Britanski Ekonomist: Ruska privreda je otporna na sankcije Zapada

Iako je prerano za dugoročne prognoze, malo je znakova da je ekonomska aktivnost Rusije teško pogođena u ovom trenutku, navodi britanski Ekonomist.

Britanski list Ekonomist (Economist) u članku „Ranjeni medved – kako ruska privreda posluje pod sankcijama bez presedana“, tvrdi da se Rusija do sada nosi sa ograničenjima bolje nego što se mislilo.

Kao odgovor na rusku intervenciju u Ukrajini, Zapad je objavio privredni rat Rusiji, piše list. SAD su zabranile prodaju širokog spektra robe Rusiji, najveće kompanije su jedna za drugom napuštale zemlju, a zamrznuto je 60 odsto rezervi ruske Centralne banke u inostranstvu.

Ideja je bila da se ruski predsednik Vladimir Putin kazni za njegovu agresiju rušenjem ruske ekonomije. Nedelju dana od početka rata, rublja je pala u odnosu na dolar za trećinu, a cene akcija mnogih ruskih kompanija su se srušile.

Ekonomist pita: Da li zapadna strategija zaista funkcioniše kako je planirano? Izgleda da je haos na ruskim tržištima splasnuo, navodi list.

Posle pada početkom marta, rublja je ojačala, a njen kurs se približava predratnom vremenu. Glavni indikator ruske berze pao je za trećinu, ali se delimično oporavio.

Država i većina kompanija plaćaju obveznice u stranim valutama. Ogromna podizanja gotovine – skoro tri triliona rubalja – obustavljena su, a stanovništvo je vratilo većinu novca na sopstvene račune.

Niz preduzetih mera je pomogao stabilizaciji tržišta. Neke mere su bile tradicionalne, poput podizanja stope Centralne banke sa 9,5 odsto na 20 odsto, što je podstaklo stanovništvo da drži sredstva na računima u rubljama.

Ostale mere nisu toliko pomogle, na primer, nalog izvoznicima da uplaćuju 80 odsto devizne zarade. Realna ekonomija, nastavlja Ekonomist, na neki način odražava finansijsku: zdravija je nego što se čini na prvi pogled.

Cene robe široke potrošnje su samo od početka marta porasle za više od pet odsto. Mnoge inostrane firme su napustile tržište, prekinuvši isporuke robe, a oslabljena rublja i sankcije su podigli cenu uvoza.

Ali nije sve poskupelo. Votka, uglavnom ruska, košta tek nešto više nego pre rata. Benzin – skoro isto kao ranije.

I dok je još prerano da se bilo šta kaže, malo je znakova da je ekonomska aktivnost teško pogođena, navodi britanski list.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koji je sproveo studiju zasnovanu na podacima na internetu, Bruto društveni proizvod Rusije je u četvrtoj nedelji marta bio za oko pet odsto veći nego pre godinu dana.

Ruska auto-industrija našla se u teškoj situaciji nakon što su najveće kompanije napustile tržište.

Drugi podaci koje su prikupili stručnjaci Ekonomista pokazuju da se potrošnja električne energije i železnički saobraćaj održavaju na normalnom nivou.

Alati za analizu potrošnje Zberbanke pokazuju da domaćinstva troše nešto više novca nego pre godinu dana. To je delom zato što ljudi prave zalihe u iščekivanju rasta cena. Posebno se više kupuju kućni aparati.

Međutim, ove godine izgleda da Rusija ulazi u recesiju. Neki predviđaju pad BDP-a od 10 do 15 odsto, a to zavisi od tri faktora.

Prvi je da li će obični Rusi početi da brinu o ekonomiji dok rat traje i da li će, shodno tome, početi da štede tako što će trošiti manje, kao što se dogodilo 2014. godine kada je Rusija vratila Krim.

Drugi je da li će proizvodnja stati zbog sankcija koje su blokirale uvoz materijala sa Zapada za rad ruskih kompanija.

Ruski avio-sektor je posebno ranjiv, kao i automobilska industrija. Ali ovde se mora uzeti u obzir da su mnoga preduzeća koja su počela još u sovjetsko vreme imala iskustva u radu bez uvoza.

Ako nečija privreda može nekako da se nosi izolovano od dela sveta, onda je to ruska.

Treći i najvažniji faktor je izvoz ruskih energenata. Uprkos sankcijama, Rusija i dalje zarađuje 10 milijardi dolara mesečno od prodaje nafte stranim kupcima.

Ovo je četvrtina predratnog izvoza. Stižu i prihodi od prodaje prirodnog gasa i naftnih derivata.

To je važan izvor deviza koje se mogu koristiti za kupovinu robe u neutralnim i prijateljskim zemljama. A dok se ovo ne promeni, ruska privreda može još neko vreme da izdrži, zaključuje Ekonomist.

Nulta Tačka/SrbinInfo