kupovali i koristili ), te sladoledi proizvedeni od plastike, samo mi daju potvrdu kako živimo u jednom veoma zanimljivom i turbulentnom vremenu.
U tom vremenu može biti teško i naporno, ali svakako ne i dosadno.
Ili kako bi rekao Louis Armstrong u svojoj pesmi “What a wonderful world”…
