Biološki kompjuteri od ljudskih ćelija: Naučna revolucija ili distopijska noćna mora?
Zamislite distopijsku budućnost u kojoj kompjuteri ne samo da imitiraju ljudsko razmišljanje – već ih pokreću prave moždane ćelije. Ta budućnost već uzima maha u laboratoriji u Kembridžu, u Engleskoj, gde revolucionarni uređaj pod imenom CL1 spaja biologiju i tehnologiju na načine koji bi mogli potpuno da promene način na koji računari funkcionišu.
Razvijen od strane australijskog startapa Kortikal Labs (Cortical Labs) i britanske biotehnološke firme bit.bio, ovaj uređaj veličine kutije za cipele sadrži 200.000 laboratorijski uzgojenih moždanih ćelija koje su povezane sa silicijumskim kolima – stvarajući takozvani biološki kompjuter koji već izaziva veliku pažnju.
Za razliku od klasičnih kompjutera koji troše ogromne količine energije, CL1 radi sa efikasnošću ljudskog mozga.
„Naši mozgovi obrađuju informacije koristeći samo delić energije koju koriste savremeni elektronski uređaji“, kaže Hon Veng Čong, izvršni direktor Kortikal Labsa.
„Ovo može otvoriti vrata pametnijim robotima, jačoj sajber bezbednosti i potpuno novim virtuelnim svetovima.“
Kompjuter koji igra Pong – i pije alkohol
Niska potrošnja energije pokrenula je trku u razvoju bioloških sistema, a Kortikal Labs prednjači zajedno sa konkurentima poput FinalSpark iz Švajcarske i Biological Black Box iz SAD. Ćelije u CL1 uzgajaju se iz matičnih ćelija dobijenih iz ljudske kože i pažljivo se raspoređuju u slojeve – jedan tip stvara električnu aktivnost, dok drugi ima ulogu „kočnice“.
„To vam je kao gas i kočnica“, objašnjava Čong. Ovakva preciznost, kako kaže Toni Ostervin iz bit.bio-a, daje CL1 prednost u odnosu na konkurentske sisteme koji koriste haotične „mini-moždane“ strukture.
💉 Zvanično upozorenje: Najveći rizik od miokarditisa posle ‘vakcine’ kod dečaka i mladića https://t.co/ThvwiHcFwZ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 28, 2025
Rezultat? Platforma koja omogućava testiranje kako moždane ćelije obrađuju informacije – što već daje značajne uvide u neuronauku i razvoj lekova.
Jedan od najneobičnijih podviga CL1? Igranje čuvene igrice Pong. Njegov prethodnik, DishBrain, učio je da pomera virtuelnu palicu tako što je dobijao električne „nagrade“ za ispravne poteze i smetnje za greške. CL1 ide korak dalje – pokazuje kako alkohol umanjuje sposobnosti, dok lekovi za epilepsiju poput karbamazepina mogu da ih poboljšaju.
„Učimo kako da ‘programiramo’ ove ćelije“, kaže Čong, dodajući da njegov tim trenira ćelije čak da prepoznaju brojeve, na primer da razlikuju devetku od četvorke.
„Prvi uređaj koji zaista meri šta neuroni mogu“
„Ovo je prvi uređaj koji dosledno može da meri šta neuroni zaista umeju da rade“, kaže Mark Koter, profesor iz Kembridža i osnivač bit.bio-a.
Karl Friston, neurolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu, vidi CL1 kao alat za revolucionarne eksperimente, dok Tomas Hartung sa Džons Hopkinsa pohvaljuje njegovu upotrebu igrica kao što je Pong za testiranje biološke inteligencije.
Ipak, Čong je svestan etičkih izazova koji bi mogli nastati ako biološki kompjuteri i kulture neurona počnu da pokazuju znake svesti.
„Ovi sistemi su svesni u smislu da reaguju na stimuluse i uče iz njih, ali nisu svesni kao ljudi. Naučićemo više o tome kako ljudski mozak funkcioniše, ali ne planiramo da stvorimo mozak u tegli.“
CL1 bi trebalo da košta oko 35.000 dolara po uređaju, a očekuje se da će do kraja 2025. biti komercijalno dostupan.
