BEZBROJ AVGANISTANSKIH MIGRANATA VEĆ PRED VRATIMA EVROPE!
Talibansko osvajanje Avganistana trebalo bi da izazove talas avganistanskih migracija u Evropu bez presedana, koji sprema dolazak potencijalno stotina hiljada, a verovatno čak i miliona izbeglica i migranata iz ratom razorene zemlje.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nemački ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer, izražavajući zlokobnu slutnju, procenio je da će do pet miliona ljudi pokušati da napusti Avganistan i krene ka Evropi. Takvi brojevi, ako se ostvare, učinili bi prethodnu migracionu krizu 2015. godine – kada je više od milion ljudi iz Afrike, Azije i Bliskog istoka krenulo ka Evropi – bledom za poređenje.
Prema procenama EU, od 2015. godine oko 570.000 Avganistanaca (gotovo isključivo mladići), zatražilo je azil u Evropskoj uniji. Avganistan je 2020. godine bio drugi po veličini u EU-a po broju podnosioca zahteva za azil, nakon onih iz Sirije.
Avganistanski muškarci, od kojih je mnoge bilo posebno teško asimilovati ili integrisati u evropsko društvo, poslednih su godina odgovorni za stotine (verovatno hiljade) seksualnih napada na lokalne evropske žene i devojke. Dolazak miliona drugih Avganistanaca u Evropu najavljuje zabrinjavajuće buduće društvene preokrete.
27 država članica Evropske unije, kao i obično, podeljene su oko toga kako se pripremiti za nadolazeći migracioni talas. Lideri nekih zemalja kažu da imaju humanitarnu obavezu da prime veliki broj avganistanskih migranata. Drugi smatraju da je vreme da islamske zemlje snose taj teret.
Ursula von der Leyen, šefica Evropske komisije, administrativnog ogranka Evropske unije, rekla je da EU ima „moralnu odgovornost“ da preuzme one koji beže od talibana. Čelnici mnogih država članica EU se ne slažu.
U Austriji, koja je poslednjih godina primila više od 40.000 Avganistanaca (drugi najveći broj u Evropi posle Nemačke, koja je primila 148.000 Avganistanaca), kancelar Sebastian Kurz zarekao se da ih njegova zemlja više neće prihvatati. U intervjuu za austrijski emiter Puls 24, on je rekao da je Austrija već dala „nesrazmerno veliki doprinos“ Avganistanu:
„Jasno se protivim tome da primamo više ljudi. To se neće dogoditi pod mojom kancelarijom. Prihvatanje ljudi koji se ne mogu integrisati veliki je problem za nas kao državu.“
Austrijski ministar unutrašnjih poslova Karl Nehammer u zajedničkoj izjavi sa ministrom inostranih poslova Aleksandrom Schallenberg-om pozvao je Avganistance da ilegalno iz Austrije budu deportovani u islamske zemlje, sada kada ih, prema zakonu EU, ne mogu deportovati nazad u Avganistan: „Ako deportacije više nisu moguće zbog ograničenja koja nam nameće Evropska konvencija o ljudskim pravima, moraju se razmotriti alternative. Centri za deportaciju u regionu oko Avganistana bila bi jedna mogućnost. To zahteva snagu i podršku Evropske komisije. “
Nehammer je, u intervjuu za novinsku agenciju APA, insistirao da deportacije treba posmatrati kao bezbednosno, a ne kao humanitarno pitanje: „Lako je pozvati na opštu zabranu deportacija vezano za Avganistan, a sa druge strane ignorisati očekivana migraciona kretanja. Oni kojima je potrebna zaštita moraju je primiti što je moguće bliže zemlji porekla.
„Opšta zabrana deportacije je faktor za ilegalne migracije i samo podstiče bezobzirno i bestidno poslovanje krijumčara, a time i organizovanog kriminala.
„Kao ministar unutrašnjih poslova, ja sam prvenstveno odgovoran za ljude koji žive u Austriji. Iznad svega, ovo znači dugoročnu zaštitu socijalnog mira i socijalne države.“
Schallenberg je dodao: „Kriza u Avganistanu se ne odvija u vakuumu. Sukobi i nestabilnost u regionu pre ili kasnije će se proširiti na Evropu, a time i na Austriju.“
Istraživanje javnog mnjenja koje je objavio Osterreich 24 pokazalo je da gotovo tri četvrtine ispitanika ima oštar stav povodom avganistanske migracije. Anketa je povezivala ovo sa visoko rangiranim krivičnim delom u kome su četiri Avganistanca u Beču drogirala i silovala 13-godišnju devojčicu koja je na kraju zadavljena i umrla.
U Nemačkoj je migracija iz Avganistana postala veliko pitanje uoči saveznih izbora zakazanih za 26. Septembar. Paul Ziemiak, generalni sekretar stranke Hrišćansko-demokratska unija (CDU), nemačke kancelarke Angele Merkel, rekao je da Nemačka ne bi trebalo da usvoji migracionu politiku “otvorenih vrata” koju je vodila 2015. godine, kada je Merkel pustila u zemlju više od milion migranata iz Afrike, Azije i Bliskog istoka. U intervjuu za nemačku televiziju n-tv rekao je: „Jasno nam je da se 2015.-a godina ne sme ponoviti. Nećemo moći da rešimo pitanje Avganistana migracijom u Nemačku.“
Kandidat za kancelara CDU -a Armin Laschet ćutao je o avganistanskom pitanju, kao i kandidat za kancelara socijaldemokrata (SPD) Olaf Scholz. Nasuprot tome, kandidat za kancelara stranke Zelenih, Annalena Baerbock, pozvala je Nemačku da primi preko 50.000 Avganistanaca. „Moramo se pomiriti s ovim“, rekla je ona u intervjuu za televiziju ARD.
U međuvremenu, avganistanski kriminalci, uključujući silovatelje i trgovce drogom, koji su prethodno bili deportovani u Avganistan, sada su ponovo vraćeni u Nemačku letovima za evakuaciju. Po dolasku u Nemačku, odmah su podneli nove zahteve za azil. „Nije potpuno novi scenario da u Nemačku dolaze ljudi koji su prethodno bili deportovani“, rekao je portparol ministarstva unutrašnjih poslova.
U Francuskoj je predsednik Emmanuel Macron pozvao na koordiniran odgovor Evrope kako bi se sprečila masovna migracija iz Avganistana: „Destabilizacija Avganistana verovatno će povećati protok ilegalnih migracija u Evropu … Evropa sama neće moći da snosi posledice trenutne situacije. Moramo imati plan i i zaštititi se od velikih migracionih tokova koji ugrožavaju one koji su deo njih kao i obezbediti se od ilegalne trgovine gorivom svih vrsta “.
Marine Le Pen, koja je u trci za izbore “rame iz rame sa Macron-om”, uoči predsedničkih izbora u Francuskoj zakazanih za april 2022, rekla je da bi Francuska trebalo reći „NE“ masovnoj migraciji avganistanskih izbeglica. Peticija na veb stranici njene stranke – „Avganistan: NE novom migracionom autoputu!“ – kaže: „Potpuno smo svesni ljudskih tragedija i očigledne nevolje nekih legitimnih izbeglica. Ali pravo na azil ne sme i dalje biti, kao što je to sada, trojanski konj masovne, nekontrolisane i nametnute imigracije, islamizma, i u nekim slučajevima terorizma, kao što je to bio slučaj sa određenim džihadistima uključenim u napade 13. novembra 2015.-e godine (datum kada se u Parizu dogodio niz koordiniranih džihadističkih napada u kojima je ubijeno više od 130 ljudi, a više od 400 povređeno).
„Gradonačelnici pojedinih velikih gradova već su najavili svoju nameru da dočekaju izbjeglice. To je po našem mišljenju očigledan rizik za njihove sugrađane.
„Ono što nam je pre svega važno je zaštita naših sunarodnika.
U međuvremenu, pet Avganistanaca koji su avionom prevezeni u Francusku stavljeni su pod antiteroristički nadzor zbog sumnje da su povezani sa talibanima, saopštilo je francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova. Jedan od muškaraca, koji je radio za francusku ambasadu u Kabulu, priznao je, nakon ispitivanja, da je prethodno upravljao talibanskim kontrolnim punktom.
Protiv još 20 Avganistanaca odvedenih u Francusku vodi se istraga zbog prevare u pogledu azila.
U Grčkoj je Vlada, plašeći se ponavljanja migrantske krize 2015. godine, podigla ogradu od 40 kilometara (25 milja) i instalirala novi sistem nadzora na svojoj granici sa Turskom kako bi odvratila avganistanske migrante od pokušaja da uđu u Evropu.
Poslednjih godina je Grčka bila “ključna kapija” za Evropu za migrante iz Afrike, Azije i Bliskog istoka.
Ministar javnog reda Michalis Chrisochoidis rekao je: „Ne možemo pasivno čekati mogući udar. Naše granice će ostati sigurne i nepovredive.“
Grčki ministar za migracije i azil Notis Mitarachi dodao je da EU treba da pošalje „prave poruke“ kako bi izbegla novu migracionu krizu „sa kojom Evropa nije u stanju da se nosi“. On je naglasio: „Naša zemlja neće biti kapija ka Evropi za ilegalne avganistanske migrante.“
U Italiji je premijer Mario Draghi pozvao Grupu 20 velikih ekonomija da održi samit o situaciji u Avganistanu. Italijanske novine La Repubblica su primetile: “G20, za italijanskog premijera, ima stratešku vrednost: radi se o tome da se može i mora postići obaveza koja veže ne samo snage Zapada koji je izašao izbačen iz svoje dvadesetogodišnje misije u Avganistanu, već (a pre svega) i onih zemljalja kao što su Kina, Rusija, Saudijska Arabija i Turska, koje imaju interese i uticaj na samoproglašenu islamsku državu “.
U Velikoj Britaniji, premijer Boris Johnson, u izjavi Parlamentu, najavio je plan za prihvat 20.000 avganistanskih migranata: “Moramo da se nosimo sa svetom kakav jeste, prihvatajući ono što smo postigli i ono što nismo postigli …
MILIONI PODATAKA USKLADIŠTENIH U MAJKROSOFTU POSTALI DOSTUPNI! PRIVATNI PODACI NA ,,IZVOLTE”!
„Nećemo vraćati ljude u Avganistan, a isto tako nećemo ni dozvoliti ljudima da dolaze iz Avganistana u ovu zemlju na neselektivan način.
„Želimo da budemo velikodušni, ali moramo da vodimo računa o sopstvenoj bezbednosti.“
U Turskoj Vlada gradi zid dužine 295 km (180 milja) duž svoje granice s Iranom kako bi sprečila novi priliv migranata iz Avganistana. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan rekao je da je novi migracioni talas „neizbežan“ ako Avganistan i Iran ne obezbede svoje granice. On je dodao da Turska neće postati „skladište za izbeglice“ iz Avganistana.
„Moramo podsetiti naše evropske prijatelje na ovu činjenicu: Evropa – koja je postala centar za milione ljudi – ne može ostati van problema avganistanskih izbeglica tako što će oštro zatvoriti svoje granice kako bi zaštitila sigurnost i dobrobit svojih građana. Turska nema dužnost, odgovornost ili obavezu da bude evropsko skladište za izbeglice”.
U međuvremenu, hiljade avganistanskih migranata stižu u zemlje širom Evrope, između ostalih u Belgiju, Hrvatsku, Dansku, Estoniju, Finsku, Mađarsku, Irsku, Litvaniju, Luksemburg, Norvešku, Poljsku, Portugal, Srbiju i Švedsku.
Albanija, Makedonija i tzv. država Kosovo složili su se da privremeno prime stotine Avganistanaca koji su radili sa zapadnim mirovnim vojnim snagama, a sada im preti priliv talibana.
Španija je saopštila da će privremeno prihvatiti do 4.000 avganistanskih migranata u dve vojne baze koje koriste Sjedinjene Države.
Slovenija, koja trenutno predsedava šestomesečnim rotirajućim predsedavanjem EU, rekla je da Evropska unija neće dozvoliti nalet migranata. Premijer Janez Janša tvitovao je: „EU neće otvoriti nijedan evropski “humanitarni“ ili migracioni koridor za Avganistan. Nećemo dozvoliti da se strateška greška iz 2015. godine ponovi. Pomoći ćemo samo pojedincima koji su nam pomogli tokom operacije NATO. I EU članovima koji štite našu spoljnu granicu”.
U međuvremenu, desetine avganistanskih migranata zarobljeno je duž granice između Poljske i Belorusije. Poljska i baltičke države Estonija, Letonija i Litvanija saopštile su da je praksa beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da šalje migrante preko svojih granica čin „hibridnog rata“.
Lukašenko je optužen za osvetu zbog sankcija koje je EU uvela zbog njegovog osporavanog re-izbora i suzbijanja protesta demonstranata.
Poljski premijer Mateusz Morawiecki rekao je da, “iako saoseća sa avganistanskim migrantima, oni su oruđe u rukama gospodina Lukašenka“ i da Poljska neće podleći „ovoj vrsti ucene“.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
NultaTačka/RT
