Sve vesti Svet

COVIDIA NERVIOSA – OPIS SKORO OTKRIVENOG MENTALNOG POREMEĆAJA

Pojašnjenje: Ovde opisan mentalni poremećaj ne treba mešati sa Covid-19, relativno retkom i lako izlečivom bolešću epitela izazvanom virusom SARS-CoV-2 koji je stvorio čovek.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”

Uvod

Sledi pokušaj da se opiše novi mentalni poremećaj koji je pogodio stotine miliona ljudi širom sveta. Zbog zapanjujućeg širenja ove iscrpljujuće bolesti, nadamo se da će je Američko psihijatrijsko udruženje uključiti u svoj Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje (DSM). Široko rasprostranjeni opis i klasifikacija ove bolesti sigurno će biti dug put ka njenom uspešnom lečenju.

Znaci i simptomi

Kao što joj samo ime govori, covidia nervosa ili CN je prvenstveno bolest uma. Međutim, kao i kod mnogih drugih mentalnih poremećaja, napredovanje bolesti u teže faze može rezultirati značajnim fizičkim morbiditetom.

Primarni znak covidia nervosa je lako uočljiv: oboleli će nositi masku preko lica pokrivajući usta i nos. U početnim stadijumima bolesti, oboleli će masku nositi samo u javnim zatvorenim prostorima (restorani, prodavnice i javni prevoz). Međutim, kako bolest napreduje, ponašanje nošenja maski postajaće sve izraženije i subjekat će nositi masku dok je na otvorenom i u privatnim prostorima poput automobila. Kako se bolest približava krajnjem stadijumu, oboleli će masku nositi kod kuće, pa čak i u bazenima i saunama.

Oboleli od CN-a pokazuju evidentna oštećenja u socijalnom ponašanju, slična onima koja se primećuju kod fobija, trauma i poremećaja iz spektra autizma. Najznačajniji od ovih znakova je drastično i samonametnuto smanjenje socijalnih kontakata. Oboleli će eliminisati sve kontakte sa roditeljima, prijateljima, saradnicima i, u ekstremnijim slučajevima, svim članovima javnosti, uključujući lekare i zdravstvene radnike. S tim u vezi, covidia nervosa podseća na kliničku depresiju i razne anksiozne poremećaje.

Mnoga ponašanja pacijenta sa CN-om odražavaće ponašanja ozbiljnog opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD). Ponavljano pranje i dezinfekcija ruku, uključujući javno prikazivanje takvih ponašanja, gotovo je univerzalno u CN. Ova ponašanja su često proširena na predmete sa kojima oboleli dolazi u kontakt, kao što su paketi, klupe, pribor za jelo i kvake. U ekstremnim slučajevima primećeno je da pacijenti ‘karantinuju’, pa čak i spaljuju predmete kao što su paketi, vreće i kontejneri za brzu hranu. Druga ponašanja slična OCD uključuju insistiranje na šetnji po prodavnicama u samo jednom pravcu ili odbijanje da se stane na određenoj udaljenosti od drugih(izbegavanje približavanja ljudima).

Covidia nervosa se ponekad može pomešati sa Tourette-ovim sindromom zbog tendencije da oboleli učestvuju u ponavljajućim vokalizacijama i verbalnim tikovima. Tu spada podsticaj da „budemo bezbedni!“ i tvrdnja da „Svi smo u tome zajedno!“ (često se iznosi kroz zatvorena vrata ili preko internet veze). Kako bolest napreduje, oboleli će preći sa takvih naizgled benignih vokalizacija na antagonističke i agresivne vokalizacije usmerene na pojedince koji nisu pogođeni bolešću. ’Nosi masku!’ i ‘Navuci je preko nosa!’ dva su uobičajena primera. Čini se da stanje dobrog zdravlja deluje kao neka vrsta okidača za pacijenta sa CN.

Covidia nervosa ima sociopatsku dimenziju koja nadilazi puko verbalno uznemiravanje drugih. Mnogi oboleli pokazuju veliko interesovanje za nanošenje bola i patnje drugima, posebno deci. Neki posmatrači su ovo opisali kao „sadističku pedofobiju.“ Čini se da pacijent smatra da je granica patnje koje sebi može nametnuti nepodnošljiva, pa traže žrtvu koju mogu mučiti. Deca, koja su fizički i mentalno nesposobna da se odbrane, postaju savršene žrtve.

Prvo, pacijent će insistirati na tome da deca nose masku, ali kako bolest bude napredovala, pacijent će insistirati na tome da deca dobijaju opasne i neproverene injekcije (igla koja izaziva bol i prodire je posebno poučna priča). Ovaj napredak od sadističke pedofobije do paidicida posredstvom opunomoćenika jedno je od obeležja napredne bolesti covidia nervosa.

Demografija

CN je gotovo u potpunosti bolest država WEIRD (zapadne, obrazovane, industrijalizovane, bogate demokratske nacije). Unutar tih nacija najrasprostranjeniji je u Anglosferi (Velika Britanija, Kanada, Australija, Novi Zeland i Sjedinjene Države). Javlja se najčešće među fakultetski obrazovanim radnicima na činovničkim, rukovodećim i administrativnim položajima. To je posebno često među onima koji rade u institucijama i postoji direktna korelacija između institucionalne veličine i učestalosti pojavljivanja. S obzirom na ovaj odnos, čini se da postoji element socijalne zaraze.

CN je zastupljeniji među ženama nego kod muškaraca. Neki nagađaju da je to zbog veće osetljivosti žena na socijalne signale ili njihove veće zastupljenosti u institucionalnim i administrativnim radnim ulogama.

Kao što je gore rečeno, prevalencija CN je u snažnoj korelaciji sa određenim profesijama. Smatra se da je rad zasnovan na računaru snažan prediktor razvoja poremećaja, dok zanatstvo i rad na otvorenom snažno štite od njega. Neki istraživači pretpostavljaju da redovno fizičko bavljenje nedigitalnom stvarnošću štiti od razvoja zabluda koje karakterišu CN.

Uzroci

Prvobitno se smatralo da je Covidia nervosa nastala izlaganjem obrazovnom sistemu zbog snažne pozitivne korelacije između godina obrazovanja i prevalencije bolesti. Međutim, postojanje značajne podpopulacije visokoobrazovanih ljudi koji pokazuju otpor prema bolesti diskvalifikovalo je ovu teoriju. Pažljivije ispitivanje otkrilo je da su uzročnici mediji, posebno vesti i društvene mreže, pri čemu su ovi drugi pojačali prve.

Međutim, nisu svi mediji faktori rizika za razvoj CN. Zapravo, samo mali deo medija je zapravo uzročnik ovog stanja. Tri kriterijuma mogu se koristiti za utvrđivanje koji mediji uzrokuju covidia nervosa: 1) podržavaju vladajuću političku stranku, 2) njihov urednički stav je u saglasnosti sa zdravstvenim vlastima države u kojoj posluju i 3) uživaju favorizovani status među takozvanim „Big Tech“ igračima. Ako temeljno analiziramo, videće se da ova tri kriterijuma čine neku vrstu mape uticaja koja ima jedan zajednički faktor ili koren: finansijski interesi farmaceutske industrije (Big Pharma). Stoga se može reći da mediji koji indukuju covidia nervosa (CNIM) deluju kao neposredni uzrok CN, dok je krajnji uzrok farmaceutska industrija ili, tačnije, motiv zarade.

Veza između uticaja CNIM-a i razvoja covidia nervosa je toliko jaka da se navike gledanja medija mogu lako koristiti kao alat za skrining. Ako ispitanik redovno konzumira CNIM, kliničar može pretpostaviti da ispitanik pati od CN bez ikakvog daljeg kliničkog pregleda. Zapravo, veza je mnogo bliža od veze između šećera i dijabetesa tipa II, ili pušenja cigareta i raka pluća.

VELIKA BRITANIJA: POLICIJA SPREMA HAPŠENJE BIVŠE MEDICINSKE SESTRE KOJA JE REKLA DA ĆE ODGOVORNI ZA ,,KORONU” PROĆI KAO NACISTI U NIRNBERGU

Konačno, utvrđeno je da su određeni tipovi ličnosti vrlo otporni na CN. Subjekti koji imaju nizak rezultat u eksperimentu za komformizam Ascha, koji meri spremnost subjekta da nadjača svedočenje svojih čula kako bi se prilagodio grupnom uverenju, vrlo retko razvijaju CN. Isto tako, subjekti koji odbiju da završe Milgramov šok eksperiment, koji meri spremnost subjekta da se podvrgne proizvoljnom autoritetu, retko razvijaju CN. Kada subjekt pokaže i Asch-Negativne i Milgram-Negativne osobine ličnosti, on uživa potpunu zaštitu protiv covidia nervosa.

Religijski element

U početnim fazama, oboleli od covidia nervosa usredsrediće svoja neurotična ponašanja i razmišljanja na „virus“ (mentalni sklop labavo zasnovan na memovima virusa Sars-CoV-2 koji je objavio CNIM). Međutim, kako bolest napreduje, misli o virusu gotovo u potpunosti zamenjuju želja za pripadanjem grupi, kao i želja da se definiše i izbegne određena grupa(sa suprotnim stavovima) ili žrtveni jarac. Dakle, nošenje maske nema gotovo nikakve veze sa hipotetičkim smanjenjem virusnog prenosa, već mnogo više sa potrebom da se bude prihvaćen u grupi i signaliziranjem spremnosti da se prilagodi diktatu autoriteta.

Oni koji su upućeni u psihologiju religije prepoznaće u tim ponašanjima sva obeležja religioznog verovanja: ritualnu fascinaciju čistoćom, potrebu za svetim krstaškim ratom, želju da slede diktate svešteničke klase i veru u isceljenje ili zaštitu moći talismana i napitaka. Duboka sličnost između covidia nervosa i religijskog verovanja navela je neke istraživače da je opisuju kao religiju za one koji nemaju religiju.

Stoga nije iznenađujuće da prethodno postojeće religijsko uverenje u velikoj meri štiti od razvoja CN. Međutim, nisu sve religije podjednako zaštitničke u tom pogledu: tradicionalne vere koje ističu sakrament, ritual i misteriju, poput latinskog masovnog katoličanstva i istočnog pravoslavlja, imaju visoko zaštitne efekte, dok vere koje su izbegavale ove stvari u pokušaju da se „modernizuju”, kao što su anglikanska ili episkopalna vera, uopšte nemaju zaštitni efekat i zapravo deluju kao faktori rizika.

Lečenje

S obzirom na naše jasno razumevanje faktora rizika i uzroka covidia nervosa, moglo bi se zaključiti da se bolest lako leči. Zapravo, s obzirom da je covidia nervosa uzrokovana izlaganjem CNIM-u, čini se da je jednostavno odvojiti subjekta od CNIM-a i povećati izloženost subjekta alternativnim medijskim izvorima. Međutim, tu gotovo svi pokušaji lečenja naginju tuzi. To je zato što covidia nervosa reaguje na tretman na isti način kao i Vandellia cirrhosa. Ova parazitska riba ulazi u uretru žrtve i reaguje na pokušaje uklanjanja šireći pršljenove, uzrokujući tako veliki bol i onemogućavajući vađenje.

Da se ​​poslužimo drugom analogijom, covidia nervosa se može posmatrati kao vrsta malvera koji širi CNIM. Zlonamerni softver je dizajniran na takav način da će, kada otkrije bilo kakav pokušaj uklanjanja, isključiti operativni sistem da bi ometao postupak uklanjanja. Iz perspektive kliničara, ovo će biti vidljivo kao ekstremna kognitivna disonanca kod subjekta, čineći celokupno lečenje neefikasnim.

Pokušavajući da leči CN, kliničar se suočava sa istom dilemom kao i kada pokušava da leči paranoidnu šizofreniju: da li da se pretvara da su obmane bolesnika stvarne u nadi da će ih izlečiti ili jednostavno poricanje njihovog postojanja u nadi da će smanjiti njihovu moć nad žrtvom. U praksi nijedan pristup ne donosi koristi. To je zato što su mentalne konstrukcije pacijenta sa covidia nervosa sekundarne u odnosu na psihološke potrebe koje su im na prvom mestu potrebne. Neophodno je shvatiti da se ovde imamo posla sa infantilnim i funkcijama donjeg mozga: osnovne potrebe za pripadanjem, odobravanjem i priznavanjem. Utvrđeno je da je razgovor sa žrtvom u mirnim, umirujućim tonovima i modeliranje zdravog ponašanja najbolji način lečenja do danas.

Prognoza

Budući da covidia nervosa sadrži svoj „imuni sistem“ koji ga štiti od terapijske intervencije, gotovo svi slučajevi bolesti mogu se klasifikovati kao „covidia nervosa otporna na lečenje“. Zapravo, taj pojam većina istraživača smatra suvišnim. U većini slučajeva bolest neumoljivo napreduje od blagih stadijuma (nošenje maski u supermarketima), kroz srednje faze (nošenje maski u automobilima), do naprednih i terminalnih stadijuma (dobrovoljno podvrgavanje eksperimentalnim genetskim terapijama)

Srećom, ovo neumoljivo napredovanje često dovodi do spontane remisije stanja. To je zbog činjenice da ove eksperimentalne genetske terapije često dovode do neželjenih reakcija (migrena, miokarditis, trombotični događaji) ili neočekivanih ishoda (stvarna infekcija Sars-CoV-2). U nekim procentima, ova iznenadna neusklađenost između informacija koje je CNIM izneo i sopstvenog fizičkog iskustva dovodi do potpunog rešavanja svih simptoma covidia nervosa.

Nažalost, u mnogim slučajevima subjekat istrajava u svojim zabludama i uključuje se u niz terminalnih ponašanja (izbegavajući socijalne susrete, ostajući u zatvorenom i podvrgavajući se kontinuiranom nizu štetnih injekcija), što kulminira potpunim gubitkom zdravlja i na kraju može doći i do smrtnog ishoda.

UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”ž

Nulta Tačka