Стручњаци упозоравају на растући ризик од рака повезан са лабораторијским месом – производом који се представља као будућност „одрживе“ исхране, али користи технологију опасно сличну туморској биологији.
Лабораторијско месо се производи од бесмртних ћелијских линија, дизајнираних да се реплицирају бесконачно, баш као ћелије рака.
Трампов саветник и бивши шеф кампање америчког Председника Џорџ Пападопулос у подкасту Марио Зна
Компаније у овој индустрији одбијају да открију генетске модификације, факторе раста, антибиотике и хемијске адитиве који се користе у процесу, док регулатори ретко постављају питања.
Поједине државе већ су забраниле лабораторијско месо, позивајући се на недостатак података о безбедности и растуће неповерење у корпорацијски контролисане системе хране.
Скандал Кампбела и непрозирност индустрије
Кампбелова компанија нашла се под лупом након процурелих аудио-снимака у којој потпредседник компаније исмева купце, називајући састојке „биоинжењерским месом“ и откривајући да неки производи садрже „лабораторијску пилетину са 3D штампача“. Он је такође производе описао као „ђубре за јадне људе“.
Кампбел одбацује ове оптужбе, али скандал је поново покренуо питања о безбедности, тајности и регулаторним празнинама лабораторијског меса.
Заштитници потрошача истичу да непотпуно откривање генетских модификација и адитива онемогућава процену дугорочне токсичности и канцерогеног потенцијала.
Лабораторијско месо више личи на рак него на храну
Технологија лабораторијског меса користи генетски инжењеринг и бесмртне ћелијске линије које се понашају као ћелије рака. Компаније као што су Memphis Meats и Eat Just не откривају које гене уносе, тако да потрошачи не могу знати да ли уносе материјале повезане са канцерогеним путањама. Адвокат Том Ренц упозорава да лабораторијско месо испуњава „дефиницију рака на више начина него што могу да пребројим“.
За разлику од животиња са природним имунитетом, лабораторијска ткива немају одбрамбене механизме, због чега компаније морају да користе антибиотике и хемијске третмане који могу остати у готовом производу. Амерички Национални институт за рак дефинише рак као неконтролисану деобу ћелија – управо механизам који се користи за масовну производњу лабораторијског меса.
Регулаторни надзор и скривени састојци
Процес одобравања је минималан и сматра се недовољним. Лабораторијско месо је заштићено као пословна тајна, што онемогућава потрошачима да знају шта једу.
Флоридски генерални тужилац Џејмс Утмајер покренуо је истрагу против Кампбела, потврђујући забрану лабораторијског меса у држави. Гувернер Рон Десантис каже да је проблем део шире борбе против „плана глобалне елите да свет примора да једе месо узгојено у Петријевој чаши“.
Криза транспарентности хране
Контроверза долази у време када се Кампбел суочава и са тужбама због тешких метала у храни за бебе, укључујући сумње на везу са аутизмом и АДХД-ом.
Ренц упозорава да ако компаније „продају биолошки бесмртне ћелијске линије као ‘природно’ месо, судске тужбе су неизбежне“.
За стручњаке и потрошаче, питање лабораторијског меса више није академско – ради се о транспарентности, регулаторном контролисању и праву јавности да зна шта уноси у организам. Са растућим неповерењем и скандалима, притисак ка органској, локалној и децентрализованој храни све више расте.
Нулта Тачка/Медији
